Fluorohinoloni

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Druga generacija fluorohinolona, ciprofloksacin.

Fluorohinoloni su antibiotici širokog dejstva. Primeri ovih supstaci su ciprofloksacin (ciprocinal), fleroksacin, ofloksacin, kao i noviji (jači od starijih i efikasniji na G+ bakterije): sparfloksacin, levofloksacin, trovafloksacin.

Spektar[уреди]

Gram negativne koke i bacili (između ostalih i Pseudomonas, Haemophilus, Campylobacter); IC bakterije (Legionella, Chlamydia, M. tbc; M. avium). Ne deluju na anaerobe.

Mehanizam dejstva[уреди]

Oni blokiraju DNK girazu, te uzrokuju blokada sinteze DNK. U prevelikim dozama im se gubi selektivnost pa blokiraju i ljudsku DNK topoizomerazu pa su citotoksični.[1][2]

Farmakokinetika[уреди]

Oralnu resorpciju ometaju dvovalentni katjoni (u antacidima)

Indikacije[уреди]

Neželjeni efekti[уреди]

  • nauzeja, povraćanje, dijareja, ospe;
  • hepatotoksičnost;
  • reverzibilne artropatije (oštećuju zglobnu hrskavicu)

Kontraindikovani su u graviditetu i laktaciji (prolaze u mleko). Produžavaju QT interval (te trebaju se koristiti sa TC antidepresivima, antiaritmicima, u bradikardiji, itd). Istovremeno primenjeni, hinoloni povećavaju koncentraciju metilksantina (teofilina).

Ciprolfoksacin dovodi do C. difficile kolitisa. (narušava floru)

Reference[уреди]

  1. ^ Andersson MI, MacGowan AP (2003). „Development of the quinolones”. Journal of Antimicrobial Chemotherapy. 51 (Suppl. S1): 1—11. doi:10.1093/jac/dkg212. 
  2. ^ Heeb, S.; Fletcher, M. P.; Chhabra, S. R.; Diggle, S. P.; Williams, P.; Cámara, M. (2011). „Quinolones: from antibiotics to autoinducers” (PDF). FEMS Microbiology Reviews. 35 (2): 247—274. PMC 3053476Слободан приступ. PMID 20738404. doi:10.1111/j.1574-6976.2010.00247.x. 

Spoljašnje veze[уреди]