Барска кокица

Барска кокица
	Gallinula chloropus
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Gruiformes
Породица:	Rallidae
Род:	Gallinula
Врста:	G. chloropus
Биномно име
	Gallinula chloropus; ( Linnaeus, 1758)
Подврсте
	G. c. chloropus; G. c. orientalis; G. c. meridionalis; G. c. pyrrhorrhoa; G. c. guami;
	Ареал барске кокице у време гнежђења у време зимовања у току целе године
Синоними
	Fulica chloropus Linnaeus, 1758

Барска кокица^[2] или журка^[3] (лат. Gallinula chloropus, рус. Камышница) је врста птице из породице барских кока (лат. Rallidae). Насељава велики део Старог света.^[4] Настањује мочваре са богатом приобалном вегетацијом, баре, рибњаке и слична водена станишта. Није присутна на половима и многим тропским шумама.

Блиско сродну врсту Gallinula galeata из Новог света, данас као посебну врсту признаје већина орнитолошких организација,^[4] почевши од Америчке Орнитолошке Уније и Међународне Орнитолошке Уније.^[5]

Опис[уреди | уреди извор]

Перје барске кокице је црне и тамносмеђе боје, са изузетком доње стране репа које је беле боје и неколико белих пера на крилима у пределу лакта, ноге су жуте, на челу има плочицу (лису) црвене боје, а кљун сем врха је црвене, док је врх кљуна жуте боје.

Млади птићи немају црвену лису на челу. Код одраслих, врх лисе је при врху заобљен, по чему се барска кокица разликује од сродне врсте Gallinula galeata из Новог света, којој је врх лисе четвртастог облика.

Барска кокица је птица средње величине, достиже дужину од 30 - 38 cm и распон крила од 50 - 62 cm. Одрасле јединке достижу тежину од 192 - 500 g.^[6]

Барска кокица се оглашава на различите начине, обично је тиха, али у случају опасности производи гласан и оштар звук којим упозорава остале птице.^[7]

Станиште[уреди | уреди извор]

Насељава водена станишта са стајаћом и споротекућом водом, као што су мочваре, баре, рибњаци, канали, језера богата вегетацијом и сл. Има је чак и у градским парковима. У областима где се током зиме вода замрзава, као што је Источна Европа, она је селица.

Понашање[уреди | уреди извор]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Храни се разним врстама воденог биља, као и малим воденим организмима. Храни се поред воде или у самој води, понекад док хода по листовима локвања или тако што до пола зарања под воду да би допрла до хране (глава је под водом, а реп на површини). Обично су тајанствене птице, али у неким областима могу деловати питомије. Упркос губитку станишта на делу ареала, врста је и даље бројна и раширена.

Размножавање[уреди | уреди извор]

Током сезоне парења територијална је врста. Гнездо гради на тлу у густој вегетацији. У областима са умереном климом на северној хемисфери, лежење почиње у пролеће, између средине марта и средине маја. Женка обично полаже 8 јаја на почетку сезоне; а легла која су касније положена имају 5–8 или чак мање јаја. Напуштена гнезда понекад користе друге женке. Инкубација траје око три недеље. Оба родитеља леже на јајима и хране птиће. Птићи се излежу после 40–50 дана, а неколико недеља након излегања, постају самостални, полно зрели постају већ следеће сезоне. Када су угрожени, птићи се пењу на леђа одраслих, након чега одрасла птица носећи младунце на леђима одлеће на сигурно.^[7]^[8]

Галерија[уреди | уреди извор]

Одрасла птица храни птића

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б BirdLife International (2016). „Gallinula chloropus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 12. 9. 2019.
^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 11. 06. 2020. г. Приступљено 14. 07. 2018.
^ Правопис српскога језика. Матица српска. 2011. стр. 359.
^ ^а ^б „Common Moorhen (Gallinula chloropus) Linnaeus, 1758”. Avibase. Приступљено 1. 11. 2013.
^ Chesser, R. Terry; et al. (2011). "Fifty-second supplement to the American Ornithologists' Union Check-List of North American Birds."
^ "Common moorhen media" Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јул 2018) at ARKive Retrieved 25. 2. 2013.
^ ^а ^б Snow, David W. et al. (1998). "The Complete Birds of the Western Palaearctic on CD-ROM."
^ Mann, Clive F. (1991). "Sunda Frogmouth Batrachostomus cornutus carrying its young."

Литература[уреди | уреди извор]

Chesser, R. Terry; Banks, Richard C.; Barker, F. Keith; Cicero, Carla; Dunn, Jon L.; Kratter, Andrew W.; Lovette, Irby J.; Rasmussen, Pamela C.; Remsen, J. V.; Rising, James D.; Stotz, Douglas F.; Winker, Kevin (2011). „Fifty-second supplement to the American Ornithologists' Union Check-List of North American Birds”. Auk. 128 (3): 600—613. doi:10.1525/auk.2011.128.3.600.
Mann, Clive F. (1991). „Sunda Frogmouth Batrachostomus cornutus carrying its young” (PDF). Forktail. 6: 77—78. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 14. 07. 2018.
Snow, David W.; Perrins, Christopher M.; Doherty, Paul; Cramp, Stanley (1998). The Complete Birds of the Western Palaearctic on CD-ROM. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-268579-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[IUCN-1] а ^б BirdLife International (2016). „Gallinula chloropus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 12. 9. 2019.

[2] „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 11. 06. 2020. г. Приступљено 14. 07. 2018.

[3] Правопис српскога језика. Матица српска. 2011. стр. 359.

[Avibase-4] а ^б „Common Moorhen (Gallinula chloropus) Linnaeus, 1758”. Avibase. Приступљено 1. 11. 2013.

[5] Chesser, R. Terry; et al. (2011). "Fifty-second supplement to the American Ornithologists' Union Check-List of North American Birds."

[arkive-6] "Common moorhen media" Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јул 2018) at ARKive Retrieved 25. 2. 2013.

[Snow-7] а ^б Snow, David W. et al. (1998). "The Complete Birds of the Western Palaearctic on CD-ROM."

[8] Mann, Clive F. (1991). "Sunda Frogmouth Batrachostomus cornutus carrying its young."

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]