Gaon iz Vilnjusa

С Википедије, слободне енциклопедије
Gaon iz Vilnjusa
Vilna Gaon
Elija iz Viljnusa
Gra
Vilna Gaon, Winograd picture.jpg
Puno imeElaja ben Solomon Zalman
Ime po rođenjuElijah ben Solomon Zalman
Datum rođenja(1720-04-23)23. april 1720.
Mesto rođenjaSelec
 Državna zajednica Poljske i Litvanije
Datum smrti9. oktobar 1797.(1797-10-09) (77 god.)
Mesto smrtiViljnus
 Rusko carstvo
Mesto ukopaViljnus, Litvanija

Elija ben Solomon Zalman,[1] (hebr. ר' אליהו בן שלמה זלמן Rabin Elijahu ben Šlomo Zalman) poznat kao Vilna Gaon[2] ili Elijah od Vilne, ili po njegovom hebrejskom akronimu HaGra („HaGaon Raben Elijahu”: „Mudrac, naš učitelj, Elijah”) ili Elijah Ben Solomon (Silec, 23. april 1720 – Vilnjus 8. oktobar 1797), bio je talmudista, halahista, kabalista, i najviši leader misnagdskih (nehasidskih) Jevreja u proteklih nekoliko vekova. Na hebrejskom ga nazivaju ha-Gaon he-Časid mi-Vilna, „pobožni genije iz Vilnjusa”.[3]

Mladost i obrazovanje[уреди | уреди извор]

Prema legendi on je do 4. godine memorisao celokupni Tanah. U sedmoj godini studirao je Talmud pod nadzorom Mojsija Margalita, rabina iz Kedajnjaja i autora tumačenja Jerusalimskog Talmuda pod nazivom Pnej Moše („Mojsijevo lice”). Za mladog Elijaha se govorilo da je već napamet znao nekoliko talmudskih traktata. On je poznat po tome što je posedovao eidetsko pamćenje. Do osam godina je u slobodno vreme studirao astronomiju. Od desete godine nastavio je studije bez pomoći učitelja, jer je njegovo znanje već nadmašilo sve njegove nastavnike, a sa jedanaest godina je ceo Talmud znao napamet.

Kada je dosegao zrelije doba, Ilija je odlučio da ode u „egzil” i lutao je različitim delovima Evrope, uključujući Poljsku i Nemačku, kao što je bio običaj među pobožnim tog vremena.[4] U vreme kada je imao dvadeset godina, rabini su mu podnosili svoje najteže halahičke probleme. Učenjaci, jevrejski i nejevrejski, poštovali su njegov uvid u matematiku i astronomiju. On se vratio u rodni grad 1748. godine, do kog vremena je veći bio stekao znatnu reputaciju.[5]

Grobno mesto[уреди | уреди извор]

Tokom 1950-ih, Sovjetske vlasti su planirale da izgrade stadijum i koncertnu dvoranu na toj lokaciji. Oni su dozvolili da se ostaci Vilna Gaona uklone i ponovo sahrane na novom groblju.[6]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Within recent decades he has been given the surname Kremer. However neither the Vilna Gaon nor his descendants apparently used this surname, which means shopkeeper. It was possibly mistakenly derived from a nickname of his ancestor Rabbi Moshe Kremer. "The Vilna Gaon, part 3 (Review of Eliyahu Stern, The Genius)". Marc B. Shapiro
  2. ^ Yaniv, Samuel (Rabbi) (17. 4. 2010). „The Vilna Gaon and his Vision of Redemption”. Bar Ilan University. Приступљено 19. 5. 2012. 
  3. ^ The Threefold step of Academia Europeana: a case of Universitas Vilnensis, 2009, стр. 24 
  4. ^ Green, David B. (9. 10. 2012). „This Day in Jewish History 1797: The Vilna Gaon Dies”. Haaretz (на језику: енглески). Приступљено 7. 11. 2017. 
  5. ^ Schechter, Solomon; Seligsohn, M. „ELIJAH BEN SOLOMON (also called Elijah Wilna, Elijah Gaon, and Der Wilner Gaon)”. Jewish Encyclopedia. 
  6. ^ „Jews protest to Lithuania over ancient cemetery”. Reuters. 22. 8. 2007. Приступљено 22. 8. 2007. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Etkes, Immanuel, et al. The Gaon of Vilna: the man and his image (University of California Press, 2002) ISBN 0-520-22394-2
  • "The Gaon of Vilna and the Haskalah movement", by Emanuel Etkes, reprinted in Dan, Joseph (ed.). Studies in Jewish thought (Praeger, NY, 1989) ISBN 0-275-93038-6
  • "The mystical experiences of the Gaon of Vilna", in Jacobs, Louis (ed.). Jewish mystical testimonies (Schocken Books, NY, 1977) ISBN 0-8052-3641-4
  • Landau, Betzalel and Rosenblum, Yonason. The Vilna Gaon: the life and teachings of Rabbi Eliyahu, the Gaon of Vilna (Mesorah Pub., Ltd., 1994) ISBN 0-89906-441-8
  • Shulman, Yaacov Dovid. The Vilna Gaon: The story of Rabbi Eliyahu Kramer ( C.I.S. Publishers, 1994) ISBN 1-56062-278-4
  • Ackerman, C. D. (trans.) Even Sheleimah: the Vilna Gaon looks at life (Targum Press, 1994) ISBN 0-944070-96-5
  • Schapiro, Moshe. Journey of the Soul: The Vilna Gaon on Yonah/Johan: an allegorical commentary adapted from the Vilna Gaon's Aderes Eliyahu (Mesorah Pub., Ltd., 1997). ISBN 1-57819-161-0
  • Freedman, Chaim. Eliyahu's Branches: The Descendants of the Vilna Gaon (Of Blessed and Saintly Memory) and His Family (Avotaynu, 1997) ISBN 1-886223-06-8
  • Rosenstein, Neil. The Gaon of Vilna and his Cousinhood (Center for Jewish Genealogy, 1997) ISBN 0-9610578-5-8

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]