Srebro nitrat

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Srebro nitrat
Silver nitrate
Silver nitrate
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.028.958
UNII
Svojstva
AgNO3
Molarna masa 169,87 g·mol−1
Agregatno stanje beli čvrsti materijal
Gustina 4.35 g cm−3
Tačka topljenja 212 °C (414 °F; 485 K)
Tačka ključanja 444 °C (831 °F; 717 K)
1.22 kg/L (0 °C)
2.16 kg/L (20 °C)
4.40 kg/L (60 °C)
7.33 kg/L (100 °C)
Rastvorljivost rastvoran u etanolu i acetonu
Opasnosti
Corrosive C
Dangerous for the Environment (Nature) N
R-oznake R8,R34, R50/53
S-oznake (S1/2), S26, S45, S60, S61
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Srebro nitrat je neorgansko jedinjenje sa formulom AgNO
3
. Ovo jedinjenje je prekurzor mnogih drugih jedinjenja srebra, kao što su jedinjenja koja se koriste u fotografiji. On je daleko manje senzitivan na svetlost od halida.[3][4][5]

U čvrstom srebro nitratu, joni srebra imaju trigonalno planarnu koordinaciju.[6]

Sinteza i struktura[уреди]

Kristali srebro nitrata se mogu dobiti rastvaranjem metala srebra u rastvor azotne kiseline te zatim uparavanjem rastvora.

3 Ag(s) + 4HNO3(aq) → 3 AgNO3(aq) + 2 H2O (l) + NO(g)

U čvrstom srebro-nitratu, joni srebra su raspore]eni u planarnoj ravni sa 3 koordinate (oblik jednakostraničnog trougla).[7]

Reakcije[уреди]

Srebro-nitrat pokazuje brojne reakcije, ali se u laboratoriji i analitičkoj hemiji koristi uglavnom za dokazivanje hloridnog jona (Cl-).

AgNO3 + NaCl → AgCl↓ + NaNO3
AgNO3 + HCl → AgCl↓ +HNO3

Ukoliko se u raskvoru nađu srebrni i hloridni joni, oni stvaraju karakteristični beli, sirast talog.

Srebro-nitrat takođe može da reaguje sa karbonatima i hidrogenkarbonatima:

2 AgNO3 + Na2CO3 → Ag2CO3↓ + 2 NaNO3

Ako se izloži svetlosti, ili ako stoji na svetlom i tooplom mestu, razlaže se prema jednačini:

2 AgNO3 → 2 Ag + O2 + 2 NO2

Upotreba[уреди]

Baza za dobijanje drugih jedinjenja srebra[уреди]

Srebro nitrat je najpovoljnija so srebra u smislu troškova industrijske proizvodnje, te nudi brojne prednosti. Nije higroskopna, nasuprot fluoroboratnim i perhloratnim solima. Relativno je stabilna pri izlaganju svetlosti. Može se rastvoriti u brojnim rastvaračima. Nitratna funkcionalna grupa se može zameniti sa mnogim drugim grupama, dajući druge soli srebra. Izlažući srebro-nitrat jonima halida dobija se AgX (gde je X= Cl, Br, I itd.). U proizvodnji fotografskih filmova, srebro-nitrat reaguje sa kalijum ili natrijum halidima te se formira nerastvorna so srebro halida u fotografskom želatinu. Zatim se ona nanosi na trake tri-acetata ili poliestra. Na sličan način se dobijaju i neka jedinjenja srebra koja se koriste u pravljenju eksploziva, poput fulminata, azida ili acetilida. Tretiranjem srebro-nitrata sa bazama dobija se srebro oksid:

2 AgNO3 + 2 NaOH → Ag2O + 2 NaNO3 + H2O

Organska sinteza[уреди]

Srebro nitrat se koristi na mnoge načine u sintezama organskih materija npr. kod deprotekcije ili oksidacije. Jon Ag+ reverzibilno reaguje sa alkenima, a srebro-nitrat se koristi kod razdvajanja smeša alkena putem selektivne apsorpcije. Rezultujuće jedinjenje se može razložiti sa amonijakom oslobađajući slobodne alkene.[8]

Toksičnost[уреди]

Srebro-nitrat je otrovan i uzrokuje koroziju. Ukoliko srebro-nitrat dospe na kožu, koža najprije pobeli, da bi nakon sat vremena potamnela, praveći kombinaciju metalnog srebra i srebrnih sulfida.

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  4. ^ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. 
  5. ^ „Definition of Lunar Caustic”. Архивирано из оригинала на датум 31. 01. 2012. Приступљено 19. 12. 2011. 
  6. ^ P. Meyer, A. Rimsky et R. Chevalier (1978). „Structure du nitrate d'argent à pression et température ordinaires. Example de cristal parfait”. Acta Crystallographica Section B. 34 (5): 1457—1462. doi:10.1107/S0567740878005907. 
  7. ^ P. Meyer, A. Rimsky i R. Chevalier: Structure du nitrate d'argent à pression et température ordinaires; Example de cristal parfait, Acta Crystallographica, 1978, B34, pp. 1457-1462.
  8. ^ A. C. Cope, R. D. Bach: Trans-Cyclooctene, Organic Syntheses, Volume 5, 1973 pp. 315; Vol. 49, 1969 pp. 39.

Spoljašnje veze[уреди]