Јован Јовановић Змај
Јован Јовановић Змај | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 24. новембар 1833. |
| Место рођења | Нови Сад, Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | 3. јун 1904. (70 год.) |
| Место смрти | Сремска Каменица, Хабзбуршка монархија |
Јован Јовановић Змај (Нови Сад, 24. новембар 1833 — Сремска Каменица 3. јун 1904) је један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању био је лекар, а током целог свог живота бавио издавњем и уређивањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Назначајније Змајеве збирке песама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“, први о сретном породичном животу, а други о болу за најмилијима. Поред лирских песама, писао је и сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу.
Сремска Каменица је некада носила име Змајева Каменица, у част Јована Јовановића Змаја.
Биографија
Јован Јовановић Змај се родио 24. новембра 1833. у Новом Саду, у једној од угледних грађанских породица. Основну школу је похађао у Новом Саду, а гимназију је похађао у Новом Саду, Халашу и Пожуну. После заршене гимназије уписао је студије права у Пешти, Прагу и Бечу. За његово књижевно и политичко образовање од посебног значаја је боравак у Бечу, где је упознао Бранка Радичевића, који му је био највећи песнички узор. Такође, у Бечу се упознао и са Светозарем Милетићем и Ђуром Јакшићем.
После завршених студија права, Змај се 1860. вратио у Нови Сад и као један од најближих Милетићевих сарадника постао је службеник у новосадском магистрату. Ту се упознао са својом будућом женом Ружом Личанин. Ова љубав и срећан породичан живот надахнуће Змаја да напише циклус (збирку) песама Ђулићи (од турске речи Gül, што значи ружа).
Ипак, служба у магистрату му није одговарала, па је напустио посао и посветио се књижевном раду. Тада је покренуо књижевни часопис Јавор и сатирични лист Комарац. Године 1838. преселио се у Пешту, где је радио у Матици српској и као надзорник Текелијанума. Године 1864. покренуо је сатирични лист Змај (игра речима, пошто је 3. мај по јулијанском календару био дан одржавања Мајске скупштине 1848), чији ће назив постати саставни део његовог имена.
Године 1870. Змај је завршио студије медицине, па се вратио у Нови Сад, где је започео своју лекарску праксу. Овде га је убрзо задесила породична трагедија: умрла су му деца, а потом и жена. Из ове породичне трагедије произишао је низ елегичних песама објављене под заједничким називом Ђулићи увеоци.
Књижевни рад
Две најбоље збирке његових песама су Ђулићи и Ђулићи увеоци. Велики број његових шаљивих и дечијих песама, штампаних по разним листовима и часописима, изишле су у два издања целокупних дела : Певанија и Друга певанија.
Последње су штампане збирке: Снохватице и Девесиље.
У прози је написао једну песничку легенду („Видосава Бранковић“) и један шаљиви позоришни комад („Шаран“).
Змај је и преводио доста, нарочито из мађарске књижевности. Најбољи су му преводи мађарског песника Александра Петефија (рођеног Петровић). Поред осталих песама, од њега је превео спев „Витез Јован“.
Из немачке поезије преводи Гетеа („Херман и Доротеја“, „Ифигенија у Тавриди“) и с успехом подражава Хајнеову љубавну лирику и епиграм и оријенталску поезију Фридриха Боденштета („Песме Мирца Схафије“).
Од осталих превода из стране књижевности знатнији су му: „Демон“ од Љермонтова и „Енох Арден“ од енглеског песника Тенисона. Поред „3маја“, уређивао је још два сатирична листа: „Жижу“ и „Стармали“. Од 1880 па до смрти издавао је дечији лист „Невен“, најбољи српски дечији лист тада.
Види још
Извори
- Драгутин А. Стефановић, Вукашин Станисављевић, Преглед југословенске књижевности, Завод за издавање уџбеника