Kalijum acesulfam

Из Википедије, слободне енциклопедије
Kalijum acesulfam
IUPAC ime
Drugi nazivi Acesulfam K, Ace K
Identifikacija
CAS registarski broj 55589-62-3 YesY
PubChem[1][2] 23683747
ChemSpider[3] 11262939 YesY
UNII 23OV73Q5G9 YesY
EINECS broj 259-715-3
ChEMBL[4] CHEMBL1351474
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C4H4KNO4S
Molarna masa 201,242
Agregatno stanje beli kristalni prah
Gustina 1,81 g/cm3
Tačka topljenja

225 °C, 498 K, 437 °F

Rastvorljivost u vodi 270 g/L na 20 °C

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Kalijum acesulfam je bezkalorijski veštački zaslađivač. Takođe je poznat kao acesulfam K ili Ace K (K označava hemijski element za kalijum). U prodaji je pod imenima Sunett i Sweet One. U Evropskoj unije, on se vodi pod E brojem (kodom aditiva) E950.[5]

Ovo jedinjenje je slučajno otkrio 1967. nemački hemičar Karl Klaus u kompaniji Hoechst AG (sad Nutrinova).[6] Hemijska struktura, kalijum acesulfama je kalcijumova so 6-metil-1,2,3-oksatiazin-4(3H)-on 2,2-dioksida. On je beo kristalni prah sa molekulskom formulom C4H4KNO4S i molekulskom težinom od 201,24 g/mol.[7]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. ^ „Natural Products Expo/SupplyExpo Ingredient Standards & Guidelines“. Penton Media, Inc Приступљено 23 Feb 2010. 
  6. ^ Clauss K., Jensen H. (1973). „Oxathiazinone Dioxides - A New Group of Sweetening Agents“. Angewandte Chemie International Edition 12 (11): 869–876. DOI:10.1002/anie.197308691. 
  7. ^ David J. Ager, David P. Pantaleone, Scott A. Henderson, Alan R. Katritzky, Indra Prakash, D. Eric Walters (1998). „Commercial, Synthetic Nonnutritive Sweeteners“ (PDF). Angewandte Chemie International Edition 37 (13-24): 1802–1817. DOI:10.1002/(SICI)1521-3773(19980803)37:13/14<1802::AID-ANIE1802>3.0.CO;2-9. 

Spoljašnje veze[уреди]