Kalijum acesulfam

Из Википедије, слободне енциклопедије
Kalijum acesulfam
IUPAC ime
Drugi nazivi Acesulfam K, Ace K
Identifikacija
CAS registarski broj 55589-62-3 ДаY
PubChem[1][2] 23683747
ChemSpider[3] 11262939 ДаY
UNII 23OV73Q5G9 ДаY
EINECS broj 259-715-3
ChEMBL[4] CHEMBL1351474
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C4H4KNO4S
Molarna masa 201,242
Agregatno stanje beli kristalni prah
Gustina 1,81 g/cm3
Tačka topljenja

225 °C, 498 K, 437 °F

Rastvorljivost u vodi 270 g/L na 20 °C

 ДаY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Kalijum acesulfam je bezkalorijski veštački zaslađivač. Takođe je poznat kao acesulfam K ili Ace K (K označava hemijski element za kalijum). U prodaji je pod imenima Sunett i Sweet One. U Evropskoj unije, on se vodi pod E brojem (kodom aditiva) E950.[5]

Ovo jedinjenje je slučajno otkrio 1967. nemački hemičar Karl Klaus u kompaniji Hoechst AG (sad Nutrinova).[6] Hemijska struktura, kalijum acesulfama je kalcijumova so 6-metil-1,2,3-oksatiazin-4(3H)-on 2,2-dioksida. On je beo kristalni prah sa molekulskom formulom C4H4KNO4S i molekulskom težinom od 201,24 g/mol.[7]

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846  edit
  4. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. doi:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594  edit
  5. „Natural Products Expo/SupplyExpo Ingredient Standards & Guidelines”. Penton Media, Inc. Приступљено 23 Feb 2010. 
  6. Clauss K., Jensen H. (1973). „Oxathiazinone Dioxides - A New Group of Sweetening Agents”. Angewandte Chemie International Edition 12 (11): 869–876. doi:10.1002/anie.197308691 
  7. David J. Ager, David P. Pantaleone, Scott A. Henderson, Alan R. Katritzky, Indra Prakash, D. Eric Walters (1998). „Commercial, Synthetic Nonnutritive Sweeteners” (PDF). Angewandte Chemie International Edition 37 (13-24): 1802–1817. doi:10.1002/(SICI)1521-3773(19980803)37:13/14<1802::AID-ANIE1802>3.0.CO;2-9 

Spoljašnje veze[уреди]