Kobalt(II) oksid
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Kobalt(II) oksid
| |
| Drugi nazivi
Kobalto oksid
Kobalt monoksid | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.013.777 |
| EC broj | 215-154-6 |
| RTECS | GG2800000 |
| UN broj | 3288 |
| |
| Svojstva | |
| CoO | |
| Molarna masa | 74,9326 g/mol |
| Agregatno stanje | crni prah |
| Miris | bez mirisa |
| Gustina | 6,44 g/cm3 [3] |
| Tačka topljenja | 1.933 °C (3.511 °F; 2.206 K) |
| insoluble in water[4] | |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | kubna, cF8 |
| Kristalografska grupa | Fm3m, No. 225 |
| Opasnosti | |
| Bezbednost prilikom rukovanja | ICSC 1551 |
EU klasifikacija (DSD)
|
Štetan (Xn) Opasan po životnu sredinu (N) |
| R-oznake | R22, R43, R50/53 |
| S-oznake | (S2), S24, S37, S60, S61 |
| Tačka paljenja | Nezapaljiv |
| Letalna doza ili koncentracija (LD, LC): | |
LD50 (LD50)
|
202 mg/kg |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
Kobalt(II) sulfid Kobalt(II) hidroksid |
Drugi katjoni
|
Gvožđe(II) oksid Nikal(II) oksid |
Srodna jedinjenja
|
Kobalt(II,III) oksid Kobalt(III) oksid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Kobalt(II) oksid (kobalt monoksid) je neorgansko jedinjenje koje sa javlja u obliku maslinasto-zelenih kristala, ili kao sivo-crni prah.[5] On se koristi ekstenzivno u keramičkoj industriji kao aditiv za kreiranje plavo obojenih glazura emajla kao i u hemijskoj industriji za produkciju kobalt(II) soli.
Struktura i osobine[уреди | уреди извор]
CoO kristali poprimaju oblik strukture slične kamenoj soli sa konstantom rešetke od 4.2615 Å.[6]
On je antiferomagnetan ispod 16 °C.[7]
Priprema[уреди | уреди извор]
Kobalt(II,III) oksid se razlaže do kobalt(II) oksida na 950 °C:[8]
- 2 Co3O4 → 6 CoO + O2
Mada je komercijalno dostupan, kobalt(II) oksid se može pripremiti u laboratoriji elektrolizom rastvora kobalt(II) hlorida
- CoCl2 + H2O → CoO + H2 + Cl2
On se takođe može pripremiti precipitacijom hidroksida, praćenom termalnom dekompozicijom:
- CoX + 2 NaOH → Co(OH)2 + Na2X
- Co(OH)2 → CoO + H2O
Reakcije[уреди | уреди извор]
Kobalt(II) oksid reaguje sa mineralnim kiselinama da formira kobaltne soli:
- CoO + 2 HX → CoX2 + H2O
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Patnaik, Pradyot (2003). Handbook of Inorganic Chemical Compounds. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-049439-8. Приступљено 6. 6. 2009.
- ^ Advanced Search – Alfa Aesar – A Johnson Matthey Company Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2011). Alfa.com. Приступљено 2011-11-19.
- ^ „Safety (MSDS) data for cobalt oxide”. The Physical and Theoretical Chemistry Laboratory, Oxford University. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. Приступљено 11. 11. 2008.
- ^ Kannan, R.; Seehra, Mohindar S. (1987). „Percolation effects and magnetic properties of the randomly diluted fcc system CopMg1-pO”. Physical Review B. 35 (13): 6847. doi:10.1103/PhysRevB.35.6847.
- ^ Silinsky, P. S.; Seehra, Mohindar S. (1981). „Principal magnetic susceptibilities and uniaxial stress experiments in CoO”. Physical Review B. 24: 419. doi:10.1103/PhysRevB.24.419.
- ^ US 4389339, James, Leonard E., Crescentini, Lamberto, Fisher, William B., "Process for making a cobalt oxide catalyst"
