Kobalt(II) oksid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Kobalt(II) oksid
Cobalt(II) oxide
Nazivi
IUPAC naziv
Kobalt(II) oksid
Drugi nazivi
Kobalto oksid
Kobalt monoksid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.013.777
EC broj 215-154-6
RTECS GG2800000
UN broj 3288
Svojstva
CoO
Molarna masa 74,9326 g/mol
Agregatno stanje crni prah
Miris bez mirisa
Gustina 6,44 g/cm3 [3]
Tačka topljenja 1.933 °C (3.511 °F; 2.206 K)
insoluble in water[4]
Struktura
Kristalna rešetka/struktura kubna, cF8
Kristalografska grupa Fm3m, No. 225
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja ICSC 1551
Štetan (Xn)
Opasan po životnu sredinu (N)
R-oznake R22, R43, R50/53
S-oznake (S2), S24, S37, S60, S61
Tačka paljenja Nezapaljiv
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
202 mg/kg
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Kobalt(II) sulfid
Kobalt(II) hidroksid
Drugi katjoni
Gvožđe(II) oksid
Nikal(II) oksid
Srodna jedinjenja
Kobalt(II,III) oksid
Kobalt(III) oksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Kobalt(II) oksid (kobalt monoksid) je neorgansko jedinjenje koje sa javlja u obliku maslinasto-zelenih kristala, ili kao sivo-crni prah.[5] On se koristi ekstenzivno u keramičkoj industriji kao aditiv za kreiranje plavo obojenih glazura emajla kao i u hemijskoj industriji za produkciju kobalt(II) soli.

Struktura i osobine[уреди]

CoO kristali poprimaju oblik strukture slične kamenoj soli sa konstantom rešetke od 4.2615 Å.[6]

On je antiferomagnetan ispod 16 °C.[7]

Priprema[уреди]

Kobalt(II,III) oksid se razlaže do kobalt(II) oksida na 950 °C:[8]

2 Co3O4 → 6 CoO + O2

Mada je komercijalno dostupan, kobalt(II) oksid se može pripremiti u laboratoriji elektrolizom rastvora kobalt(II) hlorida

CoCl2 + H2O → CoO + H2 + Cl2

On se takođe može pripremiti precipitacijom hidroksida, praćenom termalnom dekompozicijom:

CoX + 2 NaOH → Co(OH)2 + Na2X
Co(OH)2 → CoO + H2O

Reakcije[уреди]

Kobalt(II) oksid reaguje sa mineralnim kiselinama da formira kobaltne soli:

CoO + 2 HX → CoX2 + H2O

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Patnaik, Pradyot (2003). Handbook of Inorganic Chemical Compounds. McGraw-Hill. ISBN 0-07-049439-8. Приступљено 6. 6. 2009. 
  4. Advanced Search – Alfa Aesar – A Johnson Matthey Company. Alfa.com. Retrieved on 2011-11-19.
  5. „Safety (MSDS) data for cobalt oxide”. The Physical and Theoretical Chemistry Laboratory, Oxford University. Приступљено 11. 11. 2008. 
  6. Kannan, R.; Seehra, Mohindar S. (1987). „Percolation effects and magnetic properties of the randomly diluted fcc system CopMg1-pO”. Physical Review B. 35 (13): 6847. doi:10.1103/PhysRevB.35.6847. 
  7. Silinsky, P. S.; Seehra, Mohindar S. (1981). „Principal magnetic susceptibilities and uniaxial stress experiments in CoO”. Physical Review B. 24: 419. doi:10.1103/PhysRevB.24.419. 
  8. US 4389339, James, Leonard E., Crescentini, Lamberto, Fisher, William B., "Process for making a cobalt oxide catalyst" 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]