Kobalt(II) hidroksid

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Kobalt(II) hidroksid
Blue cobalt(II) hydroxide
Red cobalt(II) hydroxide
Blue cobalt(II) hydroxide
Nazivi
IUPAC naziv
Kobalt(II) hidroksid
Drugi nazivi
Kobaltni hidroksid, kobalt hidroksid, kobaltni hidrat
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.040.136
Svojstva
Co(OH)2
Molarna masa 92,948 g/mol
Agregatno stanje crveni ili plavo-zeleni prah
Gustina 3,597 g/cm3
Tačka topljenja 168 °C (razlaže se)[3]
3,20 mg/L
Ksp 1,0×10-15
Rastvorljivost rastvoran u kiselinama, amonijaku; nerastvoran u razblaženim alkalijama
Struktura
Geometrija molekula romboedralna
Termohemija
Standardna molarna entropija So298 79,0 J·mol−1·K−1[4]
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 -539,7 kJ·mol−1
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja Oxford University
Štetan (H)
R-oznake R20 R21 R22 R36 R37 R38 R43
S-oznake S24 S26 S36 S37 S39[5]
NFPA 704
Код запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineReactivity code 2: Undergoes violent chemical change at elevated temperatures and pressures, reacts violently with water, or may form explosive mixtures with water. E.g., phosphorusSpecial hazards (white): no codeNFPA 704 four-colored diamond
0
1
2
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Kobalt(II) hlorid
Kobalt(II) bromid
Kobalt(II) jodid
Drugi katjoni
Gvožđe(II) hidroksid
Nikal(II) hidroksid
bakar(II) hidroksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Kobalt(II) hidroksid (kobaltni hidroksid) je hemijsko jedinjenje koje se sastoji od jona kobalta i hidroksida sa formulom Co(OH)2. Javlja se u dve forme, bilo kao crven prah, koja se stabilnija, ili kao plavo-zeleni prah.[3][6] Oni ima brucitnu ili kadmijum jodidnu kristalnu strukturu.[7]

Upotreba[уреди | уреди извор]

On nalazi primenu kao agens za suženje boja, lakova i mastila, u pripremi drugih kobaltnih jedinjenja, kao katalizator i u proizvodnji elektroda baterija[3].

Reakcije[уреди | уреди извор]

Kobalt(II) hidroksid se taloži kad se doda alkalni hidroksid u vodeni rastvor Co2+ jona:

CoCl2 (aq) + 2 NaOH → Co(OH)2 (s) + 2 NaCl

Kobalt(II) hidroksid se razlaže do kobalt(II) oksida na 168 °C pod vakuumom i oksiduje su u vazduhu da formira kobalt(III) hidroksid, Co(OH)3.[3] Termalna dekompozicija produkta u vazduhu iznad 300 °C je Co3O4.[8][9][10]

Poput gvožđe(II) hidroksida, kobalt(II) hidroksid je primarno bazni hidroksid, mada on ne formira slabo kiseli crvenkasti heksaakvakobalt(II) jon, [Co(H2O)6]2+, u kiselim vodenim rastvorima. U jakim bazama, kobalt(II) hidroksid prihvata dodatne hidroksidne jone da formira tamno plave kobaltate(II) [Co(OH)4]2- i [Co(OH)6]4-[7].

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Patnaik, Pradyot (2003). Handbook of Inorganic Chemical Compounds. McGraw-Hill Professional. стр. 243. ISBN 0-07-049439-8. Приступљено 27. 3. 2009. 
  4. ^ Lide, David R. (1998). Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 513. ISBN 0-8493-0594-2. 
  5. ^ „Safety (MSDS) data for cobalt (II) hydroxide”. Oxford University. Приступљено 27. 3. 2009. 
  6. ^ Lide, David R. (1998). Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 454. ISBN 0-8493-0594-2. 
  7. 7,0 7,1 Wiberg Nils; Wiberg Egon; Holleman A. F. (2001). Inorganic Chemistry. Academic Press. стр. 1478—1479. ISBN 0-12-352651-5. Приступљено 27. 3. 2009. 
  8. ^ R. S. Jayashree & P. Vishnu Kamath (1999). „Electrochemical synthesis of a-cobalt hydroxide”. Journal of Materials Chemistry. 9: 961—963. doi:10.1039/A807000H. 
  9. ^ Synthesis of Co3O4 during thermolysis of cobalt hydroxide and binary hydroxides Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2012), L.A. Paikina, S.M. Rakhovskaya, L.A. Vereshchagina, Neorganicheskie Materialy. Vol. 19, no. 9, pp. 1508–11. 1983
  10. ^ Z. P. Xu & H. C. Zeng (1998). „Thermal evolution of cobalt hydroxides: a comparative study of their various structural phases”. Journal of Materials Chemistry. 8 (11): 2499—2506. doi:10.1039/A804767G. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]