Lepirudin
 | |
| Klinički podaci | |
|---|---|
| Drugs.com | Monografija |
| Način primene | Intravenozno |
| Farmakokinetički podaci | |
| Poluvreme eliminacije | 1,3 h |
| Izlučivanje | Renalno |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 120993-53-5  |
| ATC kod | B01AE02 (WHO) |
| DrugBank | DB00001 |
| ChEMBL | CHEMBL1201666 |
| Fizički podaci | |
| Tačka topljenja | 65 °C (149 °F) |
Lepirudinje identičan sa prirodnim hirudinom, osim što je leucin zamenjen izoleucinom na N-terminalnom kraju molekula, i sulfatna grupa nije prisutna na tirozinu u poziciji 63. On se proizvodi pomoću ćelija kvasca.[1][2][3]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Smythe MA, Stephens JL, Koerber JM, Mattson JC: A comparison of lepirudin and argatroban outcomes. Clin Appl Thromb Hemost. 2005 Oct;11(4):371-4. PMID 16244762
- ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709
. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
