Lumbalna punkcija

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Lumbar puncture)

Lumbalna punkcija
Neurolog sprovodi lumbalnu punkciju
Klasifikacija i spoljašnji resursi
MKB-9-CM03.31
Patient UK[https://patient.info/doctor/lumbar-puncture-pro lumbar-puncture-pro Lumbalna punkcija]
MeSHD013129

Lumbalna punkcija je medicinsko tehnička radnja koja ima za cilj uzimanje likvora u dijagnostičke i terapijske svrhe.[1][2][3] Glavni razlog za lumbalnu punkciju je pomoć u uspostavljanju dijagnoze bolesti centralnog nervnog sistema, uključujući mozak i kičmu. Primeri ovih stanja uključuju meningitis i subarahnoidno krvarenje. Takođe se može koristiti terapeutski u nekim stanjima. Povećan intrakranijalni pritisak (pritisak u lobanji) je kontraindikacija, zbog rizika od kompresije moždane materije i potiskivanja prema kičmi. Ponekad se lumbalna punkcija ne može bezbedno izvesti (na primer zbog tendencije jakog krvarenja). Smatra se sigurnom procedurom, ali glavobolja nakon duralne punkcije je česta nuspojava, ako se ne koristi mala atraumatska igla.[4]

Postupak se obično izvodi pod lokalnom anestezijom pomoću sterilne tehnike. Hipodermična igla se koristi za pristup subarahnoidnom prostoru i prikupljanje tečnosti. Tečnost se može poslati na biohemijske, mikrobiološke i citološke analize. Korišćenje ultrazvuka za obeležavanje može povećati uspeh.[5]

Medicinske upotrebe[уреди | уреди извор]

Igla za lumbalnu punkciju

Razlog za izvođenje lumbalne punkcije može biti postavljanje dijagnoze[6][7][8] ili lečenje bolesti.[7]

Dijagnoza[уреди | уреди извор]

Glavne dijagnostičke indikacije lumbalne punkcije su prikupljanje cerebrospinalne tečnosti (CSF). Analiza CSF može isključiti infektivne,[7][9] inflamatorne[7] i neoplastične bolesti[7] koje utiču na centralni nervni sistem. Najčešća svrha je kod sumnje na meningitis,[10] pošto ne postoji drugo pouzdano sredstvo pomoću koje se može isključiti meningitis, po život opasno, ali veoma izlečivo stanje. Lumbalna punkcija se takođe može koristiti da bi se otkrilo da li neko ima 'Stage 1' ili 'Stage 2' Trypanosoma brucei. Mladoj novorođenčadi obično je potrebna lumbalna punkcija kao deo rutinskog pregleda zbog groznice bez izvora. To je zbog veće stope meningitisa nego kod starijih osoba. Odojčad takođe pouzdano ne pokazuje klasične simptome meningealne iritacije (meningizam) kao što su ukočenost vrata i glavobolja kao kod odraslih.[10] U bilo kojoj starosnoj grupi, subarahnoidno krvarenje, hidrocefalus, benigna intrakranijalna hipertenzija i mnoge druge dijagnoze mogu biti podržane ili isključene ovim testom. Takođe se može koristiti za otkrivanje prisustva malignih ćelija u CSF, kao kod karcinomatoznog meningitisa ili meduloblastoma. CSF koji sadrži manje od 10 crvenih krvnih zrnaca (RBC)/mm³ predstavlja „negativni” pokazatelj u kontekstu analize subarahnoidalnog krvarenja. Pokazatelji koji su „pozitivni“ imaju broj eritrocita od 100/mm³ ili više.[11]

Tretman[уреди | уреди извор]

Lumbalne punkcije se takođe mogu uraditi da bi se lekovi ubrizgali u cerebrospinalnu tečnost („intratekalno“), posebno za spinalnu anesteziju[12] ili hemoterapiju.

Serijske lumbalne punkcije mogu biti korisne u privremenom lečenju idiopatske intrakranijalne hipertenzije (IIH). Ovu bolest karakteriše povećan pritisak likvora koji može izazvati glavobolju i trajni gubitak vida. Dok su glavni oslonci lečenja lekovi, u nekim slučajevima višestruka lumbalna punkcija može poboljšati simptome. Ne preporučuje se kao osnovni tretman zbog neprijatnosti i rizika od procedure i kratkog trajanja njegove efikasnosti.[13][14]

Pored toga, neki ljudi sa hidrocefalusom normalnog pritiska (koje karakteriše urinarna inkontinencija, promenjena sposobnost pravilnog hodanja i demencija) dobijaju izvesno olakšanje simptoma nakon uklanjanja CSF.[15]

Indikacije[уреди | уреди извор]

Glavne indikacije za lumbalnu punkciju su:

  • Uzimanje uzorka cerebrospinalnu tečnosti za biohemijsku i bakteriološku analizu (npr kod sumnje na meningitis, encefalitis itd.)
  • Merenje intrakranijalnog pritiska
  • Pristup intratekalnom prostoru, u slučaju potrebe za drenažu likvora, ubrizgavanje tečnosti, lekova ili kontrastnog sredstava intratekalni prostor za izvođenje mielografije.

U neurološkim klinikama i drugim ustanovama, LP se koristi za otkrivanje poremećaja lokalne proizvodnje imunoglobulina u CNS-u, kao što su multipla skleroza i SSPE, maligni infiltrati kao što su akutna leukemija i limfom i blokada spinalnog kanala.

Kontarindikacije[уреди | уреди извор]

Spinalni kanal

Kontraindikacije za lumbalnu punkciju su:

  • Simptomi ili znaci povišenog intrakranijalnog pritiska, praćeni smanjenim nivoom svesti, lokalizovanim (fokalnim) neuroloških znacima i promena papilarnog reflekas. Kod ovih pacijenata lumbalna pumkcija može dovesti do pojave hernijacija i smrti.
  • Teškog krvarenja ili poremećaja zgrušavanja npr. kod pacijenta na antikoagulantnoj terapiji,
  • Infekcije na planiranom mestu punkcije ili u nervnom sistemu, abces mozga,
  • Malignitet
  • Generalizovana nfekcija.[16]

Način izvođenja[уреди | уреди извор]

Način izvođenja punkcije

Pre početka punkcije pacijent se postavlja u ležaći položaj na jedan bok sa nogama savijenim u kolenima i primaknutim ka grudima, ili sedeći položaj nagnut ka napred.

Lekar zatim ubacuje tanku, šuplju iglu u prostor između dva kičmena pršljena u slabinskom delu kičme (lumbalnom), preko ovojnice (dure) u kičmeni kanal.

Nakon uzorkovanja likvora u drugom aktu lekar će izmeriti pritisak cerebrospinalne tečnosti, i prema potrebi ubrizgaće lek ili neko drugo sredstvo.

Po završetku punkcije vrši se uklanjanje igl, a mesto uboda na koži prekriva se sterilnom gazom.

Mesto punkcije
  • Između 4. i 5. lumbalnog pršljena

Neželjene reakcije[уреди | уреди извор]

Nakon lumbalne punkcije može se javiti:

  • Glavobolja, koja najčešće počinje nekoliko sati do dva dana nakon postupka i može biti praćena mučninom, povraćanjem i vrtoglavicom. Obično je prisutna pri sedenju ili stajanju i smiruje se u ležećem položaju. Može trajati nekoliko sati do nedelju dana.
  • Nelagodnost ili bol u leđima.
  • Krvarenje.
  • Hernijacija mozga (pomeranje delova mozga).

Glavobolja[уреди | уреди извор]

Post spinalna glavobolja sa mučninom je najčešća komplikacija; često se može tretirati lekovema protiv bolova i infuzijom tečnosti. Dugo se smatralo da se ova komplikacija može sprečiti strogim održavanjem ležećeg položaja dva sata nakon uspešne punkcije; ovo nije potvrđeno u savremenim studijama koje uključuju veliki broj ljudi. Izvođenje procedure sa osobom na njihovoj strani može smanjiti rizik.[17] Intravenska injekcija kofeina je često prilično efikasna u prekidu ovih glavobolja u kičmi. Glavobolja koja je uporna uprkos dugom periodu spavanja i javlja se samo kada se sedi, može ukazivati na curenje CSF-a sa mesta lumbalne punkcije. Ona se može lečiti dodatnim ležajem ili epiduralnim flasterom krvi,[18] gde se sopstvena krv osobe ubrizgava nazad u mesto curenja kako bi se stvorio ugrušak i zatvorio curenje.

Rizik od glavobolje i potrebe za analgezijom i krvnim flasterom znatno je smanjen ako se koriste „atraumatske” igle. Ovo na druge načine ne utiče na uspešnost postupka.[19][20] Iako su troškovi i poteškoća slični, usvajanje je i dalje nisko - samo 16% 2014.[21]

Glavobolje mogu biti uzrokovane nehotičnom punkcijom tvrde moždane opne.[22]

Lumbalna punkcija kod dece[уреди | уреди извор]

  • Priprema deteta za lumbalnu punkciju
    Priprema deteta za lumbalnu punkciju
  • Ubod iglom
    Ubod iglom
  • Uzimanje uzorka likvora
    Uzimanje uzorka likvora

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ J. Alfred Lee, R. S. Atkinson (13. 11. 1978). Lumbar Puncture and Spinal Analgesia: Intradural and Extradural (4th изд.). Churchill Livingstone. ISBN 9780443014505. 
  2. ^ Quincke HI (1891). Verhandlungen des Congresses für Innere Medizin, Zehnter Congress, Wiesbaden. 10. стр. 321—331. 
  3. ^ Quincke HI (1902). Die Technik der Lumbalpunktion. Berlin & Vienna. 
  4. ^ Maranhao, B.; Liu, M.; Palanisamy, A.; Monks, D. T.; Singh, P. M. (2020-12-17). „The association between post‐dural puncture headache and needle type during spinal anaesthesia: a systematic review and network meta‐analysis”. Anaesthesia. Wiley. ISSN 0003-2409. doi:10.1111/anae.15320 Слободан приступ. 
  5. ^ Gottlieb, M; Holladay, D; Peksa, GD (јануар 2019). „Ultrasound-assisted Lumbar Punctures: A Systematic Review and Meta-Analysis.”. Academic Emergency Medicine. 26 (1): 85—96. PMID 30129102. doi:10.1111/acem.13558 Слободан приступ. 
  6. ^ Doherty, Carolynne M; Forbes, Raeburn B (2014). „Diagnostic Lumbar Puncture”. The Ulster Medical Journal. 83 (2): 93—102. ISSN 0041-6193. PMC 4113153 Слободан приступ. PMID 25075138. 
  7. ^ а б в г д Sempere, AP; Berenguer-Ruiz, L; Lezcano-Rodas, M; Mira-Berenguer, F; Waez, M (2007). „Punción lumbar: indicaciones, contraindicaciones, complicaciones y técnica de realización” [Lumbar puncture: its indications, contraindications, complications and technique]. Revista de Neurología (на језику: шпански). 45 (7): 433—6. PMID 17918111. doi:10.33588/rn.4507.2007270. 
  8. ^ Gröschel, K; Schnaudigel, S; Pilgram, S; Wasser, K; Kastrup, A (19. 12. 2007). „Die diagnostische Lumbalpunktion” [The diagnostic lumbar puncture]. Deutsche Medizinische Wochenschrift (на језику: немачки). 133 (1/02): 39—41. PMID 18095209. doi:10.1055/s-2008-1017470. 
  9. ^ Matata, C; Michael, B; Garner, V; Solomon, T (24—30. 10. 2012). „Lumbar puncture: diagnosing acute central nervous system infections”. Nursing Standard. 27 (8): 49—56; quiz 58. PMID 23189602. doi:10.7748/ns2012.10.27.8.49.c9364. 
  10. ^ а б Visintin, C.; Mugglestone, M. A.; Fields, E. J.; Jacklin, P.; Murphy, M. S.; Pollard, A. J.; Guideline Development Group; National Institute for Health and Clinical Excellence (28. 6. 2010). „Management of bacterial meningitis and meningococcal septicaemia in children and young people: summary of NICE guidance”. BMJ (Clinical Research Ed.). 340: c3209. PMID 20584794. S2CID 7685756. doi:10.1136/bmj.c3209. 
  11. ^ Mann, David (2002). „The role of lumbar puncture in the diagnosis of subarachnoid hemorrhage when computed tomography is unavailable”. Journal of the Canadian Association of Emergency Physicians. 4 (2): 102—105. PMID 17612428. doi:10.1017/s1481803500006205 Слободан приступ. 
  12. ^ López, T; Sánchez, FJ; Garzón, JC; Muriel, C (јануар 2012). „Spinal anesthesia in pediatric patients.”. Minerva Anestesiologica. 78 (1): 78—87. PMID 22211775. S2CID 205522367. doi:10.1111/j.1460-9592.2011.03769.x. 
  13. ^ Biousse, V. (октобар 2012). „Idiopathic intracranial hypertension: Diagnosis, monitoring and treatment”. Revue Neurologique. 168 (10): 673—683. PMID 22981270. doi:10.1016/j.neurol.2012.07.018. 
  14. ^ Kesler, Anat; Kupferminc, Michael (јун 2013). „Idiopathic Intracranial Hypertension and Pregnancy”. Clinical Obstetrics and Gynecology. 56 (2): 389—396. PMID 23563883. S2CID 20556772. doi:10.1097/GRF.0b013e31828f2701. 
  15. ^ Gallia, Gary L; Rigamonti, Daniele; Williams, Michael A (јул 2006). „The diagnosis and treatment of idiopathic normal pressure hydrocephalus”. Nature Clinical Practice Neurology. 2 (7): 375—381. PMC 5390935 Слободан приступ. PMID 16932588. doi:10.1038/ncpneuro0237. 
  16. ^ Mary Louise Turgeon (2005). Clinical hematology: theory and procedures. Lippincott Williams & Wilkins. стр. 401—. ISBN 978-0-7817-5007-3. Приступљено 28. 10. 2010. 
  17. ^ Zorrilla-Vaca, A; Makkar, JK (мај 2017). „Effectiveness of Lateral Decubitus Position for Preventing Post-Dural Puncture Headache: A Meta-Analysis”. Pain Physician. 20 (4): E521—E529. PMID 28535561. doi:10.36076/ppj.2017.E529. 
  18. ^ So, Yun; Park, Jung Min; Lee, Pil-Moo; Kim, Cho Long; Lee, Cheolhan; Kim, Jae Hun (2016). „Epidural Blood Patch for the Treatment of Spontaneous and Iatrogenic Orthostatic Headache”. Pain Physician. 19 (8): E1115—E1122. ISSN 2150-1149. PMID 27906941. 
  19. ^ Nath, Siddharth; Koziarz, Alex; Badhiwala, Jetan H; Alhazzani, Waleed; Jaeschke, Roman; Sharma, Sunjay; Banfield, Laura; Shoamanesh, Ashkan; Singh, Sheila; Nassiri, Farshad; Oczkowski, Wieslaw; Belley-Côté, Emilie; Truant, Ray; Reddy, Kesava; Meade, Maureen O; Farrokhyar, Forough; Bala, Malgorzata M; Alshamsi, Fayez; Krag, Mette; Etxeandia-Ikobaltzeta, Itziar; Kunz, Regina; Nishida, Osamu; Matouk, Charles; Selim, Magdy; Rhodes, Andrew; Hawryluk, Gregory; Almenawer, Saleh A (март 2018). „Atraumatic versus conventional lumbar puncture needles: a systematic review and meta-analysis”. The Lancet. 391 (10126): 1197—1204. PMID 29223694. S2CID 4436591. doi:10.1016/S0140-6736(17)32451-0. 
  20. ^ Rochwerg, Bram; Almenawer, Saleh A; Siemieniuk, Reed A C; Vandvik, Per Olav; Agoritsas, Thomas; Lytvyn, Lyubov; Alhazzani, Waleed; Archambault, Patrick; D’Aragon, Frederick; Farhoumand, Pauline Darbellay; Guyatt, Gordon; Laake, Jon Henrik; Beltrán-Arroyave, Claudia; McCredie, Victoria; Price, Amy; Chabot, Christian; Zervakis, Tracy; Badhiwala, Jetan; St-Onge, Maude; Szczeklik, Wojciech; Møller, Morten Hylander; Lamontagne, Francois (22. 5. 2018). „Atraumatic (pencil-point) versus conventional needles for lumbar puncture: a clinical practice guideline”. BMJ. 361: k1920. PMC 6364256 Слободан приступ. PMID 29789372. doi:10.1136/bmj.k1920. 
  21. ^ Davis, A; Dobson, R; Kaninia, S; Giovannoni, G; Schmierer, K (фебруар 2016). „Atraumatic needles for lumbar puncture: why haven't neurologists changed?”. Practical Neurology. 16 (1): 18—22. PMID 26349834. S2CID 36928177. doi:10.1136/practneurol-2014-001055. 
  22. ^ Patel, R.; Urits, I.; Orhurhu, V.; Orhurhu, M. S.; Peck, J.; Ohuabunwa, E.; Sikorski, A.; Mehrabani, A.; Manchikanti, L.; Kaye, A. D.; Kaye, R. J.; Helmstetter, J. A.; Viswanath, O. (2020). „A Comprehensive Update on the Treatment and Management of Postdural Puncture Headache”. Current Pain and Headache Reports. 24 (6): 24. PMID 32323013. S2CID 216049548. doi:10.1007/s11916-020-00860-0. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Mary Louise Turgeon (2005). Clinical hematology: theory and procedures. Lippincott Williams & Wilkins. стр. 401—. ISBN 978-0-7817-5007-3. Приступљено 28. 10. 2010. 
  • Quincke HI (1902). Die Technik der Lumbalpunktion. Berlin & Vienna. 
  • Quincke HI (1891). Verhandlungen des Congresses für Innere Medizin, Zehnter Congress, Wiesbaden. 10. стр. 321—331. 
  • J. Alfred Lee, R. S. Atkinson (13. 11. 1978). Lumbar Puncture and Spinal Analgesia: Intradural and Extradural (4th изд.). Churchill Livingstone. ISBN 9780443014505. 
  • Ellenby, MS; Tegtmeyer, K; Lai, S; Braner, DA (28. 9. 2006). „Lumbar puncture”. Videos in clinical medicine. The New England Journal of Medicine. 355 (13): e12. PMID 17005943. doi:10.1056/NEJMvcm054952. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lumbalna_punkcija&oldid=27554441”