Mandelbrotov skup

Zumiranje u Mandelbrotov set

Mandelbrotov skup

Mandelbrotov set ili skup je skup tačaka $c$ kompleksne ravni za koje je Julijin skup (u užem smislu) povezan.^[1]^[2] One su povezane funkcijom $f_{c}(z)=z^{2}+c$ koja ne divergira pri iteracijama od $z=0$ , i.e., za koju sekvenca $f_{c}(0)$ , $f_{c}(f_{c}(0))$ , etc., ostaje vezana u apsolutnoj vrednosti. Set je dobio ime po francusko-američkom matematičaru Benoi Mandelbrotu.^[3]

Slike Mandelbrotovog seta se mogu kreirati putem uzorkovanja kompleksnih brojeva i testiranja, za svaku tačku uzorka $c$ , da li sekvenca $f_{c}(0),f_{c}(f_{c}(0)),\dotsc$ ide u beskonačnost (u praksi - da li napušta neko unapred određeno granično susedstvo od 0 nakon unapred određenog broja iteracija). Tretirajući realne i imaginarne delove od $c$ kao koordinate slike kompleksne ravni, pri čemu se pikseli zatim mogu obojiti prema tome koliko brzo niz $|f_{c}(0)|,|f_{c}(f_{c}(0))|,\dotsc$ prelazi neki proizvoljno izabrani prag. Specijalna boja (obično crna) se koristi za vrednosti $c$ za koje sekvenca niz ne prelazi preko praga nakon unapred određenog broja iteracija (to je neophodno da bi se napravila jasna razlika između slike Mandelbrotovog seta i njegovog komplementa). Ako se $c$ drži konstantinim i inicijalna vrednost od $z$ , označena sa $z_{0}$ , se umesto toga varira, dobija se korespondirajući Julijin set za svaku tačku $c$ u parametarskom prostoru jednostavne funkcije.

Konstrukcija[уреди | уреди извор]

Preko slike Mandelbrotovog skupa nacrtani su mali Julijini skupovi čija vrednost c odgovara koordinati kompleksne ravni na kojoj se nalazi središte svakog od njih.

U Julijin skup (u užem smislu), kao što je već rečeno, može se uvrstiti bilo koji kompleksni broj c. Zavisno od tog broju, Julijin skup može biti povezan ili nepovezan. Ako na kompleksnoj ravni označimo sve brojeve c pomoću kojih se dobiva povezan Julijin skup, definiše se Mandelbrotov skup. Mandelbrotov se skup može prikazati na isti način na koji se najčešće prikazuje Julijin skup – bojeći tačke koje pripadaju skupu crno, a ostale u raznim nijansama zavisno od toga koliko brzo divergiraju.

Svojstva[уреди | уреди извор]

Osnovna[уреди | уреди извор]

Mandelbrotov skup (crno) u kompleksnoj ravni

Mandelbrotov je skup zatvoren skup kojemu su sve tačke unutar (zatvorenog) kruga poluprečnika 2 sa središtem u ishodištu. Štaviše, tačka c pripada Mandelbrotovom skupu ako i samo ako vredi $|f_{c}^{n}(0)|\leq 2$ za sve $n\geq 0$ . Drugim rečima, ako je apsolutna vrednost $f_{c}^{n}(0)$ za neki $n\geq 0$ veća od 2, niz će težiti u beskonačnost (divergirati). Presek Mandelbrotovog skupa sa realnom osom daje interval [−2, 0.25]. Površina se procenjuje na 1.506 591 77 ± 0.000 000 08, te se veruje da je jednaka ${\sqrt {6\pi -1}}-e=1.506591651\ldots$

Samosličnost[уреди | уреди извор]

Mandelbrotov je skup kvazi samosličan (vidi Podela fraktala) jer se u njemu pojavljuju izmenjene verzije njega samog.^[4]^[5] Izmenjene su uglavnom zbog skupova tačaka koji „vire” iz njih povezujući ih s glavnim delom (deo 1 u podnaslovu ispod, slika desno).

Atraktori perioda-n[уреди | уреди извор]

Skupovi tačaka konvergiraju onom broju vrednosti kojim su označene.

Zanimljivo je da u području označenom cifrom 1 na slici sa strane svaka tačka konvergira samo jednoj vrijednosti (ne nužno istoj za svaku točku), odnosno tijekom iteracija stvara atraktor perioda-1 (vidi Bifurkacijski dijagram populacijske jednačine). Na području 2 svaka tačka čini atraktor perioda-2. U Mandelbrotovom skupu postoji barem jedno područje za atraktor perioda-n, $n\in \mathbb {N}$ . Područja koja su direktno spojena s područjem 1 čine atraktor perioda-n, ako iz njih „viri” n-1 „antena”:

Galerija uvećavanja[уреди | уреди извор]

Svaka slika predstavlja jedan uvećani deo prethodne. Vidljiva je beskonačna složenost skupa i bogatstvo geometrijskih struktura. Uvećanje zadnje slike u odnosu na prvu je otprilike 60 000 000 000 : 1. Na prosečnom monitoru zadnja slika bi bila deo Mandelbrotovog skupa prečnika oko 20 miliona kilometara.

	I	II	III	IV
V	VI	VII	VIII	IX
X	XI	XII	XII	XIV

Varijacije[уреди | уреди извор]

Multibrot skupovi trećeg i četvrtog stupnja

Moguće je napraviti Mandelbrotov skup pomoću funkcije $f(z_{n-1})=z_{n}^{b}+c,b>2$ . Takvi se skupovi popularno nazivaju multibrot skupovima.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

^ „Mandelbrot Set Explorer: Mathematical Glossary”. Приступљено 07. 10. 2007.
^ R.P. Taylor & J.C. Sprott (2008). „Biophilic Fractals and the Visual Journey of Organic Screen-savers” (pdf). Nonlinear Dynamics, Psychology, and Life Sciences, Vol. 12, No. 1. Society for Chaos Theory in Psychology & Life Sciences. Приступљено 01. 1. 2009.
^ Adrien Douady and John H. Hubbard, Etude dynamique des polynômes complexes, Prépublications mathémathiques d'Orsay 2/4 (1984 / 1985)
^ Lei (1990). „Similarity between the Mandelbrot set and Julia Sets”. Communications in Mathematical Physics. 134: 587—617. Bibcode:1990CMaPh.134..587L. doi:10.1007/bf02098448.
^ Milnor, J. (1989). „Self-Similarity and Hairiness in the Mandelbrot Set”. Ур.: M. C. Tangora. Computers in Geometry and Topology. New York: Taylor & Francis. стр. 211—257. )

Literatura[уреди | уреди извор]

John W. Milnor, Dynamics in One Complex Variable (Third Edition), Annals of Mathematics Studies 160. Princeton University Press.2006. ISBN 978-0-691-12488-9.
(First appeared in 1990 as a Stony Brook IMS Preprint, available as arXiV:math.DS/9201272 )
Nigel Lesmoir-Gordon, The Colours of Infinity: The Beauty, The Power and the Sense of Fractals. ISBN 978-1-904555-05-6.
(includes a DVD featuring Arthur C. Clarke and David Gilmour)
Heinz-Otto Peitgen, Hartmut Jürgens, Dietmar Saupe, Chaos and Fractals: New Frontiers of Science (Springer, New York, 1992). 2004. ISBN 978-0-387-20229-7.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

"Mandelbrot set - The most advanced online generator"
Chaos and Fractals на сајту DMOZ (језик: енглески)
The Mandelbrot Set and Julia Sets by Michael Frame, Benoit Mandelbrot, and Nial Neger Архивирано на сајту Wayback Machine (21. мај 2013)
Video: Mandelbrot fractal zoom to 6.066 e228
मण्डलबेथ (maṇḍalabeth) 3D analog of the mandelbrot set, with various symmetry groups
Relatively simple explanation of the mathematical process, by Dr Holly Krieger, MIT
Mandelbrot set images online rendering
Fractal calculator written in Lua by Deyan Dobromiroiv, Sofia, Bulgaria

[1] „Mandelbrot Set Explorer: Mathematical Glossary”. Приступљено 07. 10. 2007.

[bf-2] R.P. Taylor & J.C. Sprott (2008). „Biophilic Fractals and the Visual Journey of Organic Screen-savers” (pdf). Nonlinear Dynamics, Psychology, and Life Sciences, Vol. 12, No. 1. Society for Chaos Theory in Psychology & Life Sciences. Приступљено 01. 1. 2009.

[John_H._Hubbard_1985-3] Adrien Douady and John H. Hubbard, Etude dynamique des polynômes complexes, Prépublications mathémathiques d'Orsay 2/4 (1984 / 1985)

[4] Lei (1990). „Similarity between the Mandelbrot set and Julia Sets”. Communications in Mathematical Physics. 134: 587—617. Bibcode:1990CMaPh.134..587L. doi:10.1007/bf02098448.

[5] Milnor, J. (1989). „Self-Similarity and Hairiness in the Mandelbrot Set”. Ур.: M. C. Tangora. Computers in Geometry and Topology. New York: Taylor & Francis. стр. 211—257. )

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]