Nana (manga)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

|-

! colspan="2" style="background: #ccf; text-align: center;" | Manga

|-

! colspan="2" style="background: #ccf; text-align: center;" | TVanime
Nana (manga)
AutorEja Jazava
IzdavačŠueiša
ČasopisKuki
Prvo izlaženje2000.2009 (na pauzi)
Zbirke21
RežiserMorio Asaka
StudioMedhaus
LicencaViz Medija
Funimation(za Fanimejšn Kanal)
MrežaNTV, Animax

Nana (ナナ) je Japanska Đoseji manga serija pisana i ilustrovana od strane Eja Jazava, koja je izlazila u nastavcima u Kuki-ju objavljena od strane Šueiša. Naslov manga proističe iz imena dva glavna lika, čije je zajedničko ime Nana. Nana Komatcu je prigratska devojka koja odlazi u Tokijo da prati njenog dečka i društvo sa koledža, sa nadom da će imati život iz snova. Nana Osaki je bila u popularnom pank bendu u njenom rodnom gradu. Ona odlazi u Tokijo sa ciljem da se iskaže kao pevačica. Dve Nane se upoznaju u vozu na putu ka gradu. Kasnije, one sreću jednu drugu opet kada su trebale da pogledaju isti stan, i devojke odlučuju da postanu cimerke. Hronologija serije je njihovo prijateljstvo i njihovi životi dok obe teže ka svojim snovima.

Autorka mange je bolesna i idalje se oporavlja.[1] Bilo je reči da se u kasnom Aprilu 2010 vratila kući iz bolnice i da ona ne zna kada će se vratiti poslu.[2] Nana je bila objavljena u Severnoj Americi od strane Viz Medija. Bilo je serijalizovano u Šouđo Bit do Avgusta 2007 je izdavano , i nastavljeno da se prikazuju u tankobon serijalizovano.[3] Manga je takodje bila uklopljena u veoma uspešnu lajv-akcioni film sa nastavkom prikazivano u Decembru 9, 2006, i u anime adaptaciji koja je premijerno prikazivana u Aprilu 5, 2006. Anime adaptacija je zatim bila najavljena kao licencirana za prikazivanje u Severnoj Americi od strane Viz Medija.[4] Fanimejšn je dobio pravo na prikazivanje Viz Medija engleske verzije i premijerno je prikazivana na Fanimješn Kanalu Septembra 19, 2009.[5]

Radnja[уреди]

Nana Osaki je pank pevačica koja hoće da debituje sa svojim bendom, Blek Stons (skraćeno BLAST), u kom je ona glavni vokal i njen dečko Ren, koji je basista. Nana i Ren su živeli zajedno kao par od njene 16-te godine. Kada se Renu pružila prilika da debituje u Tokiju kao zamena člana popularnog benda, Trapnest (Toranesu na Japanskom), Nana odlučuje da nastavi sa BLAST-om i da radi na svojoj karijeri pre nego da prati Rena, jer ona ima veću ambiciju nego da bude obična devojka rok zvezde. Eventualno ona odlazi u Tokijo da započne svoju muzičku karijeru kada je napunila 20 godina.

Nana Komatcu, druga Nana, ima naviku da se zaljubi na prvi pogled svaki put, i da zavisi od pomoći drugih ljudi. Kada su njeni prijatelji, onda i njen dečko, otišli za Tokijo, ona odlučuje da im se pridruži godinu kasnije kada je sačuvala dovoljno novca i kada je napunila 20 godina.

Dve Nane se upoznaju pukom slučajnošću u vozu, na putu ka Tokiju. Nakon nekoliko nizova slučajnosti, one dolaze da žive zajedno u apartmanu koji nosi broj 707 (nana znači "sedam" na Japanskom). Uprkos tome što su suprotne ličnosti i ideala, Nane se međusobno poštuju i postaju bliske prijateljice.

Nana Osaki daje Nani Komatcu nadimak Haći (nakon Haćiko), zato što je slabe volje i poseduje karakteristike šteneta, i takođe kao šala jer haći znači "osam" a nana znači "sedam" na Japanskom.

Dok BLAST počinje da stiče popularnost na živim svirkama, dve Nane se suočavaju sa mnogo drugim problemima zajedno, posebno u oblastima prijateljstva i romanse. Priča Nane se teško okreće oko ljubavi i odnosa dva lika, dok jedna traži slavu i priznanje, a druga traži ljubav i sreću.

Mediji[уреди]

Manga[уреди]

Napisano i ilustrovano od strane Eja Jazava, individualna poglavlja " Nana" premijerno u Kuki-ju od 2000-ite se prikazivala do Juna 2009, kada se serijal zaustavio zbog bolesti Jazave.[1] Jazava se vratila iz bolnice ranog Aprila 2010-te, iako ona nije specifirala kada i da li će nastaviti mangu.[2] Poglavlja su bila skupljena i izdata u 21 tankobon tomova u Japanu od strane Šueiša.

Nana je licencirana na Engleskom jeziku za izdavanje u Severnoj Americi od strane Viz Medija. Bilo je serijalizovano u Vizovoj manga antologiji Šouđo Bit, premijerno lansirano kada je bio problem u Julu 2005 gde su se poglavlja pojavljivala do Avgustovskog problema 2007.[6].

Filmovi[уреди]

Dve filmske adaptacije su bile snimljene za Nanu.Prvi, Nana, je bio prikazan 3. Septembra, 2005. Filmske zvezde Mika Nakašima kao pank zvezda Nana Osaki, Aoi Mijazaki kao Haći (Nana Komatcu), Rjuhei Matcuda kao Ren Honđo, Tetsući Tamajama (poznat iz tokusatcu sledbenika gde je igrao Tsukumaro Ogami/Širogane poznatiji kao GaoSilver u Hjakuđuu Sentai Gaoranger) kao Takumi Ićinose, Hiroki Narimija kao Nobuo Terašima, i Matsujama Kenići kao Shinići Okazaki. DVD izdanje je izdato 3. Marta, 2006. Film je poprilično dobro prošao na japanskim blagajnama, prelazeći zaradu od 4 biliona jena, i ostao je u top 10 nekoliko nedelja.[7] Nastavak, Nana 2, je saopšten odmah nakon debitovanja. Međutim, 4. Avrgusta, 2006 Toho je saopštio da će snimanje početi sredinom Septembra i da bi film trebao da se prikazuje 9. Decembra, 2006. Aoi Mijazaki i Rjuhei Matsuda neće predstavljati svoje respektivne uloge Nana Komatsu i Ren Honđo; kao tako, njihove uloge su prepisane Jui Ićikava i Nobuo Kjou (koje takođe igrao Isšu Kasumi/Kuvaga Rejdžer u Ninpu Sentai Hurikanejdžer), respektivno. Neke lokacije iz mange su bile promenjene za film, i takođe je bilo mnogo promena u priči. Pored toga, kraj u filmu nije stvarno tačan kraj mange, jer je „Nana“ idalje u toku.[8]

Anime[уреди]

Nana je bila prilagođena u anime seriji, režirana od strane Morio Asaka i animarana od strane studija Medhaus. Prve i treće najavne i treće odjavne pesme su pevane od strane Ane Tsućije za bend Blek Stons, i Olivija peva drugu najavnu, i prvu i drugu odjavnu za bend Trapnest kao Reira Serizava. Prvo DVD izdanje je bilo izdato 7. Jula, 2006. Anime serija je bila namenjena da bude ista kao manga i bila je prilagođena do 12th tankoubon da bi izbegli dodavanje nekih radnji. Prema Đunko Koseki (editor Nane u Šueiša) i Masao Marujama (predsednik Medhausa) druga sezona bi trebalo da se prikazuje kada se manga serija završi.[9] Dve devojke, itsog imena Nana i istih godina, slučajno se upoznaju u putničkom vozu za Tokijo. Njih dve se uskoro nalaze da žive zajedno pod istim krovom zbog još veće slučajnosti. Iako dele isto ime i godine, one se razlikuju u svemu ostalom. Kao tako, kroz teška iskustva u ljubavi i životu, veliko prijateljstvo je rođeno između njih, dok dve Nane odrastaju kroz poteškoće i pokušaja da pobede mogućnosti.[10]

Albumi inspirsani od strane Nane[уреди]

Nana je inspirisala nekoliko studijskih albuma, has inspired several studio albums, najviše je privukao pažnju Ljubav za Nanu. Nekoliko poznatih umetnika su bili uključeni u to, uključujući Glen Metlok i raznovrsnih Japnaskih umetnika. Pank Vitez od Nane i Nanina Pesma Je Moja Pesma su bili albumi snimljeni od strane nepoznatih umetnika.

Ljubav za Nanu[уреди]

  1. BEAT 7 ~The Theme of LOVE for NANA~ / (Takamizava Tošihiko iz Alfi)
  2. GIMME ALL OF YOUR LOVE !! / Tomi hevenli za BLEK STONS
  3. Twinkle (Kimura Kaela) za BLEK STONS
  4. REVERSE / TETSU69 za TRAPNEST
  5. stay away / abingdon bojs skul za BLEK STONS
  6. I miss you? / Du Es Infiniti za BLACK STONES
  7. (Bambino) (Hotei Tomojasu) uključujući (Miho Moribajaši) za TRAPNEST
  8. Sleepwalking / Glen Metlok i Philistines uključujući Holi Kuk (iz SEKS PISTOLS) za BLEK STONS
  9. Sugar Guitar / Skje Svitnem za TRAPNEST
  10. reimei đidai / (Japaharinet) za BLEK STONS
  11. BLACK CROW / SEKS MAŠINGANS za BLEK STONS
  12. Two Hearts / ZONE za TRAPNEST
  13. Cherish / (Otcuka Eja) za TRAPNEST

Video igre[уреди]

Postoji "Nana" igra objavljena za PlejStejšn 2 (PS2) platformu. PS2 igra je bila proizvedena od strane Konami i objavljena je 17. Marta 2005. PlejStejšn Portabl (PSP) igra, Nana: Sve je konotrlisano od strane kralja Demona!? (Nana: Subete va Daimao no Omićibiki!?) je bila objavljena 6. Jula 2006.

Nintendo DS igra, Nana: Lajv Staf Mas Regruting! Početnici su dobro došli (Nana: Raibu Sutaffu Daibošu! Šošinša Kangei) je bila objavljena od strane Konamija u Junu 2007.

Popularnost[уреди]

Knjige 19 i 20 su bile treće i pete najprodavanije (respektivne) manga knjige 2008.[11] Knjige 1 i 2 su bile na listi JALSA "2007 Odlična Nacrtana Novela za Tinejdžere" list.[12] Prvih dvanaest knjiga manga serije su komultivno prodate preko 22 miliona kopija.[13] A 2008, je bilo prodato preko 43,600,000.[14] U 2002, manga je osvojila Šogakukan Manga Nagrada za šouđo.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Nana's Ai Yazawa Puts Manga on Hold Due to Illness”. Anime News Network. 26. 6. 2009. Приступљено 30. 5. 2010. 
  2. 2,0 2,1 „Nana Manga Creator Ai Yazawa Returns from Hospital”. Anime News Network. 30. 5. 2010. Приступљено 30. 5. 2010. 
  3. ^ „Vz's Shonen Jump Shojo Beat Shake-up”. Anime News Network. 1. 6. 2007. Приступљено 30. 5. 2010. 
  4. ^ „Viz Media — Comic-Con International 2007”. Anime News Network. Приступљено 30. 5. 2010. 
  5. ^ „VOD Fridays – FUNimation Channel (9/18)”. Архивирано из оригинала на датум 06. 01. 2010. Приступљено 13. 05. 2016. 
  6. ^ „Shojo Beat Details”. Anime News Network. Februar 8, 2005. Приступљено Mart 7, 2008.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
  7. ^ „VIZ Pictures Brings Shojo to the Movies”. Comic Book Bin. Toon Doctor. 2. 11. 2007. Приступљено 13. 11. 2015. 
  8. ^ „[ NEWS ] @ Yui Ichikawa Officially Replaces Aoi Miyazaki”. Nana-nana.net. 17. 8. 2006. Приступљено 20. 12. 2012. 
  9. ^ Noticias
  10. ^ Napomena: Ova radnja filma ide do ekvivalentnih 19 epizoda TV serije. U Italiji je prikazivano 23. Janura, 2007, na MTV Italija i 24. Oktobra, 2010, na Rai 4
  11. ^ „2008's Top-Selling Manga in Japan, #1-25 - News”. Anime News Network. 16. 12. 2012. Приступљено 20. 12. 2012. 
  12. ^ „2007 Great Graphic Novels for Teens”. Young Adult Library Services Association. Chicago: American Library Association. Приступљено 4. 6. 2013. 
  13. ^ TBS Nana Movie Website
  14. ^ „[ NEWS ] @ "NANA Volume 19" Breaks 2008 Sales Record”. Nana-nana.net. 15. 5. 2008. Приступљено 20. 12. 2012. 

Dodatna literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]