Neurorazvojni poremećaji
| Neurorazvojni poremećaj | |
|---|---|
| Specijalnosti | Psihijatrija, neurologija |
Neurorazvojni poremećaji su grupa stanja koja počinju da ispoljavaju simptome u detinjstvu (ili razviću nervnog sistema). Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje Američkog udruženja psihijatara, peto izdanje (DSM-5) objavljenom 2013. godine, ova stanja se generalno javljaju u ranom detinjstvu, obično pre nego što deca pođu u školu, i mogu da opstanu u odraslom dobu.[1] Ključna karakteristika svih ovih poremećaja je da negativno utiču na funkcionisanje osobe u jednom ili više domena života (ličnog, socijalnog, akademskog, profesionalnog) u zavisnosti od poremećaja i deficita koje je izazvao. Svi ovi poremećaji i njihovi nivoi oštećenja postoje u čitavom spektru, a pogođene osobe mogu iskusiti različite stepene simptoma i deficita, uprkos tome što imaju istu dijagnozu.[1][2]
DSM-5 klasifikuje neurorazvojne poremećaje u šest sveobuhvatnih grupa.
- Intelektualni poremećaj (poremećaj intelektualnog razvoja)
- Poremećaji u komunikaciji
- Poremećaj autističnog spektra (ASD)
- Poremećaj nedostatka pažnje/hiperaktivnosti (ADHD)
- Neurorazvojni motorički poremećaji
- Specifični poremećaji učenja
Ovi poremećaji su obično komorbidna stanja, što znači da osoba pogođena jednim od ovih poremećaja obično ispunjava kriterijume za još neki poremećaj.[1][2]
Istorija[уреди | уреди извор]
Danas se za ovakve poremećaje zna da su rezultat abnormalnosti u razvoju mozga zbog genetskih i okolinskih bioloških uzroka. Takvim stanjima je od ukupne populacije pogođeno 1-3%; često uzrokujući ekonomsko, fizičko i emocionalno opterećenje za pojedinca, porodicu i društvo. Stoga su od velike važnosti istraživanja na području nastanka i lečenja ovih poremećaja, čiji cilj je izlečenje i poboljšanje uticaja na pojedinca, porodicu i društvo.
Epidemiologija[уреди | уреди извор]
Neurorazvojni poremećaji zahvaćaju više različitih grupa poremećaja.
Zastupljenost: Poremećaj deficita pažnje prisutan je kod 3-5% dece školske dobi, razvojni poremećaj jezika prisutan je kod školske dece u 3-5%, poteškoće s učenjem prisutan je u 5% školske dece, epilepsiju ima 1% osoba, pervazivni razvojni poremećaj ima 1% osoba, Turetov sindrom prisutan je sa 0,5 na 1000 osoba, mentalna retardacija prisutna je u 1% populacije, cerebralna paraliza prisutna je u 0.2% dece škoskog doba.[3][4]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Diagnostic and statistical manual of mental disorders: DSM-5 (5th изд.). Washington: American psychiatric association. 2013. ISBN 978-0-89042-554-1.
- ^ а б Morris-Rosendahl DJ, Crocq MA (март 2020). „Neurodevelopmental disorders-the history and future of a diagnostic concept”. Dialogues in Clinical Neuroscience. 22 (1): 65—72. doi:10.31887/DCNS.2020.22.1/macrocq.
- ^ Autism Terminology and Definitions
- ^ „Neuro disorders”. Архивирано из оригинала 04. 07. 2008. г. Приступљено 29. 11. 2023. mch.com
Literatura[уреди | уреди извор]
- Tager-Flusberg H (1999). Neurodevelopmental disorders. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. ISBN 978-0-262-20116-2.
- Brooks DR, Fleischhacker WW (2006). Neurodevelopmental Disorders. Berlin: Springer. ISBN 978-3-211-26291-7.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Neurodevelopmental Disorders на сајту Curlie
- A Review of Neurodevelopmental Disorders – Medscape review
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
