Пређи на садржај

Pruga Valjevo—Loznica

С Википедије, слободне енциклопедије
Pruga na izlazu iz stanice Valjevska Kamenica

Pruga Valjevo—Loznica je železnička pruga u izgradnji koja povezuje Valjevo i Loznicu. Osnovna ideja ovog projekta je spajanje centralne Srbije sa Bosnom i Hercegovinom i formiranje novog koridora paralelnog sa Koridorom 10 u cilju njegovog rasterećenja. Planirano je da kada bude izgrađena poveže pruge Ruma—Zvornik i dalje Zvornik—Tuzla sa prugom Beograd—Bar.

Ideja o povezivanju Valjeva sa Loznicom se javila u ranim danima železnice u Srbiji. Stanica Valjevo je tada bila „slepa“ stanica i ovom prugom bi bila spojena sa Loznicom i prugom Šabac — Banja Koviljača. Izgradnja je počela 1914. godine, uoči Prvog svetski rata, kada je francuskom investitoru dodeljena koncesija za izgradnju. Probijen je tunel ispod brda Brđani na ulazu u Valjevo, oko pet kilometara donjeg stroja pruge i stubovi za most preko reke Obnice. Zbog izbijanja Prvog svetskog rata pruga širine 760 mm nikad nije položena. Zatim je 1924. građen drum između ta dva mesta.[1]

Novi pokušaj je usledio početkom 1941. godine. Usled izbijanja Drugog svetskog rata radovi su prekinuti veoma brzo.

Studija ekonomske opravdanosti i rentabilnosti pruge rađena je nekoliko puta. Sve analize su potvrdile osnovnu tezu dr Mirka Dokića i Instituta ekonomskih nauka iz Beograda, iz 1975. godine, da pruga Valjevo—Loznica ima jednu od najvećih stopa rentabiliteta u Evropi i da će se isplatiti za manje od deset godina. Pruga je ponovo trasirana i 1990. se pristupilo izgradnji moderne jednokolosečne elektricifirane pruge. Raspad Jugoslavije, rat i ekonomska kriza su ponovo zaustavili izgradnju. Radovi su poslednji put ponovo pokretani 1998/99. i posle bombardovanja Jugoslavije više nisu pokretani.

Pruga Valjevo—Loznica duga je 68,1 km, a do spoja sa prugom Šabac—Zvornik u stanici Lipnica (4,8 km severno od Loznice) 66,5 km. Na trasi ima 19 tunela ukupne duzne 9759 m, odnosno 15% pruge je u tunelima. Najduži tuneli su:

  • Popare (1991 m, delimično probijen)
  • Trifković (1719 m, u potpunosti završen)
  • Jovanja (1.600 m, delimično probijen).
Tunel Trifković

Na trasi se nalazi 69 mostova, od kojih je 57 železnickih i 15 drumskih. Kompletno je završeno oko 300 metara pruge od stanice Valjevska Kamenica do ulaza u tunel Trifković. Veće stanice su:

Pruga je projektovana za brzine vozova od 120 km/h i osovinsko opterećenje od 22,5 t. Proračunska vrednost radova bila je 250 miliona američkih dolara, a do sada je u projekat uloženo oko 50 miliona dolara. Put roba iz Bosne i Hercegovine ka Makedoniji i Bliskom istoku smanjuje za 190 km ,a za južnu i jugoistočnu Srbiju za 160 km, za Bar 170 km, Kraljevo 140, a za Stalać 60 km. Procene su da će se godišnje prevoziti oko četiri miliona tona robe i milion putnika.[2]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]