Пређи на садржај

Причевић

Координате: 44° 17′ 26″ С; 19° 45′ 49″ И / 44.2905° С; 19.7635° И / 44.2905; 19.7635
С Википедије, слободне енциклопедије
Причевић
Црква Преноса моштију Светог Николаја
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2011.Пад 405
Географске карактеристике
Координате44° 17′ 26″ С; 19° 45′ 49″ И / 44.2905° С; 19.7635° И / 44.2905; 19.7635
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина298 m
Причевић на карти Србије
Причевић
Причевић
Причевић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број14251
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Причевић је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 405 становника.

Овде се налази Црква Преноса моштију Светог Николаја у Причевићу. У селу се налази воденица коју опслужује Драган Живановић у којој се брашно може купити самопослуживањем и када он није присутан.[1]

Из овог села је дугогодишњи секретар Синода СПЦ Милан Јанковић који је написао књигу „Родослов фамилије Јанковић из Причевића”.[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Причевић живи 450 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 49,2 година (48,6 код мушкараца и 49,9 код жена). У насељу има 182 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.264
1953. 1.263
1961. 1.144
1971. 979
1981. 795
1991. 643 634
2002. 519 526
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
518 99,80%
Црногорци
  
1 0,19%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Прича о поштењу из Причевића („Политика“, 1. јул 2013)
  2. ^ Пузовић, Бранко (17. 1. 2021). „Избегли руски свештеник оставио значајан траг у Причевићу код Ваљева”. Вечерње новости. Приступљено 17. 1. 2021. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. ^ Nikolić, Obrad. „Нови изглед беочинског манастира”. www.beocin.rs. Приступљено 2023-11-28. 
  7. ^ eparhijasremskaadmin (2023-05-27). „СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈАУ МАНАСТИРУ БЕОЧИНУ”. Епархија сремска (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-28. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]