Роналд Куман

С Википедије, слободне енциклопедије
Роналд Куман
Роналд Куман у Евертону
Лични подаци
Датум рођења (1963-03-21)21. март 1963.(61 год.)
Место рођења Жандом, Холандија
Висина 1,81 m
Позиција везни/одбрана
Клупске информације
Тренутни клуб
Холандија (селектор)
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1980—1983
1983—1986
1986—1989
1989—1995
1995—1997
Гронинген
Ајакс
ПСВ Ајндховен
Барселона
Фајенорд
90
94
98
192
61
(33)
(23)
(51)
(67)
(19)
Репрезентативна каријера
1982—1994 Холандија 78 (14)
Тренерска каријера
1997—1998
1998—2000
2000—2001
2001—2005
2005—2006
2006—2007
2007—2008
2009
2011—2014
2014—2016
2016—2017
2018—2020
2020—2021
2023—
Холандија (помоћник)
Барселона (помоћник)
Витесе
Ајакс
Бенфика
ПСВ Ајндховен
Валенсија
АЗ Алкмар
Фајенорд
Саутемптон
Евертон
Холандија
Барселона
Холандија

Роналд Куман (хол. Ronald Koeman; рођен 21. марта 1963) холандски је фудбалски тренер и бивши фудбалер.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

У државном дресу, Куман је био једна од звезда Холандије, заједно са Марком ван Бастеном, Франком Рајкардом и Денисом Бергкампом. Са репрезентацијом је освојио Европско првенство 1988, а наступио је и на два светска првенства, 1990. и 1994.

Играчку каријеру почео је у Гронингену, одакле је прешао у најуспешнији холандски клуб Ајакс, са којим је освојио Првенство Холандије (1984/85). и Куп (1985/86). Из Ајакса прелази у редове љутог ривала ПСВ Ајндховена, са којим осваја три узастопна Првенства Холандије (1986/87, 1987/88, 1988/89), два Купа (1987/88. и 1988/89) и Куп Шампиона 1987/88. Само петорица играча успела су да вежу триплету са клубом и континентално првенство са репрезентацијом у истој сезони, што је Куман учинио 1987/88.

По освајању Ушатог трофеја број клубова заинтересованих да га доведу у своје редове био је двоцифрен, али је Куман желео само у Барселону, за коју потписује на лето 1989, и постаје део Тима Снова који је са клупе предводио његов сународник Јохан Кројф. Са Барселоном осваја четири узастопне Ла Лиге (1990/91, 1991/92, 1992/93. и 1993/94), Куп Краља (1989/90), три Суперкупа Шпаније (1991, 1992. и 1994), али и Куп Шампиона 1991/92, у коме је постигао победнички гол у финалу против Сампдорије. Освојио је такође и Суперкуп Европе 1993.

По истеку уговора са Барсом, на лето 1995. враћа се у Холандију, и потписује за трећег љутог ривала, Фајенорд, где је провео последње две године каријере.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Тренерску каријеру започео је као помоћник, прво у репрезентацији Холандије, а затим у Барселони. Први самосталан ангажман имао је у Витесеу, да би потом преузео Ајакс, са којим осваја два Првенства Холандије (2001/02, 2003/04), један трофеј купа (2001/02) и Суперкуп Холандије (2002). Међутим, услед лошег старта сезоне 2004/2005, заостатка од 8 бодова за водећим ПСВ-ом, као и испадања од Осера укупним резултатом 3–2 у УЕФА Купу, Куман подноси оставку крајем фебруара 2005.

Убрзо потом преузима Бенфику, након одласка Ђованија Трапатонија са клупе Орлова, и са њима осваја Португалски Суперкуп 2005. године, али је у лиги завршио на трећем месту, што му је, уз добру понуду коју му је послао ПСВ, било довољно да напусти Луж и запути се пут Ајндховена.

У сезони 2005/06 направио је одличну увертиру у првом делу сезоне, али је екипа у другом делу посустала, освојивши свега 19 од укупних 39 бодова, тако дозволивши да се питање шампиона решава у последњем колу. У том последњем колу АЗ је своју прилику испустио изгубивши 3-2 од дављеника Екселсиора, док су Ајакс и ПСВ славили, али је ПСВ остао на првом месту услед боље гол разлике (+50:+49), и окитио се насловом првака Ередивизије. У Лиги Шампиона стигао је до четвртфинала, где га је избацио Ливерпул, касније учесник оног антологијског финала против Милана у Истанбулу.

Следећа станица за Роналда Кумана била је Валенсија, коју преузима почетком новембра 2007, и са њом осваја Куп Краља исте сезоне, трофеј који је освојио и као играч, играјући за Барселону. Међутим, остали резултати су били поражавајући; Валенсија је завршила на 15. месту у лиги, свега два места изнад зоне испадања, а у Лиги Шампиона је испала као последња у групи са свега 5 освојених бодова. Смењен је у априлу 2008, након што је са 5-1 изгубио од Атлетик Билбаа.

Потом је уследио повратак у Холандију и потпис за са АЗ Алкмар, где је привео сезону 2007/08 крају, и потом имао неуспешну јесењу полу-сезону, изгубивши 7 од 16 лигашких мечева, и убрзо је смењен у децембру 2009.

Након годину и по дана паузе, преузима Фајенорд на почетку сезоне 2011/12, и остаје у клубу три сезоне, не освојивши ни један трофеј. Остаје забележено да је једини бранио боје сва три љута ривала (Ајакс, ПСВ и Фајенорд) и као играч и као тренер.

Пут га је даље водио на Острво, гре је прво предводио Саутхемптон у сезонама 2014/15 i 2015/16, у тој другој завршивши на шестој позицији Премијер лиге, што је најбоља финална позиција Саутемптона до данас.

У јуну 2016. потврђено је да је Куман именован за менаџера Евертона, потписавши трогодишњи уговор. У првој сезони предводио је Евертон до позиције која води у квалификације за Лигу Европе. За сезону 2017/18 Куману је одобрен највећи буџет за довођење нових играча у историји Евертона. Утрошено је око £150 милиона, али је направљена велика грешка тима што није доведена замена за Лукакуа, најбољег стрелца претходне сезоне, који је отишао у Манчестер Јунајтед. Куман је смењен 23. октобра 2017, када је екипа доспела у зону испадања услед пораза од Арсенала код куће 2-5 дан раније.

Селекторска каријера[уреди | уреди извор]

Након неуспешних квалификација за Светско првенство у Русији 2018. са чела репрезентације смењен је Дик Адвокат, и недуго потом Фудбалски савез Холандије именовао је Кумана за селектора Холандске репрезентације. Уговор је потписан у трајању од четири и по године, закључно са Светским првенством у Катару 2022. године. Са репрезентацијом је изборио пласман на Европско првенство у фудбалу 2021.

Највећи успеси (као играч)[уреди | уреди извор]

Ајакс[уреди | уреди извор]

ПСВ Ајндховен[уреди | уреди извор]

Барселона[уреди | уреди извор]

Репрезентација Холандије[уреди | уреди извор]

Највећи успеси (као тренер)[уреди | уреди извор]

Ајакс[уреди | уреди извор]

Бенфика[уреди | уреди извор]

ПСВ Ајндховен[уреди | уреди извор]

Валенсија[уреди | уреди извор]

АЗ Алкмар[уреди | уреди извор]

Барселона[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]