Sinaptička vezikula

Из Википедије, слободне енциклопедије
Sinaptička vezikula
Synapse diag1.svg
Neuron A (transmiter) do neurona B (primalac).

1Mitohondrija;
2. Sinaptička vezikula sa neurotransmiterima;
3. Autoreceptor
4Sinapsa sa oslobođenim neurotransmiterom (serotonininom);
5. Postsinaptički receptori aktivirani neurotransmiterom (indukcija postsinaptičkog potencijala);
6Kalcijumski kanal;
7Eksocitoza vezikule;

8. Ponovno preuzeti neurotransmiter.
Detalji
Latinski vesicula synaptica
Pokazatelji
Kod ТХ H2.00.06.2.00004
TH H2.00.06.2.00004
Anatomska terminologija

U neuronima, sinaptičke vezikule (ii neurotransmiterske vezikule) služe za skladištenje raznih neurotransmitera koji se oslobađaju u sinapsi. Oslobađanje je regulisano naponom-kontrolisanim kalcijumskim kanalima. Vezikule su esencijalne za propagaciju nervnih impulsa između neurona i ćelije ih konstantno ponovno formiraju. Oblast aksona koja sadrži grupe vezikula je aksonski terminal ili buton. Do 130 vezikula se može osloboditi po butonu tokom desetominutne stimulacije na 0.2 Hz.[1] U regionu V1 ljudskog mozga sinaptičke vezikule imaju prosečni prečnik od 39,5 nanometera sa standardnom devijacijom od 5,1 nanometara.[2]

Reference[уреди]

  1. Counting the number of releasable synaptic vesicles in a presynaptic terminal. Ikeda K, Bekkers JM. Proc Natl Acad Sci U S A. 2009 Feb 24;106(8):2945-50. Epub 2009 Feb. PMID 19202060
  2. Qu, Lei; Akbergenova, Yulia; Hu, Yunming; Schikorski, Thomas (2009). „Synapse-to-synapse variation in mean synaptic vesicle size and its relationship with synaptic morphology and function”. The Journal of Comparative Neurology. Wiley Inter Science. 514 (4): 343—352. PMID 19330815. doi:10.1002/cne.22007. 

Spoljašnje veze[уреди]