Srebro oksid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Srebro oksid
Silver oxide.jpg
Nazivi
IUPAC naziv
Srebro(I) oksid
Drugi nazivi
srebrna rđa
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.039.946
Svojstva
Ag2O
Molarna masa 231.735 g/mol
Agregatno stanje crn/braon kubični kristali
Gustina 7.14 g/cm3
Tačka topljenja 280 °C
0.025 g/L[1]
Ksp of AgOH 1.52×10−8 (20 °C)
Rastvorljivost rastvoran u kiselinama, bazama
nerastvoran u alkoholu, etanolu[1]
Struktura
Kristalna rešetka/struktura kubna
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C 65.9 J·mol−1·K−1[2]
Standardna molarna entropija So298 121.3 J·mol−1·K−1
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 -31.1 kJ·mol−1
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
srebro(I,III) oksid, AgO
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Srebro(I) oksid je hemijsko jedinjenje sa formulom Ag2O. On je fini crni ili smeđi prah koji se koristi u pripremi drugih jedinjenja srebra.[3][4]

Priprema[уреди]

Srebro oksid je komercijalno dostupan. On se može pripremiti kombinovanjem vodenih rastvora srebro nitrata i alkalnih hidroksida.[5] Treba napomenuti da ova reakcija ne proizvodi znatne količine srebro hidroksida usled povoljne energetike:[6]

2 AgOH → Ag2O + H2O (pK = 2.875[7])

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 Lide, David R. (1998). Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 4—83. ISBN 0-8493-0594-2. 
  2. ^ Lide, David R. (1998). Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 5—5. ISBN 0-8493-0594-2. 
  3. ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  4. ^ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. 
  5. ^ Janssen, D. E.; Wilson, C. V. (1963). „4-Iodoveratrole”. Org. Synth. ; Coll. Vol., 4, стр. 547 
  6. ^ Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 0-12-352651-5.
  7. ^ Biedermann, George; Sillén, Lars Gunnar (1960). „Studies on the Hydrolysis of Metal Ions. Part 30. A Critical Survey of the Solubility Equilibria of Ag2O”. Acta Chemica Scandinavica. 14: 717. doi:10.3891/acta.chem.scand.14-0717. 

Spoljašnje veze[уреди]