Srebro oksid

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Srebro oksid
Silver oxide.jpg
Nazivi
IUPAC naziv
Srebro(I) oksid
Drugi nazivi
srebrna rđa
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.039.946
Svojstva
Ag2O
Molarna masa 231.735 g/mol
Agregatno stanje crn/braon kubični kristali
Gustina 7.14 g/cm3
Tačka topljenja 280 °C
0.025 g/L[1]
Ksp of AgOH 1.52×10−8 (20 °C)
Rastvorljivost rastvoran u kiselinama, bazama
nerastvoran u alkoholu, etanolu[1]
Struktura
Kristalna rešetka/struktura kubna
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C 65.9 J·mol−1·K−1[2]
Standardna molarna entropija So298 121.3 J·mol−1·K−1
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 -31.1 kJ·mol−1
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
srebro(I,III) oksid, AgO
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Srebro(I) oksid je hemijsko jedinjenje sa formulom Ag2O. On je fini crni ili smeđi prah koji se koristi u pripremi drugih jedinjenja srebra.[3][4]

Priprema[уреди | уреди извор]

Srebro oksid je komercijalno dostupan. On se može pripremiti kombinovanjem vodenih rastvora srebro nitrata i alkalnih hidroksida.[5] Treba napomenuti da ova reakcija ne proizvodi znatne količine srebro hidroksida usled povoljne energetike:[6]

2 AgOH → Ag2O + H2O (pK = 2.875[7])

Reference[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Lide, David R. (1998). Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 4—83. ISBN 0-8493-0594-2. 
  2. ^ Lide, David R. (1998). Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 5—5. ISBN 0-8493-0594-2. 
  3. ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  4. ^ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. 
  5. ^ Janssen, D. E.; Wilson, C. V. (1963). „4-Iodoveratrole”. Org. Synth. ; Coll. Vol., 4, стр. 547 
  6. ^ Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 0-12-352651-5.
  7. ^ Biedermann, George; Sillén, Lars Gunnar (1960). „Studies on the Hydrolysis of Metal Ions. Part 30. A Critical Survey of the Solubility Equilibria of Ag2O”. Acta Chemica Scandinavica. 14: 717. doi:10.3891/acta.chem.scand.14-0717. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]