Пређи на садржај

Термоелектрана Никола Тесла

С Википедије, слободне енциклопедије
Термоелектрана Никола Тесла

Термоелектрана „Никола Тесла“ (ТЕ „Никола Тесла“ или ТЕНТ) је највећа термоелектрана у Србији и представља предузеће које обједињује 4 термоелектране и интерну железницу. У саставу овог предузећа су термоелектране „Никола Тесла А“ и „Никола Тесла Б“ у Обреновцу, термоелектрана „Колубара“ у Великим Црљенима и термоелектрана „Морава“ у Свилајнцу. Укупно има 14 генератора инсталисаног капацитета 3.286 MW, односно 36% свих произвођачких капацитета електричне енергије у Србији, и највећи је произвођач електричне енергије у југоисточној Европи. Годишња производња струје износи око 16.400 GWh, што износи око 47% годишње производње струје у Србији. Име је добила по српском научнику Николи Тесли.

Термоелектране у Обреновцу се снабдевају нискокалоричним лигнитом из Колубарских површинских копова. Транспорт се врши интерном железницом дужине 30 km којом се превози годишње 37 милиона тона лигнита.

Инсталисани капацитети

[уреди | уреди извор]
ТЕНТ А

Снаге генератора[1] у термоелектранама су следеће:

На десној обали Саве 30 km узводно од Београда, близу Обреновца је ТЕ Никола Тесла А.

ТЕНТ А
генератор снага (MW)
А1 210
А2 210
А3 305
А4 308,5
А5 308,5
А6 308,5

Око 50 km узводно од Београда, између села Скела и Ушће је ТЕ Никола Тесла Б.

ТЕНТ Б
генератор снага (MW)
Б1 620
Б2 620
Поглед на ТЕ „Колубара“, са Ибарске магистрале

На ободу рударског копа Колубара у месту Велики Црљени налази се ТЕ Колубара, најстарија активна термоелектрана у електропривреди Србије.

ТЕК
генератор снага (MW)
К1 32
К2 32
К3 65
К4 32
К5 110

На обали Велике Мораве близу Свилајнца је ТЕ Морава. Првобитно је коришћен угаљ из оближњих јамских рудника угља а сада из Колубаре или Костолца.

ТЕМ
генератор снага (MW)
125

Укупна инсталисана снага је 3286,5 MW.

Историја

[уреди | уреди извор]

Историја[2] термоелектране почиње пуштањем у погон блока снаге 32 MW електране „Колубара“ 20. октобра 1956. године. Термоелектрана „Морава“ је пуштена у рад 31. јануара 1969. године са блоком снаге 125 MW.

Термоелектрана „Обреновац“ је првобитно планирана капацитета 5×200 MW и први блок снаге 210 MW је пуштен у погон 7. марта 1970. године, а други блок већ у септембру исте године. Тада је промењена првобитна одлука и почела је изградња још 4 блока по 308 MW. Последњи, шести блок је пуштен у погон 26. децембра 1979. године. Тог тренутка је то била највећа термоелектрана на Балкану капацитета 1650 MW.

Термоелектрана „Обреновац“ мења име у термоелектрана „Никола Тесла“ 24. априла 1975. године.

Радови на термоелектрани „Никола Тесла Б“ почели су 1978. године. Први блок од 620 MW је пуштен 3. новембра 1983. године, а други блок 28. новембра 1985. године.

Током НАТО бомбардовања СРЈ електрана је претрпела велике штете, гађана је електрана „Колубара“ а велика разарања претрпела су разводна и далеководна постројења у близини ТЕНТ А.

Дана 12. децембра 2021. због проблема у производњи угља на коповима, по први пут у историји рада заустављен је рад свих блокова ТЕ Никола Тесла А и Б.

Будућност

[уреди | уреди извор]

Изградња ТЕ Колубара Б капацитета два генератора по 350 MW је почела 1988. године, али је после три године обустављена.[3] ЕПС је 20. јануара 2009. године расписао тендер за изградњу два блока по 350 MW Колубара Б и трећи блок од 700 MW за термоелектрану „Никола Тесла Б“. Избор извођача се очекује до краја године, а завршетак објеката у року од пет до шест година.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]