Totice
Totice[1][2][3] jeste pogrdni naziv za Slovakinje.
Za vreme Austrougarske, na prostoru današnje Vojvodine, ovaj pejorativ je iz mađarskog jezika ušao u srpski jezik.[4]
U Vojvodini, u sredinama u kojima je živelo starosedelačko stanovništvo, srpske nacionalnosti, pejorativi „totice“ i „zuske“ (od slovačkog ženskog imena Zuzana) korišćeni su i kao sinonimi za „lake“ žene slovačke nacionalnosti.[5]
Redakcija beogradskog dnevnog lista „Vreme“ poslala je u septembru 1932. godine u Staru Pazovu svog reportera Miloša Crnjanskog, koji je u to vreme već bio slavni srpski pisac, da napiše reportažu o dva važna događaja koji su se tih dana dešavala u tom sremskom selu naseljenom Slovacima. Reportaža velikog pisca objavljena je u listu „Vreme“ 22. septembra 1932. godine pod dugim naslovom „Ne zovite ih totovima, niti njihovu decu toticama, braća su nam to, Slovaci“.[4]
Crnjanski u svojoj opširnoj reportaži o staropazovačkim Slovacima, u više navrata, apeluje na čitaoce da braću Slovake, ne nazivaju pogrdno „totovima“. On svoju reportažu počinje sledećom rečenicom: „Za upoznavanje Slovaka, ili „totova“, kako ih primivši od Mađara to pogrdno ime, naš (srpski) narod, nažalost, naziva, najpogodnija su velika sela slovačka, u istinu prave varoši i varošice, u Banatu, Bačkoj i Sremu, Kovačica, Bački Patrovac, ili najbliže Beogradu, Sara Pazova.“ [4]
U Beogradu, sredinom 20. veka, pejorativi „zuske“ i „totice“ korišćeni su kao sinonimi za kućne pomoćnice, slovačke nacionalnosti, iz Padine i Kovačice.[6]
Đorđe Balašević, poznati jugoslovenski i srpski kantautor i pesnik, 1996. godine objavio je svoj deveti studijski albumu pod nazivom „Naposletku...“. „Sin jedinac“ jedna je od ukupno devet pesama na ovom albumu. U jednom od stihova, pomenute pesme, autor koristi pejorativ „totice“. Osim pogrdnim imenom, on Slovakinje naziva i skoticama.[7]
U Jutarnjem programu RTV Vojvodine, 24. jula. 2020, emitovan je prilog o „zuskama“ iz Stare Pazove, pod nazivom: „Zuske, vredne žene u velikim gradovima“. Nakon emitovanja ovog vrlo problematičnog priloga javnost je, putem društvenih mreža, oštro reagovala.[6]
Povodom pomenutog televizijskog priloga, oglasio se i Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine.[8][9] On je u svom saopštenju za javnost kritikovao prilog „Zuske, vredne žene u velikim gradovima“. U saopštenju je iznet stav da novinari, autori priloga, nisu poštovali zakonske propise i profesionalne novinarske standarde prevashodno s rodnog i etničkog aspekta. Time je putem JMU Radio-televizija Vojvodine prezentovan opasan stereotip o Slovakinjama, odnosno spajanja tema koje apsolutno nemaju veze jedna sa drugom (nacionalna pripadnost i posao kućne pomoćnice).[8] Zbog navedenih reagovanja, RTV Vojvodina je ubrzo uklonila navedeni prilog sa svoje internet prezentacije.
Nedugo nakon emitovanja pomenutog priloga, u Jutarnjem programu RTV Vojvodine, i negativne reakcije javnosti, grupa entuzijasta formirala je Udruženje građana „Slovakinje nisu ’zuske’, ni kućne pomoćnice, ni ’totice’, ni ’skotice’“.[10] Članovi ovog Udruženja „čiste“ medijski prostor Republike Srbije, od svih degutantnih tekstova i priloga koji sadrže pejorative i šire stereotipe o pripadnicama ove nacionalne manjine. Udruženje je značajan broj spornih članaka i priloga uspelo ukloniti - dogovorom, dok je u nekim slučajevima pokrenut postupak pred Savetom za štampu, Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti i ostalim nadležnim državnim organima.[10][11][12]
Vidi još[уреди | уреди извор]
Izvori[уреди | уреди извор]
- ^ Kiss, László. „Obraz Slovákov u Maďarov v reformnom období” (PDF). Приступљено 02. 02. 2022.
- ^ Речник српскохрватскога књижевног језика. Књ. 6, С-Ш. Нови Сад: Матица српска. 1976. стр. 246.
- ^ Jovanović, Sofija (2011). Vojvođanski rečnik za panonce-početnike. Novi Sad: Dnevnik. стр. 108. ISBN 978-86-7966-049-7.
- ^ а б в Crnjanski, Miloš (01. 01. 2023). „Ne zovite ih totovima, niti njihovu decu toticama, braća su nam to, Slovaci.”. Dnevni list "Vreme", 22. septembar 1932. godine: 5.
- ^ Dikić, Dušan. „Pokora ima plave oči”. Bašta Balkana. Архивирано из оригинала 03. 10. 2017. г. Приступљено 02. 11. 2022.
- ^ а б Šper, Darko (2. 8. 2022). „Nije svaka vredna Slovakinja nečija kućna pomoćnica i ne zove se Zuska”. Voice. Архивирано из оригинала 18. 11. 2022. г. Приступљено 3. 1. 2023.
- ^ Balašević, Đorđe. „Đorđe Balašević — Sin jedinac”. Cušpajz.
- ^ а б Lakatošová, Libuška. „(Ne)vedomé útoky na slovenskosť a Slovákov”. Hlas ľudu (на језику: словачки). Архивирано из оригинала 18. 11. 2022. г. Приступљено 3. 1. 2023.
- ^ Horvátová, Anna (05. 08. 2020). „Reagovanie predsedníčky NRSNM Libušky Lakatošovej na vysielanie v rannom programe RTV Vojvodina”. Narodnostná rada slovenskej národnostnej menšiny.
- ^ а б Pap, Milan. „UG „Slovakinje nisu ’zuske’, ni kućne pomoćnice, ni ’totice’, ni ’skotice’“”.
- ^ „Javna opomena portalu „Dnevnik.rs“”. Savet za štampu.
- ^ Janković, Brankica. „Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti data medijskim kućama zbog diskriminacije pripadnica slovačke nacionalne manjine”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]