Trajno vegetativno stanje

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Trajno vegetativno stanje
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostNeurologija
ICD-9-CM780.03
Patient UKTrajno vegetativno stanje
MeSHD018458

Trajno vegetativno stanje je dugotrajno stanje poremećaja svesti uz očuvanu budnost bez spoznaje o okolini. Nastaje kao posledica jake disfunkcije moždanih hemisfera s očuvanjem diencefalona, moždanog stabla, autonomnog sistema, i očuvanih motornih refleksa i |ritma budnosti - spavanje. Bolesnici mogu imati očuvane složene reflekse, koji uključuju pokrete očima, zevanje, nevoljne pokrete na bolni nadražaj, ali ne pokazuju nikakvu spoznaju o sebi, odnosno o okolini. Dijagnoza se postavlja na temelju kliničke slike, a počiva na trajanju takvog stanja. Prognoza je loša, a lečenje potporno. Prestanak aktivnog lečenja treba razmotriti u dogovoru s porodicom.[1]

Za razliku od komatoznih bolesnika, bolesnici u vegetativnom stanju mogu otvoriti oči i imaju očuvan ciklus budnosti–sna, ali poput onih u komi, nemaju osjećaj spoznaje o okolini. Ovo stanje nastaje kad RF ostane funkcionalno očuvana, ali je korteks teško oštećen. Funkcija hipotalamusa i moždanog stabla dovoljna je za preživljavanje, ako je neophodna pravilna medicinska njega.

Simptomi, znakovi i dijagnoza[уреди]

Bolesnici ne pokazuju nikakve znakove spoznaje o sebi ili okolini te nisu u mogućnosti stupiti u interakciju s drugima. Ne postoje očuvani smisleni odgovori na spoljašnji nadražaj, kao što su razumevanje govora i mimika.[2][3]

Mogu se ispitati znakovi očuvane funkcije RF (npr. otvaranje očiju, povremeno buđenje s nepravilnim ciklusima budnost–spavanje) i moždanog stabla (npr. reaktivne zenice, okulocefalički refleksi). Također su prisutni složeniji refleksi moždanog stabla koji uključuju zevanje, žvakanje, gutanje i, retko trbušno oglašavanje. Refleksi budnosti i preplašenosti mogu biti očuvani; npr. glasni zvukovi ili bljeskanje jakim svetlom mogu izazvati otvaranje očiju. Oči mogu suziti. Spontani lutajući pokreti očima—obično spori i trajne brzine bez sakadičnih pokreta — mogu se nepravilno protumačiti kao voljno praćenje i mogu uznemiriti članove porodice.

Udovi se mogu pomicati, ali prisutni su samo primitivni svrsishodni motorni odgovori (npr. hvatanje predmeta koji dotakne šaku). Bolni podražaj može izazvati dekortikacijski ili decerebracijski položaj ili samo polusvrsishodno, odnosno odsutno je izbjegavanje. Bolesnici su inkontinentni. Vlastiti refleksi, te funkcija moždanih živaca je obično očuvana.

Dijagnoza se postavlja prema tipičnim simptomima i znakovima u okviru povrede SŽS–a. Slikovni prikaz mozga, EEG i somatosenzorni evocirani potencijali obično ne pomažu pri postavljanju dijagnoze.

Prognoza i liječenje[уреди]

Oporavak iz vegetativnog stanja je redak je nakon 3 meseca, ako je oštećenje mozga netraumatsko, ili nakon 12 mjeseci ako je oštećenje mozga traumatsko. U najboljem slučaju, oporavak uključuje umerenu do jaku invalidnost. Rijetko, poboljšanje nastaje kasno; nakon 5 godina, oko 3% bolesnika može povratiti sposobnost komunikacije i razumijevanja, ali povratak u nezavisnost kod svakodnevnog funkcioniranja još je ređi, a niti jedan bolesnik se još nije oporavio u potpunosti.

Mnogi bolesnici koji se nalaze u trajnom vegetativnom stanju umiru unutar 6 meseci od upale pluća, upale mokraćnih puteva, opšteg sistemskog zatajenja ili nagle smrti nepoznatog uzroka. Za ostale, očekivano vreme preživljenja je oko 2 do 5 godina, premda nekolicina bolesnika može živjeti nekoliko decenija.

Lečenjem se pokušavaju sprečiti sistemski poremećaji (npr. upala pluća, upala mokraćnih putova), osigurava se dobra prehrana, sprečava nastanak kožnih povreda (dekubitusa) i sprovodi se fizička terapija kako bi se sprečio nastanak kontraktura. Bolesnici ne mogu osetiti bol, ali mogu da reaguju na bolni podražaj refleksnim motornim odgovorom. Odluke o održavanju života mogu uključivati socijalnu službu, bolnička etička komisije i česte razgovore s članovima poredice. Održavanje života kod bolesnika u trajnom vegetativnom stanju za voše od 6 mjeseci, posebno onih bez jasnih uputa o prekidanju održavanja života, dovodi do legalnih,[4] socijalnih i etičkih problema.

Reference[уреди]

  1. ^ Laureys S, Celesia GG, Cohadon F, Lavrijsen J, León-Carrión J, Sannita WG, Sazbon L, Schmutzhard E, von Wild KR, Zeman A, Dolce G (2010). „Unresponsive wakefulness syndrome: a new name for the vegetative state or apallic syndrome”. BMC Med. 8: 68. PMC 2987895Слободан приступ. PMID 21040571. doi:10.1186/1741-7015-8-68. 
  2. ^ Royal College of Physicians 2013 Prolonged Disorders of Consciousness: National Clinical Guidelines, https://www.rcplondon.ac.uk/resources/prolonged-disorders-consciousness-national-clinical-guidelines
  3. ^ The Multi-Society Task Force on PVS (1994). „Medical Aspects of the Persistent Vegetative State— First of Two Parts”. New England Journal of Medicine. 330 (21): 1499—1508. PMID 7818633. doi:10.1056/NEJM199405263302107. 
  4. ^ Jennett, B (1999). „Should cases of permanent vegetative state still go to court?. Britain should follow other countries and keep the courts for cases of dispute”. BMJ (Clinical research ed.). 319 (7213): 796—97. PMC 1116645Слободан приступ. PMID 10496803. doi:10.1136/bmj.319.7213.796. 

Literatura[уреди]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).