Viktor Radun Teon

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Viktor Radun (Teon) (Skoplje, SFR Jugoslavija, R. Makedonija, 18. novembar 1965) književnik je, filozof, ekonomista, futurolog i prevodilac. Profesor je na Fakultetu za primenjenu ekologiju pri univerzitetu Metropolitan u Beogradu. Živi u Novom Sadu. Piše poeziju, prozu, eseje i kritike. Bavi se filozofijom i futurologijom (studije budućnosti).[1]

Fotografija Viktora Raduna Teona

Biografija[уреди | уреди извор]

Viktor Radun Teon je rođen 18. novembra 1965. godine u Skoplju, u SFR Jugoslaviji, u Republici Makedoniji. Diplomirao je Ekonomski fakultet pri univerzitetu Kiril i Metodij u Skoplju, na temu nezaposlenosti.

Od 1991. godine živi u Novom Sadu, u Srbiji.

Magistrirao je 2003. godine na Ekonomskom fakultetu u Subotici, na temu Konkurentske inteligencije kao faktora konkurentnosti u međunarodnom poslovanju, a doktorirao 2006. godine na Fakultetu za menadžment u Novom Sadu na temu primene Konkurentske inteligencije (Konkurentski intelidžens, engleski: Competitive Intelligence) kao sistema za upravljanje znanjem u oblasti visokog obrazovanja u Srbiji.

Radi kao profesor na Fakultetu za primenjenu ekologiju "Futura"[2] pri univerzitetu Metropolitan[3] u Beogradu gde predaje više predmeta iz oblasti ekologije, ekonomije i menadžmenta.

Piše poeziju, prozu, eseje i kritike. Objavljuje u književnoj periodici. Bavi se filozofijom, studijama budućnosti i istraživanjem duhovnih učenja Istoka i Zapada.

Preveo sa engleskog jezika 25 knjiga iz oblasti književnosti, ekonomije, menadžmenta i filozofije.[1]

Učestvovao u projektima i brojnim domaćim i međunarodnim konferencijama i napisao veći broj naučnih radova iz oblasti menadžmenta, marketinga, globalne ekonomije.[1]

Poslednjih desetak godina bavi se proučavanjem humanizma, transhumanizma i uticajem novih tehnologija u okviru Četvrte industrijske revolucije[4] (Veštačka inteligencija - VI, nanotehnologija, neurotehnologije, biotehnologije, Internet stvari, Virtuelna realnost, Augmentativna realnost i dr.) na transformaciju ekonomije, ljudskog društva i samog čoveka u budućnosti.

Prevodi sa engleskog i makedonskog na srpski jezik i obrnuto.

Objavio 11 autorskih knjiga, 8 udžbenika, 66 naučnih i stručnih radova i preko 60 eseja, kritika, prikaza i recenzija. Preveo je preko 30 knjiga sa engleskog jezika.

Poezija mu je prevođena na engleski, španski, ruski, rumunski, makedonski, slovenački i bugarski jezik.

Zastupljen u antologiji savremene srpske poezije "Figure u tekstu - gradovi u fokusu" ("Koraci", Kragujevac, 2019)[5] i u antologiji - panorami "Pesnici Novog Sada", prir. Zoran Đerić (Društvo novosadskih književnika, Novi Sad, 2020)[6].

Priredio književnu antologiju "Kuća od kamena i sunca" zajedno sa Raletom Nišavićem (Bistrica, Novi Sad, 2019).

Knjiga "Konkurencija na nišanu" (Hesperia edu: sada Hera edu[7], Beograd, 2008) je prva knjiga - monografija - o Konkurentskoj inteligenciji (Konkurentski intelidžens, engleski: Competitive Intelligence) u Srbiji i regionu.

Knjiga "Transhumanizam, budućnost bez ljudi" ("Pešić i sinovi"[8], Beograd, 2018) predstavlja prvu integralnu knjigu - monografiju - o transhumanizmu u Srbiji i u regionu. Ova knjiga je ušla u širi izbor za nagradu "NIkola Milošević" za 2018. godinu.

Član je Društva književnika Vojvodine[9] i Udruženja novinara Srbije[10]. Predsednik Nadzornog odbora Sterijinog pozorja[11]. Stručni saradnik Društva za populacionu politiku "Breg"[12]. Član Instituta za nauku, alternativu, kulturu i umetnost - INAKU[13], Skoplje, Makedonija.

Operativni urednik časopisa Brankovina (Valjevo) i urednik IK Neopress Publishing[14], Beograd.

Dela[уреди | уреди извор]

Knjige poezije[1]:

  • "Jaje Jednoroga" (2008)
  • "Vavilonski vodopadi" (2012)
  • "Čudo Feniksa" (2013)
  • "Krv i ruža" (2016)
  • "Zmija oluje" (2019)
  • "Manifest kamena" (2020)

Knjige iz oblasti filozofije, ekonomije i studija budućnosti[1]:

  • "Konkurencija na nišanu" (2008)
  • "Svetlo u čoveku" (2010, 2017)
  • "Hram ekstaze" (2017)
  • "Velika zver" (2017)
  • "Transhumanizam, budućnost bez ljudi" (2018)

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Виктор Радун Теон”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 5. 2. 2024. 
  2. ^ „Fakultet za primenjenu ekologiju "Futura", Beograd”. Fakultet za primenjenu ekologiju "Futura" (на језику: српски). Приступљено 2021-04-30. 
  3. ^ Metropolitan, Univerzitet. „Univerzitet Metropolitan - #1 po kvalitetu studiranja”. Univerzitet Metropolitan. Приступљено 2021-04-30. 
  4. ^ „The Fourth Industrial Revolution: what it means and how to respond”. World Economic Forum (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-30. 
  5. ^ „Pesnička antologija: Na jednom mestu 1.151 odabrana pesma savremene srpske poezije”. 91.222.7.168 (на језику: српски). Приступљено 2021-04-30. [мртва веза]
  6. ^ „Објављена антологија „Песници Новог Сада”, коју је приредио др Зоран Ђерић”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2021-04-30. 
  7. ^ „HERAedu”. sr-rs.facebook.com (на језику: српски). Приступљено 2021-04-30. 
  8. ^ „Home”. www.pesicisinovi.co.rs. Приступљено 2021-04-30. 
  9. ^ „Drustvo knjizevnika Vojvodine”. www.dkv.org.rs. Приступљено 2021-04-30. 
  10. ^ „УНС :: Насловна”. www.uns.org.rs. Приступљено 2021-04-30. 
  11. ^ „Стеријино позорје |” (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-30. 
  12. ^ „Ishrana Budućnosti”. Breg (на језику: српски). Приступљено 2021-04-30. 
  13. ^ „Почетна”. ИНАКУ (на језику: македонски). Приступљено 2021-04-30. 
  14. ^ „Proizvodi Archive”. Neopress Publishing (на језику: српски). Приступљено 2021-04-30. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Viktor_Radun_Teon&oldid=27355588”