Немачко-банатска регимента
| Немачко-банатска регимента Deutsch-Banater Grenzregiment | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1764—1873 | |||||||||
 Регименте у саставу Банатске војне крајине | |||||||||
| Главни град | Панчево | ||||||||
| Земља |  Хабзбуршка монархија | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | војна покрајина | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1764 | ||||||||
• Укинуто | 1873 | ||||||||
| |||||||||
Немачко-банатска регимента, односно Немачко-банатски пук (нем. Deutsch-Banater Grenzregiment) била је погранична војно-управна област у саставу Банатске војне крајине у Хабзбуршкој монархији. Постојала је од 1764. до 1873. године, када је развојачена, а налазила се у југозападном делу Тамишког Баната. Простирала се дуж леве обале реке Дунава, а обухватала је шири простор око Панчева и Ковина. Иако је назив добила по немачким колонистима, већину становништва на подручју ове крајишке регименте чинили су Срби.[1][2][3]
Историја[уреди | уреди извор]
Немачко-банатска регимента је настала реорганизацијом старијих граничарских јединица у југозападним областима Тамишког Баната. У претходном периоду, између 1751. и 1764. године, о заштити хабзбуршке државне границе на Дунаву старала се Банатска земаљска милиција (нем. Banatische Land-Miliz), која је била претеча Банатске војне крајине. Преуређењем старијих јединица и пограничног појаса, формирана је 1764. године Немачко-банатска регимента, чија је територија заокружена током наредних година. Почевши од 1802. године, добила је и региментски број, те је од тада била позната као XII Немачко-банатска регимента. Постојала је у континуитету, све до развојачења Банатске војне крајине, које је спорведено током 1872. и 1873. године, након чега је њено подручје потпало под цивилну (жупанијску) власт.[4][5][6]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Спасовић 2004.
- ^ Илић-Мандић 2015а, стр. 17-33.
- ^ Илић-Мандић 2020.
- ^ Пецињачки 1974, стр. 73-80.
- ^ Илић 2011, стр. 289-310.
- ^ Илић-Мандић 2015а, стр. 19-21.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ђере, Золтан (2002). „Од Мохачке битке до смрти цара Јозефа II”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 184—380.
- Илић, Јелена (2011). „Официри Банатске земаљске милиције 1757. године” (PDF). Мешовита грађа (Miscellanea). 32: 289—310.
- Илић, Јелена (2012). „Урбар насеља Ковин (1771. година)” (PDF). Мешовита грађа (Miscellanea). 33: 199—229.
- Илић, Јелена (2012). „Расподела земље граничарима у Банату - примери насеља Идвор 1769. и Ковин 1771. године” (PDF). Српске студије. 3: 183—205.
- Илић, Јелена (2014). „Насељавање потиских и поморишких граничара у Банат (1751-1753)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 89: 35—51.
- Илић-Мандић, Јелена (2015а). „Банатска војна крајина у 18. и 19. веку” (PDF). Усмена традиција Банатске војне границе: Зборник радова. Нови Сад: Матица српска. стр. 17—33.
- Илић-Мандић, Јелена (2015б). „Последице рата и куге у Панчевачком дистрикту (1737-1739)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 92: 35—51.
- Илић-Мандић, Јелена (2017). „Планско насељавање у Војној крајини: Колонисти-ветерани у Немачко-банатској регименти (1764–1788)” (PDF). Држава и политике управљања (18-20. век). Београд: Историјски институт. стр. 37—56.
- Илић-Мандић, Јелена (2020). Банатска војна крајина (1764-1800). Београд: Историјски институт.
- Илић-Мандић, Јелена (2022). „Српске миграције у западном Банату у 18. веку - између милитаризације и земљишног питања” (PDF). Attendite: Гласник Историјског архива у Кикинди. 18: 61—76.
- Панић, Божидар Р. (2020). „Срби у Поморишју и Банатској војној граници у доба Карађорђевог устанка”. Доба Карађорђа и Саве Текелије. Рача: Народна библиотека. стр. 271—310.
- Пецињачки, Срета (1970). „Прилози за историју Баната и Банатске војне границе XVIII века”. Зборник за историју. 2: 77—91.
- Пецињачки, Срета (1974). „Документа о банатској Земаљској милицији из 1753-1761. године”. Зборник за историју. 10: 73—80.
- Поповић, Дака (1953). „Статут за хрватско-славонску и банатско-српску Војну границу од 7 маја 1850”. Зборник Матице српске: Серија друштвених наука. 5: 104—112.
- Поповић, Душан Ј. (1959). Срби у Војводини. 2. Нови Сад: Матица српска.
- Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. 3. Нови Сад: Матица српска.
- Спасовић, Ивана Б. (2004). Банатска војна граница и њено укидање 1872. године. Панчево: Историјски архив.
