Пређи на садржај

Леополд Кронекер

С Википедије, слободне енциклопедије
Леополд Кронекер
Лични подаци
Датум рођења(1823-12-07)7. децембар 1823.
Место рођењаЛигниц, Пруска
Датум смрти29. децембар 1891.(1891-12-29) (68 год.)
Место смртиБерлин, Немачка
Научни рад
ПољеМатематика
ИнституцијаБерлински универзитет
УченициГеорг Кантор
Курт Хензел

Леополд Кронекер (нем. Leopold Kronecker; Лигниц, 7. децембар 1823Берлин, 29. децембар 1891) био је немачки математичар и логичар који је сматрао да аритметика и анализа морају да буду засноване на „целим бројевима“, тврдећи да је "Бог направио целе бројеве; све остало је дело човека" (Bell 1986, pp. 477). Ово је ставило Кронекера у опозицију неких математичких дела Георга Кантора, Кронекеровог студента (cf. Davis (2000), pp. 59ff). Кронекер је био студент и доживотан пријатељ Енрста Кумера.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Леополд Кронекер је рођен у Лигницу у Пруској (сада Легница, Пољска). Године 1845, Кронекер је написао своју дисертацију на Универзитету у Берлину на тему теорије бројева, посебно формулишући јединице у одређеним пољима алгебарских бројева. Петер Густав Дирихлет му је био наставник.

Пошто је дипломирао, Кронекер је управљао поседом и бизнисом свога ујака, не радећи на математици читавих осам година. У својим мемоарима из 1853. године о решивости алгебарских једначина, Кронекер је продужио рад Евариста Галоа везан за теорију једначина. Прихватио је да буде професор на Универзитету у Берлину 1883. године.

Кронекер је такође допринео концепту непрекидности, реконструишући облик ирационалних бројева у реалним бројевима. У анализи, Кронекер је одбацио дефиницију непрекидне, нигде диференцијабилне функције свог колеге, Карла Вајерштраса. У раду објављеном 1850. године, О решавању опште једначине петог реда, Кронекер је решио квинтну једначину примењујући теорију група.

По Кронекеру су име добили Кронекерова делта, Кронекеров производ, Кронекер-Веберова теорема у теорији бројева, Кронекер-Капелијева теорема у линеарној алгебри и Кронекерова лема.

Конекер је умро 29. децембра 1891. године у Берлину. Сахрањен је на гробљу Светог Матојса Крихофа у Шененбергу у Берлину, близу Густава Кирхофа.

Литература

[уреди | уреди извор]

Примарна:

  • 1887. "On the concept of number" in Ewald, William B., ed., 1996. From Kant to Hilbert: A Source Book in the Foundations of Mathematics, 2 vols. Oxford Uni. Press: 947-55.
  • Jean van Heijenoort . From Frege to Godel: A source Book in Mathematical Logic. 1879-1931, Harvard University Press. Cambridge, Mass. 1967. ISBN 978-0-674-32449-7.. (pbk.)

Секундарна:

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]