Пређи на садржај

Јагода Трухелка

С Википедије, слободне енциклопедије
Јагода Трухелка
Датум рођења(1864-02-05)5. фебруар 1864.
Место рођењаОсијекАустријско царство
Датум смрти17. децембар 1957.(1957-12-17) (93 год.)
Место смртиЗагребФНР Југославија

Јагода Трухелка (Осијек, 5. фебруар 1864Загреб, 17. децембар 1957) је била хрватска учитељица и књижевница за децу и омладину чешког и немачког порекла.[1]

После завршене учитељске школе у Загребу, била је наставница на девојачким школама у Осијеку и Загребу, па управница у Бањалуци и Сарајеву.[2] Писала је романе и приповетке описујући живот жене, сељанке и малограђанке, патријархално Сарајево и амбијент старог Загреба. Највреднији део њеног књижевног стваралаштва је дечја литература.[3]

Породица и образовање

[уреди | уреди извор]

Трухелка је рођена 5. фебруара 1864. године у Осијеку, главном граду Краљевине Славоније, Аустријског царства.[4] Била је најстарија од троје деце Марије (рођене Шен) и Антуна Вјенцеслава Трухелке. Њени родитељи су били досељеници у Славонију; њен отац, учитељ, био је Чех, а мајка подунавска Швапка. Гимназију је похађала у Осијеку. Након очеве смрти 1878. године, Трухелка се са мајком и млађом браћом Драгошом и Ћиром Трухелком преселила у Загреб, сада главни град нове Аустроугарске Краљевине Хрватске-Славоније.[5]

Трухелка је наставила школовање у Загребу, намеравајући да крене очевим стопама. Учитељску диплому добила је 1882.[5]

Наставничка каријера

[уреди | уреди извор]

Трухелка је убрзо након дипломирања 1882. добила први посао, подучавајући девојке у Осијеку. Након даљег школовања постављена је за равнатељицу женске школе у Госпићу, где је радила седам година. Прихватила се новог посла у Загребу 1892.[5] Фин де сикле Загреб је био подстицајно културно и интелектуално окружење за учитељицу која је до тада радила у провинцији. Тамо је провела девет година, градила је репутацију способне наставнице, пркосећи предрасудама према образовању жена уписавши се, заједно са још три жене, на Свеучилиште у Загребу. Током овог периода, Трухелка је била под утицајем идеја индивидуализма и универзалне слободе, као и промоције образовања и права жена.[6]

Трухелка се 1901. године преселила у Бању Луку, у аустроугарску окупирану Босну и Херцеговину, где је десет година радила као директорица женске школе. Током свог каснијег рада као учитељица у Сарајеву, главном граду Босне и Херцеговине, Трухелка је била посебно активна у промоцији женских права.[5]

Одабрана дела

[уреди | уреди извор]
  • Тугомила, Загреб (1894)
  • Војача (1899)
  • У царству душе, Осијек (1910)
  • Златко, роман једног дечака, Загреб (1934)
  • Трилогија Златни данци, Загреб (1942)
  • Госпине трешње (1943)
  • Црни и бијели дани (1944)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Iznenadit ćete se što sve Hrvate veže s Česima”. tportal.hr. Приступљено 2024-01-19. 
  2. ^ „Truhelka, Jagoda - Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2024-01-19. 
  3. ^ „Jutarnji list - 'Truhelka je bila dio nastavničkog kadra zagrebačkog ženskog liceja koji se borio za reformiranje ženskih škola i podizanje obrazovanja djevojaka'. www.jutarnji.hr (на језику: хрватски). 2023-04-13. Приступљено 2024-01-19. 
  4. ^ Slobodan Ž. Marković (1971). Živan Milisavac, ур. Jugoslovenski književni leksikon [Yugoslav Literary Lexicon]. Novi Sad (SAP Vojvodina, SR Serbia: Matica srpska. стр. 544. 
  5. ^ а б в г Vinaj, Marina (децембар 2007), „Oživljeni svijet Jagode Truhelke”, Muzeologija (на језику: српскохрватски), Muzej Slavonije (43/44): 162—166 
  6. ^ Hawkesworth, C. (2001), A History of Central European Women's Writing, Springer, стр. 185—187, ISBN 033398515X