Краљевина Славонија

Из Википедије, слободне енциклопедије
нем. Königreich Slawonien
лат. Regnum Sclavoniae
Краљевина Славонија
Застава Грб
Застава Грб


Slavonia01.png
Територија краљевине 1751. године
Географија
Континент Европа
Земља  Хабзбуршка монархија
Главни град Осијек
Друштво
Службени језик латински, немачки, говорни језици: српски, хрватски, мађарски
Религија Католицизам, Православље и Протестантизам
Облик државе Монархија
Историја
Постојање  
 — Оснивање 1699
 — Укидање 1868
Географске и друге карактеристике
Валута Фиорин
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Fictitious Ottoman flag 3.svg Пожешки санџак (Османско царство) Краљевина Хрватска и Славонија (Аустроугарска) Flag of Croatia-Slavonia.svg
За друга значења, погледајте Славонија (вишезначна одредница).
Краљевина Славонија 1849. године.

Краљевина Славонија (нем. Königreich Slawonien, лат. Regnum Sclavoniae) је била једна од крунских земаља (провинција) Хабзбуршке монархије. Постојала је током 18. и 19. века и обухватала је северне делове данашње Славоније и Срема, док су јужни делови ових региона били у саставу Славонске војне крајине.

Историја[уреди]

Краљевина Славонија је формирана 1745. године од територија које су до тада биле под војном управом Хабзбуршке монархије. Она у ово доба није чинила потпуно засебну покрајину, већ је сматрана делом хабзбуршке Краљевине Хрватске и хабзбуршке Краљевине Угарске. 1849. године, Краљевина Славонија постаје потпуно засебна покрајина, независна и од Хрватске и од Угарске. У ово доба су делови Срема извојени из Краљевине Славоније и прикључени новоформираном Војводству Србији и Тамишком Банату, али су, после укидања војводства 1860. године, поново припали Краљевини Славонији. После Хрватско-угарске нагодбе из 1868. године, Краљевина Славонија престаје да постоји као засебна територија и уједињује се са Краљевином Хрватском у новоформирану Краљевину Хрватску-Славонију.

Становништво[уреди]

Према подацима из 1790. године, у Краљевини Славонији су становале следеће етничке групе: [1]

Према вероисповести, било је: [2]

Извори[уреди]

  1. Петер Рокаи - Золтан Ђере - Тибор Пал - Александар Касаш, Историја Мађара, Београд, 2002, pp. 376-377.
  2. Петер Рокаи - Золтан Ђере - Тибор Пал - Александар Касаш, Историја Мађара, Београд, 2002, pp. 377.

Литература[уреди]

  • Петер Рокаи - Золтан Ђере - Тибор Пал - Александар Касаш, Историја Мађара, Београд, 2002.
  • Фридрих Вилхелм фон Таубе, Историјски и географски опис КРАЉЕВИНЕ СЛАВОНИЈЕ и ВОЈВОДСТВА СРЕМА како с обзиром на њихове природне особине тако и на њихово садашње устројство и ново уређење у црквеним, грађанским и војним стварима: из сопственог посматрања и запажања учињених у самој земљи, Нови Сад, 1998.
  • The Times History of Europe, Times Books, 2002.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]