Јоланда Пољска
Јоланда Пољска | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1235 |
Датум смрти | 11. јун 1298.62/63 год.) ( |
Место смрти | Гњезно, |
Породица | |
Супружник | Болеслав Побожни |
Потомство | Јадвига од Калиша, Елизабета од Калиша |
Родитељи | Бела IV Марија Ласкарис |
Династија | Арпадовци |
Јоланда Пољска (1235 - Гњезно, 11. јун 1298) је била супруга Болеслава Побожног и католичка светитељка. Био је кћерке краља Беле IV и краљице Марије Ласкарис.
Позната као Блажена Јоланда или Јоланда од Угарске. Такође позната и као Јелена.
Била је сестра Маргарете од Мађарске и Кинге од Пољске (Кунигунда). Једна од њених тетака по оцу била је фрањевка Елизабета од Мађарске.
Живот
[уреди | уреди извор]Као млада девојка, Јоланда је послата у Пољску на подучавање под надзором своје сестре војвоткиње Кинге, која је била удата за војводу Пољске. Тамо је била подстакнута да се уда за војводу Болеслава Побожног, што је и учинила 1257. године.[1][2] Имали су три ћерке:
- Елизабета од Калиша (1263 – 28. септембар 1304); удата за Хенрика V, војводу од Легнице;
- Јадвига од Калиша (1266 – 10. децембар 1339); удала се за Владислава I Кратког, пољског краља;[3]
- Ана од Калиша (рођена 1278, датум смрти непознат); монахиња у Гњезну.
За време брака била је позната по великим услугама сиромашнима и потребитима у земљи, као и по томе што је била велики добротвор манастира, самостана и болница који су са њима повезани. Њен муж јој је дао толику подршку у њеним добротворним акцијама да је зарадио надимак „Побожни“. Остала је удовица 1279. године.
Верски рад
[уреди | уреди извор]Након Болеславове смрти, војовткиње Јоланда и Кинга, заједно са једном од Јоландиних ћерки, Аном, повукле су се у манастир Сиромашне Кларе који је војвоткиња Кинга основала у Сандезу. Принуђена да се пресели због оружаног сукоба у региону, војвоткиња Јоланда је основала нови манастир у Гњезну.[4] Била је наговорена да постане игуманија заједнице монахиња непосредно пре смрти.
Поштовање
[уреди | уреди извор]Проглашена је кандидатом за свеца. Њене сестре, Кинга и Маргарет, већ су канонизоване.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Геза II | ||||||||||||||||
8. Бела III | ||||||||||||||||
17. Еуфросина Кијевска | ||||||||||||||||
4. Андрија II Арпадовић | ||||||||||||||||
18. Рене од Шатијона | ||||||||||||||||
9. Агнеса од Антиохије | ||||||||||||||||
19. Констанца Антиохијска | ||||||||||||||||
2. Бела IV | ||||||||||||||||
20. Бертолд I од Истре | ||||||||||||||||
10. Бертолд IV, гроф од Мераније | ||||||||||||||||
21. Hedwig of Wittelsbach | ||||||||||||||||
5. Гертруда Меранска | ||||||||||||||||
22. Dedo V, Count of Wettin | ||||||||||||||||
11. Agnes of Wettin and Rochlitz | ||||||||||||||||
23. Matilda of Heinsberg | ||||||||||||||||
1. Јоланда Пољска | ||||||||||||||||
12. Manuel Laskaris | ||||||||||||||||
6. Теодор I Ласкарис | ||||||||||||||||
13. Ioanna Karatzaina | ||||||||||||||||
3. Марија Ласкарис | ||||||||||||||||
28. Андроник Дука Анђео | ||||||||||||||||
14. Алексије III Анђео | ||||||||||||||||
29. Euphrosyne Castamonitissa | ||||||||||||||||
7. Ана Анђелина Комнина | ||||||||||||||||
30. Андроник Дука Каматер | ||||||||||||||||
15. Еуфросина Дука Каматерина | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Curta 2021, стр. 527
- ^ „"Blessed Jolenta of Poland", Franciscan Media”.
- ^ Burkhardt 2019, стр. 244–245
- ^ Roest 2013, стр. 148
Литература
[уреди | уреди извор]- Curta, Florin, ed. (2021). The Routledge Handbook of East Central and Eastern Europe in the Middle Ages. Routledge.
- Burkhardt, Julia (2019). "Friars and Princesses in Late Medieval Poland. Encounters, Interactions and Agency". In Jaspert, Nikolas; Just, Imke (eds.). Queens, Princesses and Mendicants: Close Relations in a European Perspective. LIT Verlag.
- Klaniczay, Gábor (2002). Holy Rulers and Blessed Princesses: Dynastic Cults in Medieval Central Europe. Translated by Palmai, Eva. Cambridge University Press.
- Roest, Bert (2013). Order and Disorder: The Poor Clares Between Foundation and Reform. Brill.
- Salagean, Tudor (2016). Transylvania in the Second Half of the Thirteenth Century: The Rise of the Congregational System. Brill.