Јошавка Доња

Јошавка Доња
Јошавка Доња;
	Богородичина црква у Доњој Јошавки
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Челинац
Становништво
— 2013.	746
Географске карактеристике
Координате	44° 43′ 53″ С; 17° 23′ 49″ И / 44.73141° С; 17.39705° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Јошавка Доња Јошавка Доња на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	78244
Позивни број	051

Јошавка Доња је насељено мјесто у општини Челинац, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 746 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Јошавка захвата геопростор између 44°43'12" сјеверне географске ширине и 17°27'49" источне географске дужине. Смјештена је у средишњем дијелу општине Челинац, која се налази у Бањалучкој регији. У односу на добојско-бијељинску регију има периферни положај. Јошавка захвата површину од око 150 km². Границе иду сливом рјечице Јошавке, развуђем према Турјаници на сјеверу, Врбање на југу и Шњеготине и Укрине на истоку. Од Бањалуке је удаљена 27 км и са Челинцом и Бањалуком је повезује регионални пут и жељезнички пут према Добоју.

Историја[уреди | уреди извор]

Назив Јошавка први пут се спомиње у Турском попису из 1691. године, као једно он насељених мјеста.

Период Аустроугарске[уреди | уреди извор]

Анексијом Босне и Херцеговине у састав Аустроугарске монархије улази и Јошавка.

Године 1890. Аустроугарска гради цесту Бања Лука — Челинац — Котор Варош, а један крак у дужини од 25 км од Челинца одвојен је уз рјечицу Јошавку према Тромеђи, како би се олакшао извоз шуме из Јошавке и Шњеготине. На сјечи, лагеровању и обради дрвета било је запослено 250 Јошављана. Године 1900. у Јошавки је изграђена и почела са радом најмодернија пилана тог времена у овом дијелу Босне и Херцеговине, у којој је радило 300 радника.

Аустроугарска је 1900. године отворила прву школу на овом подручју, у насељу Јеловача.

Краљевина СХС[уреди | уреди извор]

Кроз Први свјетски рат, двадесетак добровољаца из Јошавке одлази на Солунски фронт и прикључује се Српској војци.

Формирањем Краљевине Југославије и новом територијалном организацијом формирана је општине Јошавка.

Други свјетски рат[уреди | уреди извор]

Догађаји у Јошавци почетком Другог свјетског рата, никако се не могу посматрати изоловано од збивања на ширем југословенском простору. Градња пруге Бања Лука — Добој кроз Јошавку непосредно пред рат омогућила је да се у том крају почну окупљати чланови Комунистичке партије гдје је ширила своје идеје. Међу њима је био и Ђуро Пуцар Стари који је чак у Јошавки отворио и ковачку радњу само за те потребе и из ње руководио партијским радом.

Прва оружана акција у Јошавки извршена је 15. септембра 1941. године када је нападнута и освојена жандармеријска станица.

У близини школе на Липовцу (узвишење изнад Челинца), 5. марта отворила се борба из између, очито неопрезне, групе партизана и четника. Др Младен Стојановић је тешко рањен у главу, а погинуло је једанаест партизана. Одатле су Младена донијели у стару општинску зграду у Челинац. Неколико дана касније др Младен је премјештен у кућу Данила Вуковића у Горњу Јошавку, гдје се и опоравио. Лијечила га је др Даница Перовић, партизански љекар.

У ноћи између 30. и 31. марта, дошли су Драгутин Антонић из Јошавке и Славко Јунгић из Челинца и рекли да су од Раде добили наређење да Младена доведу у његов штаб око два километра даље. Младен није хтио поћи и они су од њега узели пиштољ и пушку и отишли. Првог априла 1942. године, вратила се група четника са наредбом да доведу Младена у Радин штаб. У кућу Данила Вуковића ушли су Станко Врховац и Тривун Моравац из прњаворског села Кокори. Наредили су Михајлу Гаврићу и Гаври Бајићу да Младена ставе на ћебе и изнесу га из куће. Однијели су га око двије стотине метара даље у поток и стријељали. Учесници и свједоци догађаја тврде да се овдје радило искључиво о неодговорности и хировитости једне групе, а никако о наређењу и принципу Раде Радића, односно четничког вођства.

Наредног дана извршена је подјела између партизана и четника, на Равној Гори изнад Челинца.

Станко Врховац и Тривун Моравац су касније погинули. Славко Јунгић је послије рата ухваћен у сјечи шуме у Славонији и осуђен као првооптужени за Младеново убиство, на двадесет, а одлежао је петнаест година. Умро је, а није му се испунила жеља да се објави његово свједочење. Драгутин Антонић је у исто вријеме осуђен на петнаест, а одлежао је дванаест година.

СФРЈ[уреди | уреди извор]

Године 1953, новом територијалном подјелом СФРЈ, Јошавка улази у састав новоформиране општине Челинац.

Република Српска[уреди | уреди извор]

Јошавка је дала огроман допринос у Одбрамбено-отаџбинском рату, дајући 39 живота за одбрану и очување Републике Српске.

Становништво[уреди | уреди извор]

Јошавка Доња^[1]^[2] Попис 2013: Укупно 746 становника
Година пописа	1991.	1981.	1971.
Срби	937 (97,91%)	2.208 (91,89%)	2.403 (99,13%)
Хрвати	2 (0,21%)	4 (0,16%)	3 (0,12%)
Југославени	9 (0,94%)	164 (6,82%)	—
Остали	9 (0,94%)	27 (1,12%)	18 (0,74%)
Укупно	957	2.403	2.424

На пописима 1971. и 1981. Јошавка Доња и Јошавка Горња биле су јединствено пописно подручје.

Познати Јошављани[уреди | уреди извор]

Раде Радић, вођа устанка 1941—1945.
Рајко Кузмановић, предсједник Републике Српске, академик, доктор права, политичар, предсједник Академије и наука Републике Српске.
Драго Бранковић, академик, декан Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци
Радомир Тривић, политичар
Славица Личина, уредник и водитељ на Радију и Телевизији Републике Српске
Срђан Иванковић, футсал репрезентативац БиХ

Види још[уреди | уреди извор]

Општина Челинац

Референце[уреди | уреди извор]

^ Zolić H., Ur. (1002): Knjiga: „Nacionalni sastav stanovništva — Rezultati za Republiku po opštinama i naseljenim mjestima 1991.”, statistički bilten br. 234, Izdanje Državnog zavoda za statistiku Republike Bosne i Hercegovine, Sarajevo.
^ Internet — izvor, „Popis po mjesnim zajednicama” — http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2013)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Моја Јошавка (језик: српски)

[1] Zolić H., Ur. (1002): Knjiga: „Nacionalni sastav stanovništva — Rezultati za Republiku po opštinama i naseljenim mjestima 1991.”, statistički bilten br. 234, Izdanje Državnog zavoda za statistiku Republike Bosne i Hercegovine, Sarajevo.

[2] Internet — izvor, „Popis po mjesnim zajednicama” — http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2013)

[1]

[2]

п р у Општина Челинац
Насељена мјеста	Балте, Басићи, Бранешци Горњи, Бранешци Доњи, Брезичани, Вијачани Горњи, Грабовац, Дубрава Нова, Дубрава Стара, Јошавка Горња, Јошавка Доња, Каблови, Каменица, Лађевци, Липовац, Марковац, Мемићи, Меховци, Милошево, Опсјечко, Поповац, Скатавица, Црни Врх, Челинац, Челинац Горњи, Шахиновићи, Шњеготина Велика, Шњеготина Доња, Шњеготина Средња, Штрбе
Мјесне заједнице	МЗ Бабићи, МЗ Брезичани, МЗ Бранеши, МЗ Јошавка, МЗ Лађевци, МЗ Марковац, МЗ Опсјечно, МЗ Поповац, МЗ Стара Дубрава, МЗ Црни Врх, МЗ Челинац, МЗ Шахиновићи, МЗ Шњеготина Велика, МЗ Шњеготина Доња, МЗ Шњеготина Средња, МЗ Вијачани Горњи, МЗ Штрбе