Пређи на садржај

Аетије Амидски

С Википедије, слободне енциклопедије
Копија прва три његова рада о медицини, објављена 1535.

Аетије Амидски (Грчки: Ἀέτιος Ἀμιδηνός; лат: Aëtius Amidenus; активан од окквирно средине 5. до средине 6. века) био је византијски грчки лекар и аутор у области медицине.[1][2] Посебно се истицао по обиму своје ерудиције.[3]

Године његовог рођења и смрти нису познате, али чини се да његови списи датирају с краја 5. или почетка 6. века.

Аетије је вероватно био хришћанин.[4] Ако је тако, он би био међу првим забележеним грчким лекарима хришћанима.[5]

Понекад га мешају са Аетијем, познатим аријанцем који је живео у време цара Јулијана.

Био је етнички Грк,[6][7] и родом из Амиде (данашњи Дијарбакир, Турска), града у Месопотамији,[8] и студирао је у Александрији, која је била најпознатија медицинска школа тог доба.

Аетије помиње патријарха Кирила Александријског, који је умро 444.[9] и Петра архијатра, вероватно лекара Теодориха Великог,[10] кога описује као савременика, па се чини да је писао на самом крају 5. века или почетком 6. Њега цитира Александар од Трала,[11] који је живео вероватно средином 6. века.

Аетије је путовао и посетио руднике бакра Соли, Кипар, Јерихон и Мртво море.

У неким рукописима он носи титулу komēs opsikiou (κόμης ὀψικίου), латински comes obsequii, што значи главни официр који се стара о цару.[12]

Он је вероватно први грчки писац медицинских радова међу хришћанима који даје било који пример урока и чаролија.[13][14]

Написао је Шеснаест књига о медицини ( Βιβλία Ἰατρικά Ἑκκαίδεκα). Иако његово дело не садржи много оригиналних радова и у великој мери се базирао на раду Галена и Орибасијуса,[15] оно је ипак један од највреднијих медицинских дела антике, јер је компилација радова многих аутора, који су били део Александријске библиотека, и који су одавно изгубљени.[16]

У рукопису за књигу 8.13 реч ἀκμή (акме) је написано као ἀκνή, одакле је потекла модерна реч акне.[17]

Забележено је да је развио мешавину за контрацепцију која се састоји од алоје, семенки цвећа, бибера и шафрана. Такође је познато да је развио смешу која изазива абортус, чији садржај није познат.[18]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Mercuriale, Girolamo (2008). De arte gymnastica. L. S. Olschki. стр. 787. „Aetius of Amida (1st half, 6' century), Greek Galenist doctor, author of a major encyclopedia of extracts. 
  2. ^ Greenhill, William Alexander (1870). Smith, William, ур. Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. 1. Boston, MA. стр. 53. Архивирано из оригинала|archive-url= захтева |url= (помоћ) 2011-06-05. г. 
  3. ^ Dunglison, Robley (1872). History of Medicine from the Earliest Ages to the Commencement of the 19th Century. Philadelphia: Lindsay and Blakiston. стр. 182. 
  4. ^ Colón, A. R.; Colón, P. A. (јануар 1999). Nurturing children: a history of pediatrics. Greenwood Press. стр. 63. ISBN 9780313310805. Приступљено 19. 10. 2012. 
  5. ^ Meade, Richard Hardaway (1968). An introduction to the history of general surgery. Saunders. стр. 108. OCLC 438114. „Aetius of Amida, who lived in the sixth century A.D. and was the first Greek physician who was a Christian, had a chapter on aneurysms in his book on surgery. 
  6. ^ Plant, Ian Michael (2004). Women Writers of Ancient Greece and Rome: An Anthology. University of Oklahoma Press. стр. 229. ISBN 9780806136219. „Aetius: A Greek from Amida (in Mesopotamia), who wrote on philosophy in the mid- sixth century AD in Alexandria. 
  7. ^ Kueny, Kathryn M. (2013). Conceiving Identities: Maternity in Medieval Muslim Discourse and Practice. SUNY Press. стр. 340. ISBN 9781438447872. „Greek physician Aetius of Amida (ca. sixth c. CE) likewise recommended rubbing an ointment made from pome— granate to prevent conception 
  8. ^ Photius, cod. 221
  9. ^ tetrab. iii. serm. i. 24, p. 464
  10. ^ tetrab. ii. serm. iii. 110, p. 357
  11. ^ Alexander of Tralles, xii. 8, p. 346
  12. ^ see Du Cange, Gloss. Med. et Inf. Latin.
  13. ^ tetrab. ii. serm. iv. 50, p. 404
  14. ^ tetrab. iv. serm. m. 14, p. 762
  15. ^ Withington, Edward Theodore (1894). Medical History from the Earliest Times: A Popular History of the Healing Art. Scientific Press. стр. 130. „aetius medical. 
  16. ^ Lawrence, J.J. (1905). „Medical brief”. The Medical Brief: A Monthly Journal of Scientific Medicine and Surgery. Boston: Harvard University. 33: 166. Приступљено 2007-11-04. 
  17. ^ Kudlien, Franz (1970). „Aetius of Amida”. Dictionary of Scientific Biography. 1. New York: Charles Scribner's Sons. стр. 68—69. ISBN 0-684-10114-9. 
  18. ^ Riddle, John M. (1997). Eve's Herbs: A History of Contraception and Abortion in the West. Harvard University Press. стр. 55, 203. ISBN 0-674-27026-6. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]