Андреј Голић
| Андреј Голић | |||
|---|---|---|---|
 Андреј Голић | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 10. фебруар 1974. | ||
| Место рођења | Бања Лука, СФР Југославија | ||
| Информације о каријери | |||
| Позиција | бек/лево крило | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 1989–1991 1991–1992 1992–2006 2006–2007 |
 Борац Бања Лука  УСАМ Ним 30 Монпеље  Загреб | ||
| Репрезентативна каријера | |||
|
Француска | 149 (368) | ||
Андреј Голић (Бања Лука, 10. фебруар 1974) бивши је француски рукометаш српског порекла.
Каријера
[уреди | уреди извор]Клуб
[уреди | уреди извор]Андреј Голић је рођен 10. фебруара 1974. године у Бања Луци. Рукометну каријеру је започео у локалном Борцу из Бања Луке. Са 15 година дебитовао је за први тим Борца и био је члан генерације која је освојила Куп ИХФ 1991.[1][2] Исте године одлази у Француску, где је постао члан клуба УСАМ Ним 30. У Ниму игра до 1992, а потом је потписао за Монпеље, клуб у којем је доживео врхунске резултате у клупској каријери. За 14 сезона проведених у клубу освојио је осам титула првенства Француске и шест француских купова.[3] Највећи успех му је освајање ЕХФ Лиге шампиона 2003. године, после победе Монпељеа у финалу против шпанског клуба Портланд Сан Антонио.[4]
Године 2006. потписао је двогодишњи уговор са рукометним клубом Загреб.[5] Играо је за загрепчане до априла 2007. године, а након повреде колена је завршио играчку каријеру.[6] У Француској има своју спортску агенцију која заступа играче.[7]
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Добио је француско држављанство 1998. године, а од тада је представљао Француску на међународним такмичењима.[8] Учествовао је у освајању злата на Светском првенству у Француској 2001. године, има бронзу са првенства у Португалији 2003. Играо је на Олимпијским играма 2000. године у Сиднеју, када су Французи заузели шесто место.[9] За рукометну репрезентацију Француске је одиграо 149 утакмица и постигао 368 погодака.[10]
Трофеји
[уреди | уреди извор]Клупски
[уреди | уреди извор]- Борац Бања Лука
- Куп ИХФ (1) : 1991.
- Монпеље
- ЕХФ Лига шампиона (1) : 2003.
- Првенство Француске (8) : 1995, 1998, 1999, 2000, 2002, 2003, 2004, 2005.
- Куп Француске (6) : 1999, 2000, 2001, 2002, 2003, 2005.
Репрезентативни
[уреди | уреди извор]- Светско првенство : 2001. златна медаља, 2003. бронзана медаља
Приватно
[уреди | уреди извор]Отац му је некадашњи рукометаш и тренер Борца, Боро Голић.[11] Његов брат од стрица је српски рукометаш Небојша Голић,[12] који је играо за репрезентацију СР Југославије.[13]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Рат зауставио доминацију Борца”. Глас Српске. 20. 05. 2013. Архивирано из оригинала 05. 12. 2018. г. Приступљено 05. 12. 2018.
- ^ „Rukometni klubovi u Evropi”. strategija.org. 05. 12. 2018. Приступљено 05. 12. 2018.
- ^ „Profil d'Andrej Golic, sur Site officiel du Montpellier handball”. montpellier-handball.com. 05. 12. 2018. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 05. 12. 2018.
- ^ „European Handball Federation - Andrej Golic / Player”. eurohandball.com. 05. 12. 2018. Архивирано из оригинала 06. 12. 2018. г. Приступљено 05. 12. 2018.
- ^ „Andrej Golić potpisao za Zagreb”. jutarnji.hr. 22. 03. 2006. Приступљено 05. 12. 2018.
- ^ „Un agent de joueurs, à quoi ça sert ?”. ouest-france.fr. 30. 11. 2016. Приступљено 05. 12. 2018.
- ^ „Golić Management”. festivus.eu. 05. 12. 2018. Архивирано из оригинала 11. 09. 2017. г. Приступљено 05. 12. 2018.
- ^ „Naturalisé français, Golic affronte son pays natal”. liberation.fr. 8. 6. 1999. Приступљено 05. 12. 2018.
- ^ „Andrej Golić profile”. sports-reference.com. 05. 12. 2018. Архивирано из оригинала 17. 04. 2020. г. Приступљено 05. 12. 2018.
- ^ „Golic part à la retraite”. eurosport.fr. 27. 4. 2007. Приступљено 05. 12. 2018.
- ^ „Рукометна легенда Боро Голић посјетио нашу редакцију”. Глас Српске. 13. 07. 2007. Приступљено 05. 12. 2018.[мртва веза]
- ^ „Nebojša Golić novi trener Borca”. 6yka.com. 05. 08. 2013. Приступљено 05. 12. 2018.
- ^ „Golić: Želimo da turnir “Hand to hand“ postane tradicionalan”. srpskainfo.com. 21. 08. 2018. Приступљено 05. 12. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Golic : «Je suis européen», L'Équipe, 07. 04. 2015. (језик: француски)
| Нормативна контрола: Спорт |
|---|
