Архимандрит Никон (Лазаревић)
| Никон (Лазаревић) | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Световно име | Никола Лазаревић |
| Датум рођења | 6. децембар 1877. |
| Место рођења | Радљевац код Книна, Аустроугарска |
| Датум смрти | 10. октобар 1961. (83 год.) |
| Место смрти | Манастир Љубостиња код Трстеника, ФНР Југославија |
| Гроб | Манастир Љубостиња код Трстеника, Србија |
| игуман Манастира Каленића | |
| Године | 1910—1944 |
| духовник Манастира Љубостиње | |
| Године | 1946—1961 |
Никон (световно Никола Лазаревић; Радљевац код Книна, 6. децембар 1877 — Манастир Љубостиња, 10. октобар 1961) био је православни архимандрит и духовник Манастира Љубостиња.
Биографија[уреди | уреди извор]
Младост[уреди | уреди извор]
Архимандрит Никон рођен је 6. децембара 1877. године у Доњем Радљевацу, парохија Плавно код Книна, као Никола (Лазаревић).
Монаштво[уреди | уреди извор]
Као млад дошао је у београдски Манастир Раковица и 1898. године примио монашки чин и добио име Никон.[1]
Као јеромонах Никон Лазаревић одлази у Свету Гору и после двогодишњег боравка вратио се у Србију и постао старешина Манастира Витовнице 1900. године.[2]
Потом је управљао Манастиром Горњаком код Петровца на Млави. Најдуже је био игуман Манастира Каленић (1910—1944).[1]
Отац Никон игуман Манастира Каленић 1924. године замонашио је свршеног богослова, Драгутина Ђорђевића, Макарија Ђорђевића, будућег будимљанско-полимског епископа (1947).[3]
У Манастиру Каленић, након пожара 1911. године, подигао је велики и мали конак са трпезаријом који су завршени на лето 1912. године.[3]
Тада је у манастирском братству био и јеромонах Николај Велимировић, Рестаурирао је Манастир Каленић 1928. године и изградио нови конак у Манастиру Љубостињи, где је и оградио каменим зидом манастирску порту.[4]
Био је иницијатор и главни организатор градње Цркве Светог цара Константина и царице Јелене у Опарићу, за које је ктитор био Александар Карађорђевић, а које је 1937. године освештао владика Николај Велимировић.[4]
Смрт[уреди | уреди извор]
Последње године живота провео је у Манастиру Љубостињи.
Упокојио се 10. октобара 1961. године и сахрањен је на монашком гробљу у Љубостињи.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Вазнесење, Манастир (22. децембар 2019). „Српски православни манастир Вазнесење: Игуманија Сара (Ђукетић)”. Српски православни манастир Вазнесење. Приступљено 2021-02-04.
- ^ „Untitled Document”. www.manastir-lepavina.htnet.hr. Приступљено 2021-02-04.
- ^ а б User, Super. „Епархија Шумадијска - Епархија Шумадијска”. xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac (на језику: српски). Приступљено 2021-02-04.
- ^ а б „Храм у селу Опарић у Левчу”. ИСТОРИЈА У УЧИОНИЦИ (на језику: српски). 2018-01-26. Приступљено 2021-02-04.
- ^ „Са Врачара на починак /видео/”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-02-04.