Пређи на садржај

Борово (компанија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Борово
деоничарско друштво
Делатностиндустрија обуће
Основано1931
Борово
СедиштеВуковар
Производипатике, ципеле, боросане
Веб-сајтwww.borovo.hr

Борово (изворно Borovo d.d.) је југославенски комбинат (истоимени бренд) који се налази(о) у Борову Насељу током 20. столећа, данас у граду Вуковару.[1]

Првобитно је постао познат као произвођач ципела, а касније и гума (за разне типове возила).

Сама фабрика је основана раних тридесетих година 20. века односно у Међуратном добу, у месту Борово код Вуковара[2].

Оснивач је био чешки бизнисмен Бата, највећи произвођач ципела свога времена, али је српски привредник Тома Максимовић творац свеукупног успеха компаније јер је од самог доласка у комбинат зналачки водио фирму и трасирао пут у прогрес.

Свој највећи успех Борово је имало у време бивше СФРЈ тј. седамдесетих и осамдесетих година захваљујући ципелама сопствене производње као и најпознатијег производа, ципелама боросанама.[3][4]

Такође, Борово компанија је имала навећу трговачку мрежу у Југославији са преко 600 продавница од Вардара па до Тригалава. У иностранство се извозило на милионе обуће и гума, што је био значајан удео југославенске привреде. Број запослених у компанији је био преко 20.000 радника, свих структура.

Историја[уреди | уреди извор]

Тридесете

1931. Борово компанију је 7. јуна основао чешки индустријалац Томаш Бата и покренуо производњу обуће на периферији града Вуковара јер су на том месту биле повољне геостратешке прилике. Већ у првим годинама свог постојања, фабрика Бата је прешла на комбиновану организацију.

1933. почиње производња гумено-техничке робе, а Бата постаје једно од првих предузећа у Краљевини Југославији области гумарске индустрије. Ова заслуга припада привреднику Томи Максимовићу, Србину из Босанске Посавине, који је дошао да живи у Борово Насеље. Максимовић је зналачки водио компанију, па је из месеца у месец фирма расла и са бројем радника, али и остварном зарадом. У договору са власником Томашом Батом, Максимовић је улагао велики новац у животни стандард својих радника. Борово је за кратко време постало једно од најпожељнијих места за живот у овом делу Европе. [5]

Улагано је у културу, спорт, образовање, друштвена догађања...итд. Направљена је и основна школа недалеко фабрике која је понела назив ОШ „Краљ Петар Први”.

1939. године почиње до тада највећи оружани сукоб на планети. У страху од Хитлерове агресије, југославенска Влада Цветковић–Мачек је формирала Бановину Хрватску, где је и вуковарски крај ушао. Пошто су Срби у овом крају били већина, месецима касније су избијалне демонстрације и протести, скупа са њиховим сународницима у: Шиду, Винковцима, Илоку... Покушано је и са доласком тадашњег Патрихарха Гаврила да се смире страсти, али није ишло, јер је незадовољство било велико.[6]

Други светски рат

Још из времена Краљевине у комбинату је постојао изузетно развијен раднички покрет. Управо су они у мају 1941. најавили први отпор новој власти марионтске и квислиншке Независне Државе Хрватске, истицањем црвених барјка и подизањем народа на побуну против окупатора и њихових слугу.

Директор комбината, Тома Максимовић је од усташких власти протеран у Недићеву Србију, која је била под нацистичко-немачком окупацијом. Тамо је ушао у власт, као министар за избегла и прогнана лица. Сви радници српске националности су добили октазе. Комбинат преузима Фолксдојчер Франц Арнт.[7]

Значајан број радника и становника Борова је већ у првим месецима окупације узео учешће у борби против хрватског фашизма. Један део је погинуо, док је добар део цивила завршавао у стратштима: Дудик, Јадовно, Јасеновац, итд. Борово је ослобођено 12. априла 1945. пробојем Сремског фронта.

После рата

По завршетку рата 1945. године фабрика је национализована, односно одузета је Томашу Бати и основана је фактички нова фирма Југославенски комбинат гуме и обуће Борово. Под овим називом и кроз различите организационе форме Борово је наставило са радом више од четири и по деценије.

Борово је у периоду од 1947. до краја осамдесетих година прошлог века израсло у највеће и економски најмоћније предузеће у производњи и продаји обуће и гуме у овом делу Европе. Томе је свакако допринела и сарадња Југославије са земљама Покрета несврстаних, где је добар део извоза робе ишао.

Велики број радника пристизао је из руралних (пасивних) крајева Југославије током педесетих, шездесетих и седамдесетих година 20. столећа. Они су за кратко време добијали посао, добра примања и богат друштвени живот.[8]

1968. године произведена је боросана обућа специјалне намене. Развио га је тим стручњака на челу са ортопедом др. Бранком Стриновићем,[9] а и данас је заштитни знак Борова.

Затим, 1976. године, на тржиште је пуштена патика под називом Стартас,[10] која је првобитно била намењена за играње стоног тениса, али је до данас прерасла у највећи бренд компаније.

Ратне деведесете

Велика економска криза која се осећала у земљама Источне Европе у другој половини осамдесетих година 20. века, проузроковала су и политичке потресе, који су се осетили и у Југославији. Хрватски сепаратисти предвођени са руководством ХДЗ странке су то вешто искористили за своје активности против Срба за рад рушења Југославије.

У самом комбинату било је мноштво радника, али и руководилаца српске националности који нису подржавали ХДЗ и Фрању Туђмана у његовим сепаратистичким тежњама. Тако је локални дисидент Томислав Мерчеп са сарадницима саставио списак „непожељних” људи у комбинату Борово, односно становника Борова Насеља.

Комбинат је званично радио до 4. јула 1991. када су га преузели хрватски паравојници и наредних недеља петворили у склониште и логор. Мноштво Срба који су ту дошли како би се спасили од гранатирања су извођени од паравојних група на стрељања: Даринка Грујић, Драгољуб и Милица Врачарић...итд.[11]

Када су завршене тромесечне борбе око Вуковара крајем 1991. године, ослобођен је и комбинат Борово. Наредне године се оспособљава један мањи део погона за рад и комбинат Борово постаје значајна карика привреде новонастале РСК. Тако је било све до 1998. године. С друге стране, хрватска власт у Загребу је окупила мањи део радника хрватске националности и организовала је неку производњу у Доњем Михољцу.

Борово данас[уреди | уреди извор]

У 2008. години производња кожне обуће пресељена је у новоуређену и технолошки опремљену зграду Обућара нова[12].

Последњих година комбинат бележи неславне рекорде, у смањивању броја радника, ниским примањима и одливом становништва. Улагања у друштвени живот, готово и да не постоји. Такође, хрватске власти одбијају да у историји о комбинату Борово се каже о улози и доприносу српских кадрова.

Данашња пословна подручја Борова су:

  • производња кожне и гумене обуће
  • велепродаја
  • малопродаја
  • трговина у иностранству

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Гужва испред Борово радње у Марибору 1955. године
    Гужва испред Борово радње у Марибору 1955. године
  • Стартас патике, 2009
    Стартас патике, 2009
  • Боромине-модерне боросане
    Боромине-модерне боросане

Занимљивости[уреди | уреди извор]

  • Од 1932. до 1996. излази фабрички лист Борово. Излазио је углавном као недељник и доносио је текстове о животу радника и мештана Борова. Поред њега, компанија је издавала још два листа, Продавач и Избор.
  • У документарном филму поводом 50 година постојања, у позадини се може чути песма Моја прва љубав групе Хаустор[13].
  • Представница Србије за Песму Евровизије 2022. године је на наступу у Торину носила беле боросане[14][15][16]. Након наступа у финалу, пораст боросана је био висок[17][18].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Prva guma na prostoru bivše Jugoslavije proizvedena je u Borovu”. www.index.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2024-06-22. 
  2. ^ ELATUS.NET. „Priča o nama - O nama”. Borovo (на језику: хрватски). Приступљено 2022-04-21. 
  3. ^ Magazin, X. X. Z. (2020-02-13). „Borosane, raj za ženska stopala - XXZ Portal”. www.xxzmagazin.com (на језику: српски). Приступљено 2022-04-21. 
  4. ^ Bailyn, John Frederick; Jelača, Dijana; Lugarić Vukas, Danijela, ур. (2018). The future of (post)socialism: Eastern European perspectives. SUNY series, Pangaea II: Global/local studies. Albany: SUNY Press. ISBN 978-1-4384-7143-3. 
  5. ^ „Toma Maksimović – čovek koji je podigao Borovo”. P-portal (на језику: хрватски). 2021-06-10. Приступљено 2024-06-22. 
  6. ^ Milojević, Nikola (2022-10-13). „Izložba o posetama srpskih patrijarha Vukovaru”. srbi.hr. Приступљено 2024-06-22. 
  7. ^ „Život je u Borovu cvetao”. Portal Novosti. Приступљено 2024-06-22. 
  8. ^ „Život je u Borovu cvetao”. Portal Novosti. Приступљено 2024-06-22. 
  9. ^ „Borosane su nekada nosile tetkice, a danas ih imitiraju Chanel i Prada”. Noizz.rs (на језику: rs). 2017-06-21. Приступљено 2024-05-21. 
  10. ^ Journal (2023-05-14). „Yugochic x Startas patike vraćaju se u Jevremovu 25”. Journal.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-05-21. 
  11. ^ Janić, Nikola (2020-11-14). „Vukovar (1991): Streljanje bračnog para Vračarić - Milica ubijena, Dragoljub teško ranjen”. Koreni (на језику: српски). Приступљено 2024-06-22. 
  12. ^ ELATUS.NET. „Povijest - O nama”. Borovo (на језику: хрватски). Приступљено 2022-04-26. 
  13. ^ „50 godina Borova”. Јутјуб. 
  14. ^ „Kultna obuća, zaštitni znak radničke klase: Da li će Konstrakta vratiti čuvene borosane na velika vrata - Ona.rs - Telegraf”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-05-15. 
  15. ^ „Borosane, simbol ženske emancipacije”. N1 (на језику: српски). 2022-05-12. Приступљено 2022-05-15. 
  16. ^ „Hrvatska hit obuća redizajnirana je prije nekoliko godina, a kao takve su oduševile i Konstraktu”. www.vecernji.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-05-15. 
  17. ^ „SKOČILA PRODAJA BOROSANA ZBOG KONSTRAKTE: Pevačica ih vratila na VELIKA VRATA”. espreso.co.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-05-22. 
  18. ^ N.N (2022-05-20). „Konstrakta digla popularnost borosanama”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2022-05-22. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Борово_(компанија)&oldid=27874806”