Илок

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Илок
Ilok view.jpg
Поглед на Илок са тврђаве
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаВуковарско-сремска
Становништво
Становништво
 — 2011.6.767
Географске карактеристике
Координате45°13′19″ СГШ; 19°22′31″ ИГД / 45.22204483585483° СГШ; 19.37523305561272° ИГД / 45.22204483585483; 19.37523305561272Координате: 45°13′19″ СГШ; 19°22′31″ ИГД / 45.22204483585483° СГШ; 19.37523305561272° ИГД / 45.22204483585483; 19.37523305561272
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Илок на мапи Хрватске
Илок
Илок
Илок на мапи Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникМирослав Јанић (ХДЗ)
Поштански број32236
Позивни број+ 385(0)32
Веб-сајт
Званична презентација града

Илок је град у Хрватској који административно припада Вуковарско-сремској жупанији.

Назив[уреди]

Антун Вранчић у књизи Путопис од Будима до Дринопоља пише: "Након Шаренграда сљедећи је Вилах, кога Рашани зову Илок...Имао је Вилах силне дохотке..." [1].

Географски положај[уреди]

Дунав код Илока

Илок је најисточнији град Хрватске, окружен са границом Србије са севера Дунавом, југа и истока обронцима Фрушке горе. Град се налази 3 km од Бачке Паланке преко моста 25. мај и око 45 km од Новог Сада.

Историја[уреди]

Још 1349. године саграђена је црква и манастир.

У средњовековном насељу Villacum сремски бискуп има седиште, а илочки властелин Угрин је 1349. фрањевцима саградио цркву и манастир.

У Илоку је 23. октобра 1456. године умро св. Јован Капистрански, након што је 21. и 22. јула те године водио крсташе у одбрани Београда од Турака.

Никола Илочки био је бан од 1457. до 1463. године када је, схвативши опасност од све учесталијих османлијских провала, започео утврђивати Илок, па је као тврђава и град добио данашњи изглед. Никола је цели град опасао бедемима у облику издуженог четвероугла чији су темељи били зидани од чврстога камена, а зидови од опеке. Ојачао га је трима четверокугаоним кулама, трима заобљеним полукулама и једном цилиндричном кулом.

Градска кућа

Године 1526. велика турска војска под заповедништвом султана Сулејмана II Величанственог кренула је тада на Угарску преко Осијека. Претходница војске под заповедништвом Ибрахим паше заузела је Илок без борбе.

Турци су након освајања Илок и даље утврђивали и одржавали његову тврђаву. Из тога доба у старом је граду сачувано и турско купатило (хамам) и маузолеј (турбе) неком светом дервишу.

Овде је од 1697. године постојало Илочко властелинство.

Године 1885. Илок и Моловин су заједно убрајани у Ердевички изборни срез са својих 618 душа.[2]

Петар Класановић (1824-1866) чиновник и официр[3], иако Хрват становник Илока, основао је по тестаменту из 1866. године своју "Задужбину" при Матици српској у Новом Саду. По Хрватима (1903) Класановић је био "прости посједник и католик" који је оставио сво своје имање новосадској Матици.[4] Био је Петар ожењен, али будући без деце, као посведочени велики пријатељ Срба током Мађарске буне 1848-1849. године а и после, постао је српски добротвор. Оставио је племенити Иловчанин 2000 ф. да се од тога као главнице оснује Задужбина Петра Класановића, са циљем потпомагања сиромашних добро учећих ђака српских и то источно-православне вере. Задужбинским писмом из 1906. године могла се установити једна годишња стипендија. Међутим већ након Првог светског рата та фондација није више деловала "због недовољних прихода". Непрекидно је током једног века опадала вредност Класановићевог фонда; од почетних 2000 ф. (1869), преко 17.759 к (19105) и 29.496 к (1921) дошло се у послератној комунистичкој Југославији 1969. године до главнице од само 17 нових динара.[5]

Године 1946. на Наредбу Јосипа Броза Тита уз противљење Владе Војводине и локалног становништва Илок са околином је припојен Хрватској. Данас становништво Илока културно и привредно гравирају суседној Бачкој Паланци.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, град Илок је имао 6.767 становника, од чега у самом Илоку 5.072.[6]

Град Илок[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Година[7] 2011. 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 6.767 8.351 9.748 9.891 10.449 10.049 9.280 8.839 9.458 9.130 8.451 7.865 7.699 6.547 7.040 5.954
  • напомене:

Настао из старе општине Вуковар.

Илок (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Година[7] 2011. 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 5.072 5.897 6.775 6.700 6.683 6.193 5.696 5.361 5.809 5.475 4.856 4.387 4.288 3.489 3.776 3.110

Попис 2011.[уреди]

На попису становништва 2011. године, град Илок је имао 6.767 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.‍
Хрвати
  
5.189 76,68 %
Словаци
  
935 13,82 %
Срби
  
439 6,49 %
остали
  
204 3,01 %
укупно: 6.767

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, град Илок је имао 6.775 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
4.248 62,70 %
Словаци
  
1.157 17,07 %
Срби
  
484 7,14 %
Југословени
  
474 6,99 %
Мађари
  
105 1,54 %
Русини
  
28 0,41 %
Албанци
  
10 0,14 %
Муслимани
  
10 0,14 %
Македонци
  
9 0,13 %
Црногорци
  
8 0,11 %
Немци
  
5 0,07 %
Словенци
  
2 0,02 %
Чеси
  
2 0,02 %
Украјинци
  
1 0,01 %
остали
  
2 0,02 %
неопредељени
  
145 2,14 %
регион. опр.
  
7 0,10 %
непознато
  
78 1,15 %
укупно: 6.775

Знаменитости[уреди]

  • Илочке зидине
  • Црква св. Ивана Капистрана
  • Фрањевачки манастир
  • Турски маузолеји
  • Турски хамам

Спорт[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Паламета, Мирослав (2016). Фикционалност животописа Петра Бериславића, стр. 164. Загреб, Сплит, Мостар: Школска књига. 
  2. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  3. ^ "Енциклопедија Новог Сада", Нови Сад 1998.
  4. ^ Стјепан Р. Бан: "Хрватски разговори и одговори", Загреб 1903.
  5. ^ Родољуб Маленчић: "Прича о Матици српској", Нови Сад 1998.
  6. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 06. 03. 2017. 
  7. 7,0 7,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.