Пређи на садржај

Винко Радовановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Винко Радовановић
Лични подаци
Датум рођења(1957-08-03)3. август 1957.
Место рођењаСарајево,  ФНР Југославија
Датум смрти24. октобар 2021.(2021-10-24) (64 год.)
Место смрти Источно Сарајево,  Република Српска,  Босна и Херцеговина
ДржављанствоБиХ, РС
НародностСрбин
РелигијаПравославац
ОбразовањеГимназија Илиџа, Медицински факултет у Сарајеву
УниверзитетУниверзитет у Сарајеву
Занимањеполитичар, љекар опште медицине
Политичка каријера
Политичка
странка
ПДП

Винко Радовановић (Сарајево, 3. август 1957 Источно Сарајево, 24. октобар 2021) био је српски политичар, градоначелник Источног Сарајева, посланик у Народној скупштини Републике Српске, делегат у Дому народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и амбасадор Босне и Херцеговине у Црној Гори.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Рођен је 3. августа 1957. године у Сарајеву. Гимназију је завршио на Илиџи, а 1983. године Медицински факултет у Сарајеву. Од 1985. године ради као љекар опште медицине у Дому здравља Илиџа. Током Одбрамбено-отаџбинског рата је радио у амбуланти у Војковићима и у II сарајевској бригади. Специјалистички испит из области хирургије положио је 1999. године. Био је ожењен, отац једног дјетета и деда једне унуке [1].

Након лијечења од коронавируса, преминуо је у 64. години дана 24. октобра 2021. године у Болници "Србија" у Источном Сарајеву. Сахрањен је дан касније, 25. октобра 2021. на породичном гробљу Војковићи - Грлица. Истога дана у Административном центру Града Источно Сарајево одржана је комеморација на којој су присуствовали званичници Града, партијске колеге из ПДП-а и други политичари са простора Сарајевско-романијске регије[2].

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]

Радовановић је био један од оснивача ПДП-а 1999. године. Један период обављао је дужност потпредсједникa партије[1]. Био је посланик Петог сазива Народне скупштне Републике Српске у периоду од 2000. до 2002. године. Касније је био делегат у у Дому народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. Више пута изабран је за посланика у Скупштини општине Српска Илиџа, односно касније Источна Илиџа. Функцију градоначелника Источног Сарајева обављао је у периоду 2009 - 2013. године. На Локалним изборима у Републици Српској 2016. године, добио је 499 гласова од 9.451 важећих и изабран за посланика Скупштине општине Источна Илиџа [3]. Током 2017. године обављао је функцију потпредсједника Скупштине Града Источно Сарајево. Радио је и као замјеник градоначелника. Од 2018. до септембра 2019. године био је амбасадор Босне и Херцеговине у Црној Гори. Након Подгорице, радио је у Градској управи Источног Сарајева као савјетник градоначелника.

Градоначелник

[уреди | уреди извор]

2009. године наслиједио је градоначелничку функцију од Радомира Кезуновића, коалиционог колеге из СДС-а. Значајни догађај током обављања мандата била је додјела организације Зимског европског олимпијског фестивала младих (EYOF) заједно са Градом Сарајевом. Градови Источно Сарајево и Сарајево добили су 08. децембра 2012. године улогу домаћина поменутог фестивала [4] који се требао одржати 2017. године. Због организационих проблема, фестивал је у Источном Сарајеву и Сарајеву одржан двије године касније, 2019. године.

Током обављања мандата, Влада Републике Српске додијелила је Градској управи недовршену зграду Телекома Српске у Улици Стефана Немање у Источном Новом Сарајеву. Зграда данас служи као Административни центар града Источно Сарајево.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Preminuo Vinko Radovanović, bivši ambasador BiH i gradonačelnik Istočnog Sarajeva . www.faktor.ba. Приступљено 04. 11. 2021.  (језик: српски)
  2. ^ Održana komemoracija Vinku Radovanoviću . www.palelive.com. Приступљено 04. 11. 2021.  (језик: српски)
  3. ^ Локални избори 2016 - ПОТВРЂЕНИ РЕЗУЛТАТИ . www.izbori.ba. Приступљено 04. 11. 2021.  (језик: српски)
  4. ^ Istočno Sarajevo i Sarajevo dobili organizaciju EYOWF-a 2017. godine . www.palelive.com. Приступљено 04. 11. 2021.  (језик: српски)