Пређи на садржај

Општина Источна Илиџа

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Источна Илиџа
Центар Општине Источна Илиџа
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
Становништво
 — 2017
2013
1996
Пад 14.292[1]
Пад 14.463[2]
14.482[3]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина28 km2
Остали подаци
Начелник општинеМаринко Божовић [1] (СДС)
Поштански број71216
Позивни број57
Крсна славаСвети Ђорђе
Веб-сајтОпштина Источна Илиџа

Општина Источна Илиџа (раније општина Српска Илиџа) је једна од општина града Источно Сарајево у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине је у мјесној заједници Кула, а главни урбани центар општине је у градској четврти Добриња. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 14.763 лица.[4]

Географија

[уреди | уреди извор]

Општина Источна Илиџа заузима површину од 28 км². Просјечна надморска висина општине је 500 м. Налази се у крајњем југозападном дијелу Сарајевског поља у подножју планине Игман. Магистралним путем је повезана са Фочом, локалним регионалним путем преко Требевића са Палама, а мрежом локалних путева је повезана са градом Сарајевом у Федерацији БиХ. Граница између општине Источна Илиџа и Федерације БиХ није обиљежена ни на који начин и на неким мјестима у природи се ради о једној улици која раздваја двије стамбене зграде. Заједно са општином Источно Ново Сарајево чини једну цјелину и Источно Сарајево у ужем смислу. Центри општина Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево чине урбано језгро града источно Сарајево које у будућем периоду треба да се повеже модерном пасарелом.

Знаменитости и туристички потенцијали

[уреди | уреди извор]

Општина Источна Илиџа обилује значајним културно-историјским споменицима и савременим урбаним цјелинама.

  • Најважнији културни споменик на овом подручју је некропола са стећцима Кнез у насељу Крупац, која је због своје историјске вриједности проглашена националним спомеником Босне и Херцеговине.[5]
  • Симбол вјерског и духовног центара општине и града је Храм Светог Василија Острошког на Добрињи, око којег се окупља православни народ града Источно Сарајево и регије.[7]
  • На централном дијелу Шеталишта „Доктор Миодраг Лазић” налази се бронзани споменик посвећен чувеном српском хирургу и хуманисти др Миодрагу Лазићу, који је откривен 9. јануара 2024. године поводом Дана Републике Српске.[8] Споменик симболизује дубоку захвалност становника тадашњег Српског Сарајева љекару који је током рата предводио ратну болницу „Жица” у Блажују и спасио хиљаде живота.[9]
  • Галерија „Жарко Видовић” је градска галерија и средишњи изложбени простор у Источном Сарајеву, лоциран на градском шеталишту „Доктор Миодраг Лазић” у општини Источна Илиџа. Галерија је свечано отворена 13. септембра 2024. године у оквиру културне манифестације „Дани Жарка Видовића”, са циљем унапређења ликовне умјетности и очувања сјећања на једног од најзначајнијих српских историчара умјетности, православаних филозофа и интелектуалаца 20. вијека — др Жарка Видовића.[10] Као матични изложбени простор којим управља ЈУ Центар за културу и информисање Источна Илиџа, галерија редовно организује значајне ликовне изложбе, књижевне вечери и културне догађаје, међу којима се издвајају поставке радова Милеве Мице Тодоровић и изложбе посвећене животу нобеловца Иве Андрића.[11]

Пасарела преко Улице Војводе Радомира Путника је планирани надземни пјешачки мост у Источном Сарајеву који ће повезивати шеталиште „Доктор Миодраг Лазић” у општини Источна Илиџа и Трг Републике Србије у општини Источно Ново Сарајево и чини јединствени урбани центар града Источно Сарајево.[12] Идејно рјешење овог инфраструктурног пројекта представљено је крајем 2023. године након договора градоначелника Источног Сарајева и начелника двије поменуте општине.[12] На јавном конкурсу за израду главног пројекта као побједничко изабрано је рјешење предузећа „2Д план”, а изградња пасареле осмишљена је с циљем веће безбједности пјешака и функционалног и естетског повезивања урбаног језгра града.[13]

Насељена мјеста, мјесне заједнице и градске четврти

[уреди | уреди извор]
Мапа насељених места општине Источна Илиџа

Измјеном законски регулатива,територијалне организације и Уредбе о насељеним мјестима која чине подручје јединице локалне самоуправе Републике Српске, од 17. јуна 2020. године територију Општине Источна Илиџа чине насељена мјеста: Горње Младице, Касиндо, Крупац, Источна Илиџа, Добриња, Кула, Которац, Доње Младице, Војковићи, Грлица и Источно Сарајево.[14]

Подручје општине Источна Илиџа од потписивања Дејтонског споразума до 17. јуна 2020. године чинила су насељена мјеста: Горње Младице, Касиндо, Крупац, Сарајево Дио — Илиџа и Сарајево Дио — Сарајево Нови Град.[15]

На подручју општине Источна Илиџа постоје 4 мјесне заједнице: МЗ Војковићи, МЗ Добриња, МЗ Касиндо, МЗ Кула. Раније су постојале и мјесне заједнице Грлица и Крупац.

Градске четврти Источне Илиџе су:

Приградска насеља су:

Општина Источна Илиџа настала је од дијелова предратних сарајевских општина Илиџа и Нови Град Сарајево, који су по Дејтонском споразуму припали Републици Српској. Некадашња општина Илиџа је имала површину од 169 км². Прије примјене Дејтонског споразума, 2/3 тадашње Општине Илиџа налазило се под контролом Републике Српске.

Политичко уређење

[уреди | уреди извор]
Састав Скупштине Општине Источна Илиџа према резултатима избора 2024.
8
6
3
2
1
1
1
1
8 6 3 2 1 1 1 1 
Од укупно 23 мандата на поједине партије отпада:
      СДС: 8
      СНСД: 6
      ДНС: 3
      ПДП: 2
      СПС: 1
      ДЕМОС: 1
      УС: 1
      СРС: 1
Главни чланак: Списак начелника и градоначелника у Републици Српској

Општинска администрација

[уреди | уреди извор]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Источној Илиџи. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Општински органи су смјештени у насељу Кула.

Начелник општине Источна Илиџа је Маринко Божовић испред Српске демократске странке, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2016. године. Састав скупштине Општине Источна Илиџа је приказан у табели.[16]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Велики дио становништва општине чине сарајевски Срби избјегли из других дијелова Сарајева у ФБиХ.

Општина заузима површину од 28 km² и у њој живи 16.754 становника (званична процена Републичког завода за статистику Републике Српске за 2004. годину). Исте године је рођено 136 деце, а умрло је 173 становника што чини негативан природни прираштај од -37 становника (последих неколико година је прираштај негативан). Са 527 становника по km² општина Источна Илиџа је најгушће насељена општина Источног Сарајева.

Становништво 1991.

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Демографија Илиџе

Национални састав 2013. (коначни резултати БХАС)

[уреди | уреди извор]
Етнички састав према попису из 2013.[4]‍
Срби
  
 13.755 93,17%
Бошњаци
  
 648 4,39%
Хрвати
  
 156 1,05%
Остали
  
 98 0,66%
Неизјашњени
  
 106 0,71%
укупно: 14.763

Историја

[уреди | уреди извор]

На подручју општине, изнад Горњег Которца, на брду званом "Илињача" постоји вишеслојни археолошки локалитет Градац на Илињачи који свједочи о настањености на овог простора у распону од праисторијског доба до раног средњег вјека. Историчари претпостављају да се управо на том месту могао налазити и раносредњовјековни град "Катера" (Которац), који спомиње византијски цар Константин VII Порфирогенит (945—959) у свом чувеном дјелу О управљању царством (De administrando imperio) и наводи да се град налазио у области Босне, која је припадала тадашњој Србији.[17] У непосредној близини, на подручју Доњег Которца, на локалитету званом "Црнач", налази се стара некропола са стећцима. Овај археолошки локалитет је 2012. године стављен под државну заштиту као национални споменик у општини Источна Илиџа.

Општина Источна Илиџа је настала током рата у БиХ под називом Српска Илиџа, и представља српски дио пријератне сарајевске општине Илиџа.

Назив

[уреди | уреди извор]

Општина Источна Илиџа је настала од делова некадашње општине Илиџа и Нови Град Сарајево, тада је званичан назив општине био Српска Илиџа. Уставни суд БиХ је 27. априла 2004. овај назив прогласио неуставним, након чега је Народна скупштина Републике Српске општини додијелила назив Касиндо, који је био у употреби врло кратко. Законом о измјенама Закона о територијалној организацији Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске", број: 103/05), Народна скупштина Републике Српске је назив општине промијенила у Источна Илиџа.

Дан општине

[уреди | уреди извор]

Дан и крсна слава општине Источна Илиџа је Свети Георгије, дана 6. маја. На дан 4. августа у општини се традиционално обиљежава „Дан одбране Војковића, Грлице и Крупца“, као сјећање на 4. август 1992. када су борци 2. сарајевске бригаде Војске Републике Српске одбранили насеља Војковиће, Крупац и Грлицу од припадника Армије Републике БиХ. Такође се обиљежавају и Дани Касиндолског батаљона у сјећање на одбрану Касиндола током рата у БиХ и погинуле борце Касиндолског батањона 2. сарајевске моторизоване бригаде Војске Републике Српске.[18]

Здравство

[уреди | уреди извор]

На подручју општине налази се и респектабилан Клинички центар и градска Болница ,,Србија Источно Сарајево у насељу Касиндо са дугом традицијом лијечења.

ЈЗУ Болница „Србија” је савремена здравствена установа секундарног и терцијарног нивоа која пружа медицинску заштиту за око 120.000 становника Сарајевско-романијске регије у Републици Српској. Смјештена је у Источном Сарајеву, на подручју општине Источна Илиџа (насеље Касиндо). Нови болнички комплекс, површине око 15.000 квадратних метара, свечано је отворен у марту 2019. године, а изграђен је уз значајну финансијску подршку влада Републике Србије и Републике Српске.[19] Болница располаже поликлиничким дијелом, стационарним капацитетима са око 200 кревета, модерним оперативним блоком и специјализованим одјељењима, међу којима се истичу одсјеци за општу и грудну хирургију, хематологију, педијатрију и гинекологију.[20]

ЈЗУ Дом здравља „Источно Сарајево” је јавна здравствена установа примарне здравствене заштите која пружа медицинске услуге за око 26.000 осигураника са подручја општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа.[21] Сједиште установе налази се у улици Стефана Немање 1 у ижем градском језгру Источног Сарајева.[22] Здравствена заштита је организована кроз 15 тимова породичне медицине у централном објекту, као и у подручним амбулантама у насељима Лукавица, Миљевићи, Војковићи, Младице и Топлик-Тилава.[23] Након доградње и проширења објекта 2018. године, капацитети су увећани за додатних 1.000 квадратних метара, чиме су унапређене службе Хитне помоћи, педијатрије, дјечије стоматологије, те Центри за ментално здравље и базичну рехабилитацију.[21]

Економија

[уреди | уреди извор]

Окосницу развоја чине производни капацитети ФАМОСА, ГП Будућност, ГП Пут, Унион-инвест, УНИС-МГА, Напредак, Ткаоница ћилима, и друге. На овом подручју своја сједишта имају Центротранс и ГРАС, предузећа за превоз путника у градском, приградском и међуградском саобраћају.

Спорт

[уреди | уреди извор]

У општини Источна Илиџа постоји велики број спортских клубова и организација. Најзначајнији фудбалски клиб из ове општине је ФК Фамос Војковићи. Постоји такође и ОФК Касиндо. Од кошаркашких клубова најзначајнији је КК Игман. На подручју општине налазе се двије спортске сале- у Војковићима и Касиндолу. Из Војковића долази и најуспјешнији џудо клуб Републике Српске - Џудо клуб Фамос.[24]

Религија

[уреди | уреди извор]

Становништво општине Источна Илиџа је већински православне вјероисповјести. Најзначајнији вјерски објекат у овој општини је православни Храм Св. Василија Острошког у центру Источног Сарајева. Такође постоји и православна црква у Војковићима посвећена заштитнику града Источно Сарајево Светом Петру Дабробосанском. Раније је на територији данашње Источне Илиџе, у Касиндолу (дијелу Доње Младице) постојао женски католички самостан реда Служавке Малога Исуса. Самостан је био у функцији од краја 19. вијека до периода након Другог свјетског рата, када је самостан и редовничка имовина национализован. Зграда самостана постоји и данас, и служи као стамбена зграда. Данас, због малог броја становника католичке и муслиманске вјероисповјести, не постоје католички и исламски вјерски објекти на територији ове општине.

Образовање

[уреди | уреди извор]

У општини Источна Илиџа постоје 3 основне и 1 средња школа. Основне школе су ОШ Јован Дучић у Касиндолу (иначе једна од најстарије основаних школа у БиХ које раде и данас, почела са радом 1898. године), ОШ Алекса Шантић у Војковићима и ОШ Петар Петровић Његош у центру тј насељу Добриња. Средња школа у овој општини је Средњошколски центар „Источна Илиџа“ и налази се на територији општине Источно Ново Сарајево заједно са Средњошколским центром 28. јуни, и заједно чине јединствени средњошколски центар у ужем језгру Источног Сарајева.

Култура

[уреди | уреди извор]

На простору ове општине постоје два културно умјетничка друштва — СКУД Бошко Вујадин из Касиндола и СКУД Војковићи из Војковића. За ову општину је значајан и Међународни ђурђевдански фестивал фолклора.

Друштво

[уреди | уреди извор]

Административни центар Владе Републике Српске у Источном Сарајеву је репрезентативни објекат који служи за потребе институција Републике Српске, првенствено за рад представника Српске у заједничким институцијама Босне и Херцеговине, као и за сједнице Владе Републике Српске у овом дијелу земље.[25] Објекат се налази на Бијелом Пољу (МЗ Добриња), у општини Источна Илиџа, а свечано је отворен у августу 2017. године.[26] Комплекс се простире на око 9.000 квадратних метара, посједује радни и резиденцијални дио, конференцијске сале са савременом опремом, те службе за протокол и безбједност, што омогућава несметано обављање државних, дипломатских и административних активности.[27]

Завод за извршење кривичних санкција, притвора и других мјера Босне и Херцеговине (колоквијално Државни затвор у Војковићима) је високосигурносна казнено-поправна установа на нивоу Босне и Херцеговине.[28] Смјештен је у насељу Војковићи, на подручју општине Источна Илиџа у Источном Сарајеву. Комплекс се простире на површини од 24.000 квадратних метара, а његова изградња је износила око 40 милиона евра, што је финансирано средствима домаћег буџета, међународним кредитима и донацијама Европске уније и страних влада.[29] Затвор је званично отворен у јулу 2020. године и представља прву затворску установу максималне безбједности на државном нивоу.[29] Укупан капацитет установе износи 348 мјеста, од чега је 298 предвиђено за осуђенике, а 50 за притворенике Суда БиХ који су процесуирани за најтежа кривична дјела, укључујући ратне злочине, организовани криминал и тероризам.[28]

Аутобуска станица Источно Сарајево

[уреди | уреди извор]

ЈП „Аутобуска станица Источно Сарајево” д.о.о. је главно чвориште за међумесни и међународни друмски саобраћај у овом дијелу Републике Српске, смјештено у улици Српских владара 2 у насељу Добриња.[30][31] Станица је од кључног значаја за повезивање Источног Сарајева и Сарајевско-романијске регије са градовима у унутрашњости Босне и Херцеговине (попут Бање Луке, Требиња, Добоја и Фоче), а посебно је препознатљива као главна полазна тачка за редовне међународне аутобуске линије према Србији (Београд, Нови Сад, Ниш) и Црној Гори (Подгорица, Никшић, Херцег Нови, Будва).[32][33] Објекат располаже наткривеним перонима, билетарницом, чекаоницом, гардеробом за пртљаг, угоститељским објектима и трговинским радњама, а у непосредној близини налази се и станица градског тролејбуског саобраћаја у граду Сарајеву, чиме је омогућена брза повезаност са међуентитетским јавним превозом.[31]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Процјенa броја становника 2017.”
  2. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”
  3. ^ „Процјена броја становника 1996.”
  4. ^ а б „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 06. 2016. г. Приступљено 26. 08. 2016. 
  5. ^ „Културно-историјско насљеђе Општине Источна Илиџа”. istocnailidza.net. Општина Источна Илиџа. Приступљено 23. 6. 2026. 
  6. ^ „Туризам у Источној Илиџи”. gradistocnosarajevo.net. Град Источно Сарајево. Приступљено 23. 6. 2026. 
  7. ^ „Храм Светог Василија Острошког на Вељинама — духовни светионик Источног Сарајева”. РТРС. 12. 5. 2020. Приступљено 23. 6. 2026. 
  8. ^ „Источна Илиџа: Откривен споменик доктору Миодрагу Лазићу”. Град Источно Сарајево. 10. 1. 2024. Приступљено 23. 6. 2026. 
  9. ^ „Октривен споменик доктору Миодрагу Лазићу — симбол храбрости”. Принцип Њуз. 9. 1. 2024. Приступљено 23. 6. 2026. 
  10. ^ „Отравање Галерије "Жарко Видовић" у Источној Илиџи”. istocnailidza.net. Општина Источна Илиџа. 11. 9. 2024. Приступљено 23. 6. 2026. 
  11. ^ „Галерија „Жарко Видовић“ изложбом „Иво Андрић и Сарајево“”. Глас Српске. 12. 6. 2026. Приступљено 23. 6. 2026. 
  12. ^ а б „Представљено идејно рјешење пасареле која спаја Источно Ново Сарајево и Источну Илиџу”. mreza-mira.net. 18. 10. 2023. Приступљено 23. 6. 2026. 
  13. ^ „Предузеће 2Д план побједник конкурса за пасарелу која спаја Источно Ново Сарајево и Источну Илиџу”. ba.ekapija.com. eKapija. 25. 2. 2024. Приступљено 23. 6. 2026. 
  14. ^ „Од сутра – у родном листу мјесто рођења Источно Сарајево”. Радио Источно Сарајево. Архивирано из оригинала 28. 03. 2022. г. Приступљено 12. 7. 2020. 
  15. ^ Влада Републике Српске: Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске: Уредба о насељеним мјестима која чине подручје јединице локалне самоуправе Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (4. март 2016) (језик: српски)
  16. ^ „Источна Илиџа”. избори.ба. Приступљено 8. 11. 2024. 
  17. ^ Ћирковић 1964, стр. 39.
  18. ^ „Источна Илиџа: Да се не заборави”. РТРС. 4. 8. 2011. 
  19. ^ „О нама — ЈЗУ Болница Србија”. bolnicasrbija.com. Приступљено 23. 6. 2026. 
  20. ^ „Отворена нова болница Србија у Источном Сарајеву”. РТРС. 11. 3. 2019. Приступљено 23. 6. 2026. 
  21. ^ а б „Здравство у општини Источно Ново Сарајево”. opstinains.net. Приступљено 23. 6. 2026. 
  22. ^ „Болнице и домови здравља”. gradistocnosarajevo.net. Град Источно Сарајево. Приступљено 23. 6. 2026. 
  23. ^ „ЈЗУ Дом здравља Источно Сарајево — амбуланте”. istocnailidza.net. Општина Источна Илиџа. Приступљено 23. 6. 2026. 
  24. ^ „Vojkovići”. www.vojkovici.com. Приступљено 2025-01-07. 
  25. ^ „Административни центар Владе Републике Српске у Источном Сарајеву”. vladars.rs. Влада Републике Српске. Приступљено 23. 6. 2026. 
  26. ^ „Отворен Административни центар Владе Српске у Источном Сарајеву”. РТРС. 25. 8. 2017. Приступљено 23. 6. 2026. 
  27. ^ „Институције у Граду Источно Сарајево”. gradistocnosarajevo.net. Приступљено 23. 6. 2026. 
  28. ^ а б „О нама — Завод за извршење кривичних санкција БиХ”. zatvor.gov.ba. Приступљено 23. 6. 2026. 
  29. ^ а б „Први затвор на државном нивоу БиХ данас отвара врата, вриједан 40 милиона еура”. Klix.ba. 22. 7. 2020. Приступљено 23. 6. 2026. 
  30. ^ „ЈП „Аутобуска станица Источно Сарајево“ доо Источна Илиџа”. istocnailidza.net. Општина Источна Илиџа. Приступљено 23. 6. 2026. 
  31. ^ а б „Аутобуска станица Источно Сарајево — Детаљи и ред вожње”. buskarta.ba. Приступљено 23. 6. 2026. 
  32. ^ „Аутобуска станица Источно Сарајево Лукавица”. autobusni-kolodvor.com. Приступљено 23. 6. 2026. 
  33. ^ „Аутобуска станица Источно Сарајево”. sarajevo.travel. Приступљено 23. 6. 2026. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Општина Источна Илиџа на Викимедијиној остави.
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Општина_Источна_Илиџа&oldid=31037131”