Пређи на садржај

Вукашин Вук Филиповић

С Википедије, слободне енциклопедије
Вукашин Вук Филиповић
Пуно имеВукашин Вук Филиповић
Датум рођења(1930-08-30)30. август 1930.
Место рођењаСтановце, ВучитрнКраљевина Југославија
Датум смрти9. јул 1990.(1990-07-09) (59 год.)
Место смртиПриштинаСФР Југославија

Вукашин Вук Филиповић (Становце, код Вучитрна, 30. август 1930Приштина, 9. јул 1990) био је српски књижевник, ликовни уметник и професор Приштинског универзитета.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Вук Филиповић, најзначајнији писац с Косова и Метохије поникао и већину својих дела објавио у Јединству

Основну школу похађао је у Бабином Мосту, Бресју и Приштини, а гимназију у Другој мушкој гимназији у Београду и Приштини и дипломирао југословеснку књижевност на Филозофском факултету у Београду 1954. године. Докторирао је на истом факултету 1964. године на теми „Детињство у делу Боре Станковића“. Био је професор у гимназији „Иво Лола Рибар“ у Приштини (1954-1959), предавач на Вишој педагошкој школи и, од септембра 1960. до своје смрти, предавач и професор на Филозофском факултету у Приштини на предметима Теорија књижевности и Модерна српска књижевност 20. века.

Један је од оснивача и први одговорни уредник књижевног листа „Видици“ (1953 - 1954) у Београду. Покретач је и главни и одговорни уредник часописа „Стремљења“ (1965 – 1979) у Приштини. Као студент у Београду објавио тридесетак приповедака са темама из косовског живота у Младом борцу, Младој култури, НИН-у, Нашем одјеку, Јединству. Његов роман „Трагови“ (у рукопису) награђен је на конкурсу „Народне просвјете“ у Сарајеву 1957. године за југословенски роман. Покрајинско народно позориште у Приштини извело је његове драме: „Тамне одаје“ (Албанска драма, 1956) и „Снег и ватра“ (Српска драма, 1963). Приредио је две самосталне изложбе слика 1957. и 1960. године. Његова изложба била је прва самостална изложба слика на Косову и Метохији. Илустровао је и збирку песама Рада Николића „Сенке“, а бројне ликовне прилоге објавио у Јединству. Подстицао је и помагао младим ствараоцима на Космету да се афирмишу. Један је од покретача издавачке делатности листа Јединство 1961. године, у коме је доцније углавном и објавио све своје књиге.

Био је члан Академије наука и уметности Косова (АНУК) од њеног оснивања, а од 1986. до 1990. и њен председник, у једном мандату и председник Савета академија наука и уметности СФР Југославије. Није се придружио српским, црногорским и муслиманским писцима и интелектуалцима 1986. године у протестима против албанске мајоризације.

Књиге огледа и студија

[уреди | уреди извор]
  • У свету књижевног дела, 1966,
  • Детињство у делу Боре Станковића, 1968,
  • Писци и време, 1970,
  • Симболи епског простора, 1972,
  • Поетика трајања, 1973,
  • Свет књижевног дела, 1975,
  • Дело Иве Aндрића, 1975,
  • Поезија и поетика Стевана Раичковића, 1977,
  • Уметност Вељка Петровића, 1980,
  • Писци и време 2, 1982,
  • Огледи и студије, 1985,

Изведене драме

[уреди | уреди извор]

Изложба слика

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Миодраг Шијаковић: Роман Вука Филиповића, Јединство, 22. јул 1957, 7;
  • Миливоје Лучић: Десет минута с писцем „Стрме обале, Јединство, 18. септембар 1961, 8;
  • Владета Вуковић: Вук Филиповић: Стрма обала, Стремљења, 5, 1961 (596 - 601),;
  • Радомир Ивановић: Књижевно стваралаштво Косова на српскохрватском језику, Приштина, 1971.
  • Даница Андрејевић: Портрети косовских писаца, 1988, 232-236,
  • Радосав Стојановић: Узвинућа и понори Вука Филиповића, Књига сећања и заборава, Браничево 1-2, 2022, 41-69,

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]