Пређи на садржај

Госау

Координате: 47° 25′ 00″ С; 9° 15′ 00″ И / 47.416664° С; 9.25° И / 47.416664; 9.25
С Википедије, слободне енциклопедије
Госау
Gossau
Стари део града Госауа
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Швајцарска
КантонСент Гален
Становништво
Становништво
 — 17.763
 — густина645,69 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 25′ 00″ С; 9° 15′ 00″ И / 47.416664° С; 9.25° И / 47.416664; 9.25
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина638 m
Површина27,51 km2
Госау на карти Швајцарске
Госау
Госау
Госау на карти Швајцарске
Остали подаци
ГрадоначелникАлекс Брихвилер
Поштански број9200
Веб-сајт
www.stadtgossau.ch

Госау (нем. Gossau, фр. Gossau, итал. Gossau) је град у североисточној Швајцарској. Град се налази у оквиру кантона Сент Гален, где је четврто насеље по величини.

Природне одлике

[уреди | уреди извор]

Госау се налази у североисточном делу Швајцарске. Од најближег већег града, Цириха град је удаљен 70 км источно.

Рељеф: Госау се налази у омањој долини, а окружење је бреговито-брдског карактера. Град се налази на приближно 640 метара надморске висине. Јужно од града издижу се Апенцелски Алпи.

Клима: Клима у Госауу је умерено континентална са нешто оштријим одликама због знатне надморске висине.

Воде: Град Госау лежи на више мањих водотока.

Историја

[уреди | уреди извор]

Госау се први пут историјски спомиње 824. године, под именом Козесауја (Cozesaua).[1]

Становништво

[уреди | уреди извор]

2010. године Госау је имао око 18.000 становника. Од тог броја страни држављани чине 18,4%.

Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво Госауа и немачки језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама града чују бројни други језици. Тако данас немачки говори 88,4% градског становништва, а прате га српски (4,2%) и италијански језик (2,1%).

Вероисповест: Месни Немци су у 16. веку прихватили протестантизам. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера, посебно римокатолика. Тако су данас римокатолици у већини (57,2%), затим следе протестанти (23,4%), а потом православци (5,6%), атеисти (4,8%) и муслимани (3,7%).

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]