Делта Цефеј
  | |
| Опсервациони подаци Епоха J2000.0 Равнодневница J2000.0 | |
|---|---|
| Сазвежђе | Цефеј |
| δ Cep A | |
| Ректасцензија | 22h 29m 10,26502s[1] |
| Деклинација | +58° 24′ 54,7139″[1] |
| Привидна магнитуда (V) | 4,07 (3,48–4,37) / 7,5 |
| δ Cep Ц | |
| Ректасцензија | 22h 29m 09,248s[1] |
| Деклинација | +58° 24′ 14,76″[1] |
| Привидна магнитуда (V) | 6,3 |
| Карактеристике | |
| Спектрални тип | F5Ib-G1Ib[2] + B7-8[3] |
| U−B индекс боја | 0,36 |
| B−V индекс боја | 0,60 |
| Варијабилни тип | Цефеид |
| Астрометрија | |
| Радијална брзина (Rv) | -16,8[4] km/s |
| Сопствено кретање (μ) | РА: +15,35[1] мас/г Дек.: +3,52[1] мас/г |
| Паралакса (π) | 3,77 ± 0,16[1] мас |
| Растојање | 887 ± 26 сг (272 ± 8[5][6] пф) |
| Апсолутна магнитуда (MV) | –3,47 ± 0,10 (–3,94 - –3,05)[5] |
| Детаљи | |
| δ Cep A | |
| Маса | 4,5 ± 0,3[7] M☉ |
| Полупречник | 44,5[7] R☉ |
| Луминозност | ∼2000[7] L☉ |
| Температура | 5.500–6.800[8] K |
| Металичност [Fe/H] | +0,08[9] dex |
| Ротациона брзина (v sin i) | 9[10] km/s |
| Старост | ~100 Myr |
| δ Cep Б[4] | |
| Маса | 0,2 - 1,2 M☉ |
| Орбита[4] | |
| Примарна | δ Cep А |
| Компањон | δ Cep Б |
| Период (P) | 6,03 г |
| Ексцентрицитет (e) | 0,647 |
| Полуамплитуда (K1) (примарна) | 1,509 ± 0,2 km/s |
| Друге ознаке | |
| Референтне базе података | |
| SIMBAD | data |
Делта Цефеј (δ Cep, δ Cephei) је Бајерова ознака за четвороструки звездани систем[4] лоциран на приближној удаљености од 887 светлосних година од северног циркумполарног сазвежђа Цефеј, Краљ. На овој удаљености, визуелна величина звезде је смањена за 0,23 као резултат апсорпције изазване гасом и прашином дуж видне линије.[5] То је прототипна цефидска променљива звезда која подлеже периодичним променама сјајности.
Откриће
[уреди | уреди извор]
Џон Гудрајк је током 1784. године открио да је Делта Цефеј променљива звезда. Он је описао своје прво запажање 19. октобра 1784, и томе је следио редовни низ посматрања током већине ноћи до 28. децембра. Даљња запажања извршена су током прве половине 1785. године. Променљивост је описао у писму од 28. јуна 1785. године, а званично је објавио своје налазе 1. јануара 1786.[11] Ово је била друга променљива звезда овог типа, при чему је прва, Ета Орла, откривена је само неколико недеља раније, 10. септембра 1784. године.[12]
Особине
[уреди | уреди извор]Осим што је прототип цефеидне класе променљивих звезда, Делта Цефеј је међу најближим звездама овог типа променљивости Сунцу. Једино је Поларис ближи. Њена варијабилност је узрокована регуларним пулсацијама у спољним слојевима звезде. Њена магнитуда сјаја варира од 3,48 до 4,37, те и њена звездана класификација такође варира, од Ф5 до Г3. Период пулсације је 5,366249 дана, с тим што се успон до максимума одвија брже од наредног пада на минимума.[13]
Будући да период ове класе променљивих зависи од звездане луминозности, Делта Цефај је од посебног значаја као калибратор за однос периода луминозности, јер је њена удаљеност сада једна од најпрецизнијих утврђених за Цефејд. Та се прецизност делом остварена захваљујући њеном чланству у звезденом кластеру[6][14] и доступности прецизних паралакси Свемирског телескопа Хабл/Хипаркос.[5] Стога је 2002. године свемирски телескоп Хабле кориштен за одређивање удаљености до Делта Цефеја са маргином грешке од 4%: 273 парсека (890 светлосних година).[15] Међутим, поновна анализа података о Хипаркосу открила је већу паралаксу него раније, што доводи до краћег растојања од 244 ± 10 pc, што је еквивалентно са 800 светлосних година.[4]
Звезда прототип
[уреди | уреди извор]Променљивог је сјаја, она је прототип Цефејда. Њен сјај варира у периоду од 5 d, 8 h, 47 m и 32 s.[16]
Вишеструка звезда
[уреди | уреди извор]Састоји се од две звезде које су удаљене 11000 АЈ. Примарна је див спектралне класе Ф. Секундарна удаљена 43 угаоне секунде је Б звезда с привидним сјајем од 7,5 маг.[16] Њихов орбитални период износи 300000 година.[17]
Кинематика
[уреди | уреди извор]Креће се брзином 31,2˙km/s у односу на Сунце. Њена галактоцентрична удаљеност износи око 19200-24400˙сг. За приближно 6,4 милиона година приближиће се нашем Сунцу на раздаљину од 552˙сг. Тада ће њен привидни сјај износити 3,1 маг.[18][19][20][16]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е van Leeuwen, F. (2007), „Validation of the new Hipparcos reduction”, Astronomy and Astrophysics, 474 (2): 653—664, Bibcode:2007A&A...474..653V, arXiv:0708.1752
, doi:10.1051/0004-6361:20078357.
- ^ Engle, S. G.; Guinan, E. F.; Harper, G. M.; Neilson, H. R.; Evans, N. R. (2014). „THE SECRET LIVES OF CEPHEIDS: EVOLUTIONARY CHANGES AND PULSATION-INDUCED SHOCK HEATING IN THE PROTOTYPE CLASSICAL CEPHEID δ Cep”. The Astrophysical Journal. 794 (1): 80. Bibcode:2014ApJ...794...80E. arXiv:1409.8628 . doi:10.1088/0004-637X/794/1/80.
- ^ Evans, Nancy Remage (2013). „BINARY CEPHEIDS: SEPARATIONS AND MASS RATIOS IN 5 M ☉ BINARIES”. The Astronomical Journal. 146 (4): 93. Bibcode:2013AJ....146...93E. arXiv:1307.7123 . doi:10.1088/0004-6256/146/4/93.
- ^ а б в г д Anderson, R.I. (мај 2015), „Revealing δ Cephei's Secret Companion and Intriguing Past”, The Astrophysical Journal, 804 (2): 144—155, Bibcode:2015ApJ...804..144A, arXiv:1503.04116 , doi:10.1088/0004-637X/804/2/144.
- ^ а б в г Benedict, G. Fritz; et al. (2002), „Astrometry with the Hubble Space Telescope: A Parallax of the Fundamental Distance Calibrator δ Cephei”, Astronomical Journal, 124 (3): 1695, Bibcode:2002AJ....124.1695B, arXiv:astro-ph/0206214 , doi:10.1086/342014.
- ^ а б Majaess, D.; Turner, D.; Gieren, W. (2012), „New Evidence Supporting Cluster Membership for the Keystone Calibrator Delta Cephei”, Astrophysical Journal, 747 (2): 145, Bibcode:2012ApJ...747..145M, arXiv:1201.0993 , doi:10.1088/0004-637X/747/2/145.
- ^ а б в Matthews, L. D.; et al. (јануар 2012), „New Evidence for Mass Loss from δ Cephei from H I 21 cm Line Observations”, The Astrophysical Journal, 744 (1): 53, Bibcode:2012ApJ...744...53M, arXiv:1112.0028 , doi:10.1088/0004-637X/744/1/53.
- ^ Borgia, Michael (2006). „Twinkle, Twinkle Little Star (Now Knock It Off!)”. Human Vision and the Night Sky. Patrick Moore's Practical Astronomy Series. стр. 207–226. ISBN 978-0-387-30776-3. doi:10.1007/978-0-387-46322-3_12.
- ^ Groenewegen, M. A. T. (септембар 2008), „Baade-Wesselink distances and the effect of metallicity in classical cepheids”, Astronomy and Astrophysics, 488 (1): 25—35, Bibcode:2008A&A...488...25G, arXiv:0807.1269 , doi:10.1051/0004-6361:200809859.
- ^ Uesugi, Akira; Fukuda, Ichiro (1970), „Catalogue of rotational velocities of the stars”, Contributions from the Institute of Astrophysics and Kwasan Observatory, Bibcode:1970crvs.book.....U.
- ^ Goodricke, J.; Bayer (1786). „A Series of Observations on, and a Discovery of, the Period of the Variation of the Light of the Star Marked Formula by Bayer, Near the Head of Cepheus. In a Letter from John Goodricke, Esq. To Nevil Maskelyne, D. D. F. R. S. And Astronomer Royal”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. 76: 48—61. doi:10.1098/rstl.1786.0002.
- ^ Percy, John R (децембар 1984). „Astronomers Celebrate Cepheid Bicentenary”. Journal of the Royal Astronomical Society of Canada Newsletter. 78: L76. Bibcode:1984JRASC..78L..76P.
- ^ Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; et al. (април 2011), GCVS - General Catalog of Variable Stars, Institute of Astronomy of Russian Academy of Sciences and Sternberg, State Astronomical Institute of the Moscow State University, Приступљено 1. 4. 2012. Note: search on 'del cep' after selecting the 'period' field.
- ^ de Zeeuw, P. T.; et al. (1999), „A HIPPARCOS Census of the Nearby OB Associations”, Astronomical Journal, 117 (1): 354—399, Bibcode:1999AJ....117..354D, arXiv:astro-ph/9809227 , doi:10.1086/300682.
- ^ Benedict, G. Fritz; et al. (2002), „Astrometry with the Hubble Space Telescope: A Parallax of the Fundamental Distance Calibrator δ Cephei”, The Astronomical Journal, 124 (3): 1695—1705, Bibcode:2002AJ....124.1695B, arXiv:astro-ph/0206214 , doi:10.1086/342014.
- ^ а б в Sazvežđe Kefej izconstellation-guide.com pristupljeno 29. 1. 2015
- ^ Jim Kaler, δ Cep izstars.astro.illinois.edu, pristupljeno 29. 1.2015
- ^ δ Cas iz Архивирано на сајту Wayback Machine (1. новембар 2019)astrostudio.org pristupljeno 29. 1. 2015
- ^ C.Kronberg Zvezde u sazviježđu Kefej iz Архивирано 2011-08-14 на сајту Wayback Machinemaa.mhn.de pristupljeno 29. 1. 2015
- ^ SIMBAD baza podataka, Strazburški centar astronomskih podataka (CDS), Strazburg, δ Cas pristupljeno 29. 1. 2015
Литература
[уреди | уреди извор]- Allen, Richard Hinckley (1963) [1899]. Star Names: Their Lore and Meaning
(reprint изд.). New York City: Dover Publications. ISBN 978-0-486-21079-7. - Fischer, Debra; Driscoll, Peter; Isaacson, Howard; Giguere, Matt; Marcy, Geoffrey W.; Valenti, Jeff; Wright, Jason T.; Henry, Gregory W.; Johnson, John Asher; Howard, Andrew; Peek, Katherine; McCarthy, Chris (2009). „Five Planets and an Independent Confirmation of HD 196885 Ab from Lick Observatory”. The Astrophysical Journal. 703 (2): 1545—56. Bibcode:2009ApJ...703.1545F. S2CID 15524804. arXiv:0908.1596 . doi:10.1088/0004-637X/703/2/1545.
- Garnavich, P. (1998). „Supernova 1998cf in NGC 3504”. IAU Circular. 6914 (6914): 1. Bibcode:1998IAUC.6914....1G.
- Gizis, J. E.; Monet, D. G.; Reid, I. N.; Kirkpatrick, J. D.; Burgasser, Adam J. (2000). „Two Nearby M Dwarf Binaries from 2MASS”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 311 (2): 385—88. Bibcode:2000MNRAS.311..385G. doi:10.1046/j.1365-8711.2000.03060.x .
- Hevelius, Johannes (1687). Catalogus Stellarum Fixarum (на језику: латински). Gdaņsk, Poland: Gedani, typis J.-Z. Stollii.[мртва веза]
- Jenniskens, Peter (2006). Meteor Showers and their Parent Comets. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85349-1.
- Jenniskens, Peter (септембар 2012). „Mapping Meteoroid Orbits: New Meteor Showers Discovered”. Sky & Telescope: 22.
- Kovtyukh, V. V.; Chekhonadskikh, F. A.; Luck, R. E.; Soubiran, C.; Yasinskaya, M. P.; Belik, S. I. (2010). „Accurate Luminosities for F-G Supergiants from Fe II/Fe I Line Depth Ratios”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 408 (3): 1568—75. Bibcode:2010MNRAS.408.1568K. doi:10.1111/j.1365-2966.2010.17217.x .
- Levy, David H. (2005). David Levy's Guide to Variable Stars. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-60860-2.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- „Delta Cephei”. American Association of Variable Star Observers. септембар 2000. Архивирано из оригинала 8. 6. 2008. г. Приступљено 21. 6. 2008.
- „Delta Cephei”. The Internet Encyclopedia of Science. Приступљено 21. 6. 2008.
- Vizier katalog
