Пређи на садржај

Делта Цефеј

С Википедије, слободне енциклопедије
Делта Цефеј
Локација δ Цер (заокружено)
Опсервациони подаци
Епоха J2000.0      Равнодневница J2000.0
Сазвежђе Цефеј
δ Cep A
Ректасцензија 22h 29m 10,26502s[1]
Деклинација +58° 24′ 54,7139″[1]
Привидна магнитуда (V) 4,07 (3,48–4,37) / 7,5
δ Cep Ц
Ректасцензија 22h 29m 09,248s[1]
Деклинација +58° 24′ 14,76″[1]
Привидна магнитуда (V) 6,3
Карактеристике
Спектрални тип F5Ib-G1Ib[2] + B7-8[3]
U−B индекс боја 0,36
B−V индекс боја 0,60
Варијабилни тип Цефеид
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)-16,8[4] km/s
Сопствено кретање (μ) РА: +15,35[1] мас/г
Дек.: +3,52[1] мас/г
Паралакса (π)3,77 ± 0,16[1] мас
Растојање887 ± 26 сг
(272 ± 8[5][6] пф)
Апсолутна магнитуда (MV)–3,47 ± 0,10 (–3,94 - –3,05)[5]
Детаљи
δ Cep A
Маса4,5 ± 0,3[7] M
Полупречник44,5[7] R
Луминозност∼2000[7] L
Температура5.500–6.800[8] K
Металичност [Fe/H]+0,08[9] dex
Ротациона брзина (v sin i)9[10] km/s
Старост~100 Myr
δ Cep Б[4]
Маса0,2 - 1,2 M
Орбита[4]
Примарнаδ Cep А
Компањонδ Cep Б
Период (P)6,03 г
Ексцентрицитет (e)0,647
Полуамплитуда (K1)
(примарна)
1,509 ± 0,2 km/s
Друге ознаке
27 Cephei, BD+57 2548, FK5 847, HD 213306, HIP 110991, HR 8571, SAO 34508.
Референтне базе података
SIMBADdata

Делта Цефеј (δ Cep, δ Cephei) је Бајерова ознака за четвороструки звездани систем[4] лоциран на приближној удаљености од 887 светлосних година од северног циркумполарног сазвежђа Цефеј, Краљ. На овој удаљености, визуелна величина звезде је смањена за 0,23 као резултат апсорпције изазване гасом и прашином дуж видне линије.[5] То је прототипна цефидска променљива звезда која подлеже периодичним променама сјајности.

Приказ Делта Цефеја, у центру

Џон Гудрајк је током 1784. године открио да је Делта Цефеј променљива звезда. Он је описао своје прво запажање 19. октобра 1784, и томе је следио редовни низ посматрања током већине ноћи до 28. децембра. Даљња запажања извршена су током прве половине 1785. године. Променљивост је описао у писму од 28. јуна 1785. године, а званично је објавио своје налазе 1. јануара 1786.[11] Ово је била друга променљива звезда овог типа, при чему је прва, Ета Орла, откривена је само неколико недеља раније, 10. септембра 1784. године.[12]

Осим што је прототип цефеидне класе променљивих звезда, Делта Цефеј је међу најближим звездама овог типа променљивости Сунцу. Једино је Поларис ближи. Њена варијабилност је узрокована регуларним пулсацијама у спољним слојевима звезде. Њена магнитуда сјаја варира од 3,48 до 4,37, те и њена звездана класификација такође варира, од Ф5 до Г3. Период пулсације је 5,366249 дана, с тим што се успон до максимума одвија брже од наредног пада на минимума.[13]

Светлосна крива Делта Цефеја приказује примене магнитуде у зависности од пулсационе фазе

Будући да период ове класе променљивих зависи од звездане луминозности, Делта Цефај је од посебног значаја као калибратор за однос периода луминозности, јер је њена удаљеност сада једна од најпрецизнијих утврђених за Цефејд. Та се прецизност делом остварена захваљујући њеном чланству у звезденом кластеру[6][14] и доступности прецизних паралакси Свемирског телескопа Хабл/Хипаркос.[5] Стога је 2002. године свемирски телескоп Хабле кориштен за одређивање удаљености до Делта Цефеја са маргином грешке од 4%: 273 парсека (890 светлосних година).[15] Међутим, поновна анализа података о Хипаркосу открила је већу паралаксу него раније, што доводи до краћег растојања од 244 ± 10 pc, што је еквивалентно са 800 светлосних година.[4]

Звезда прототип

[уреди | уреди извор]

Променљивог је сјаја, она је прототип Цефејда. Њен сјај варира у периоду од 5 d, 8 h, 47 m и 32 s.[16]

Вишеструка звезда

[уреди | уреди извор]

Састоји се од две звезде које су удаљене 11000 АЈ. Примарна је див спектралне класе Ф. Секундарна удаљена 43 угаоне секунде је Б звезда с привидним сјајем од 7,5 маг.[16] Њихов орбитални период износи 300000 година.[17]

Кинематика

[уреди | уреди извор]

Креће се брзином 31,2˙km/s у односу на Сунце. Њена галактоцентрична удаљеност износи око 19200-24400˙сг. За приближно 6,4 милиона година приближиће се нашем Сунцу на раздаљину од 552˙сг. Тада ће њен привидни сјај износити 3,1 маг.[18][19][20][16]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е van Leeuwen, F. (2007), „Validation of the new Hipparcos reduction”, Astronomy and Astrophysics, 474 (2): 653—664, Bibcode:2007A&A...474..653V, arXiv:0708.1752Слободан приступ, doi:10.1051/0004-6361:20078357. 
  2. ^ Engle, S. G.; Guinan, E. F.; Harper, G. M.; Neilson, H. R.; Evans, N. R. (2014). „THE SECRET LIVES OF CEPHEIDS: EVOLUTIONARY CHANGES AND PULSATION-INDUCED SHOCK HEATING IN THE PROTOTYPE CLASSICAL CEPHEID δ Cep”. The Astrophysical Journal. 794 (1): 80. Bibcode:2014ApJ...794...80E. arXiv:1409.8628Слободан приступ. doi:10.1088/0004-637X/794/1/80. 
  3. ^ Evans, Nancy Remage (2013). „BINARY CEPHEIDS: SEPARATIONS AND MASS RATIOS IN 5 M ☉ BINARIES”. The Astronomical Journal. 146 (4): 93. Bibcode:2013AJ....146...93E. arXiv:1307.7123Слободан приступ. doi:10.1088/0004-6256/146/4/93. 
  4. ^ а б в г д Anderson, R.I. (мај 2015), „Revealing δ Cephei's Secret Companion and Intriguing Past”, The Astrophysical Journal, 804 (2): 144—155, Bibcode:2015ApJ...804..144A, arXiv:1503.04116Слободан приступ, doi:10.1088/0004-637X/804/2/144. 
  5. ^ а б в г Benedict, G. Fritz; et al. (2002), „Astrometry with the Hubble Space Telescope: A Parallax of the Fundamental Distance Calibrator δ Cephei”, Astronomical Journal, 124 (3): 1695, Bibcode:2002AJ....124.1695B, arXiv:astro-ph/0206214Слободан приступ, doi:10.1086/342014. 
  6. ^ а б Majaess, D.; Turner, D.; Gieren, W. (2012), „New Evidence Supporting Cluster Membership for the Keystone Calibrator Delta Cephei”, Astrophysical Journal, 747 (2): 145, Bibcode:2012ApJ...747..145M, arXiv:1201.0993Слободан приступ, doi:10.1088/0004-637X/747/2/145. 
  7. ^ а б в Matthews, L. D.; et al. (јануар 2012), „New Evidence for Mass Loss from δ Cephei from H I 21 cm Line Observations”, The Astrophysical Journal, 744 (1): 53, Bibcode:2012ApJ...744...53M, arXiv:1112.0028Слободан приступ, doi:10.1088/0004-637X/744/1/53. 
  8. ^ Borgia, Michael (2006). „Twinkle, Twinkle Little Star (Now Knock It Off!)”. Human Vision and the Night Sky. Patrick Moore's Practical Astronomy Series. стр. 207–226. ISBN 978-0-387-30776-3. doi:10.1007/978-0-387-46322-3_12. 
  9. ^ Groenewegen, M. A. T. (септембар 2008), „Baade-Wesselink distances and the effect of metallicity in classical cepheids”, Astronomy and Astrophysics, 488 (1): 25—35, Bibcode:2008A&A...488...25G, arXiv:0807.1269Слободан приступ, doi:10.1051/0004-6361:200809859. 
  10. ^ Uesugi, Akira; Fukuda, Ichiro (1970), „Catalogue of rotational velocities of the stars”, Contributions from the Institute of Astrophysics and Kwasan Observatory, Bibcode:1970crvs.book.....U. 
  11. ^ Goodricke, J.; Bayer (1786). „A Series of Observations on, and a Discovery of, the Period of the Variation of the Light of the Star Marked Formula by Bayer, Near the Head of Cepheus. In a Letter from John Goodricke, Esq. To Nevil Maskelyne, D. D. F. R. S. And Astronomer Royal”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. 76: 48—61. doi:10.1098/rstl.1786.0002. 
  12. ^ Percy, John R (децембар 1984). „Astronomers Celebrate Cepheid Bicentenary”. Journal of the Royal Astronomical Society of Canada Newsletter. 78: L76. Bibcode:1984JRASC..78L..76P. 
  13. ^ Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; et al. (април 2011), GCVS - General Catalog of Variable Stars, Institute of Astronomy of Russian Academy of Sciences and Sternberg, State Astronomical Institute of the Moscow State University, Приступљено 1. 4. 2012.  Note: search on 'del cep' after selecting the 'period' field.
  14. ^ de Zeeuw, P. T.; et al. (1999), „A HIPPARCOS Census of the Nearby OB Associations”, Astronomical Journal, 117 (1): 354—399, Bibcode:1999AJ....117..354D, arXiv:astro-ph/9809227Слободан приступ, doi:10.1086/300682. 
  15. ^ Benedict, G. Fritz; et al. (2002), „Astrometry with the Hubble Space Telescope: A Parallax of the Fundamental Distance Calibrator δ Cephei”, The Astronomical Journal, 124 (3): 1695—1705, Bibcode:2002AJ....124.1695B, arXiv:astro-ph/0206214Слободан приступ, doi:10.1086/342014. 
  16. ^ а б в Sazvežđe Kefej izconstellation-guide.com pristupljeno 29. 1. 2015
  17. ^ Jim Kaler, δ Cep izstars.astro.illinois.edu, pristupljeno 29. 1.2015
  18. ^ δ Cas iz Архивирано на сајту Wayback Machine (1. новембар 2019)astrostudio.org pristupljeno 29. 1. 2015
  19. ^ C.Kronberg Zvezde u sazviježđu Kefej iz Архивирано 2011-08-14 на сајту Wayback Machinemaa.mhn.de pristupljeno 29. 1. 2015
  20. ^ SIMBAD baza podataka, Strazburški centar astronomskih podataka (CDS), Strazburg, δ Cas pristupljeno 29. 1. 2015

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]