Пређи на садржај

Дејан Глишовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Проф. др
Дејан Глишовић
Лични подаци
Пуно имеДејан Глишовић
Датум рођења(1966-08-07)7. август 1966.(58 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
ПребивалиштеНејпервил, Илиноис, САД
Образовањедоктор медицине – специјалност: интерна медицина
Породица
СупружникНаталија Глишовић
ДецаМилица Глишовић
РодитељиЉубиша и Нада Глишовић
Научни рад
ИнституцијаМедицински факултет Универзитета у Београду

Дејан Глишовић (Београд, 7. август 1966), у Сједињеним Америчким Државама Dan Glisovic, српско-амерички је научник, лекар и музичар.[1][2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Београду, у којем је стекао основно, средњошколско и високо образовање. По оцу Љубиши, лекару, пореклом је из Чачка, а по мајци Нади, микробиолошком техничару, из Љига. Након завршетка Медицинског факултета 1993, специјализирао је у области интерне медицине 1998. У време специјализације основао је и уређивао часопис „InMed” (Интерна медицина), којег је издавач био Медицински факултет у Београду. Од 1994. радио је у „ICN Галеници” као стручни сарадник за лекове, а 2006. се одселио у САД. Тамо је био ангажован као клинички истраживачки сарадник у „Quintiles and IMS Health” (данас „IQVIA”) од 2007. до 2010. и у „PRA Health Sciences” од 2010. до 2017. За „ICON/PRA” ради и данас на позицији медицинског директора за интерну медицину.[2]

Др Глишовић важи за доброг познаваоца методологије клиничких истраживања. Током каријере остварио је терапеутска искуства на пољу кардиологије, дерматологије, гастроентерологије, урологије, имунологије, инфектологије, неурологије, онкологије и пулмологије. Та искуства је углавном стицао у САД, али су клиничким студијама на којима је радио биле обухваћене и многе друге земље.

За др Глишовића је јавност у Србији нарочито чула у време пандемије изазване вирусом SARS-CoV-2, када је у медијима била актуелна вест да је део тима који ради на испитивању ремдесивира, као лека против ковида[3] који је одобрила америчка Управа за храну и лекове (енгл. Food and Drug Administration)[4] и који је међу првим пацијентима примио тадашњи амерички председник Доналд Трамп.[5]

Др Глишовић је присутан у културном животу чикашких Срба, те је тако активан у позоришној групи „Мира Сремчевић” и Српском позоришту Чикаго (енгл. Serbian Theater Chicago) као композитор музике за представе и мајстор светла и тона,[6][7] а као гитариста је свирао је групама „The Babies”, „La Kampanela”[8] и „Trio Moderato”.

Увршћен је у „Енциклопедију националне дијаспоре”, коју уређује Иван Калаузовић Иванус.[9]

Ожењен је супругом Наталијом и има ћерку Милицу. Живи у чикашком предграђу Нејпервил.

Библиографија (избор)

[уреди | уреди извор]
  • Глишовић, Д.; et al. (1995). „Бета хумани хорионски гонадотропин у цирози јетре и малигној алтерацији на терену цирозе јетре”. Archives of Gastroenterohepatology. 14 (3). Београд: Српско лекарско друштво. стр. 77—80. ISSN 0354-2440. 
  • Глишовић, Д.; et al. (1995). „Синдром повишеног тироксина у примарној билијарној цирози”. Archives of Gastroenterohepatology. 14 (3). Београд: Српско лекарско друштво. стр. 93—96. ISSN 0354-2440. 
  • Глишовић, Д.; et al. (1995). „Учесталост атипичних форми акутног инфаркта миокарда (абдоминални облик)”. Acta medica Semendrica. 3 (6–7). Смедерево: Српско лекарско друштво. стр. 131—133. ISSN 0354-2785. 

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Калаузовић, И. (2024). Енциклопедија националне дијаспоре. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]