Срби у Сједињеним Америчким Државама
 | |||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||
| Укупна популација | |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 187.739 (2010) 327.131 као Југословени (2010)[1] 1.000.000[2] | |||||||||||||||||||||
| Региони са значајном популацијом | |||||||||||||||||||||
| Илиноис, Охајо, Пенсилванија, Индијана, Њујорк, Калифорнија | |||||||||||||||||||||
| Језици | |||||||||||||||||||||
| енглески и српски | |||||||||||||||||||||
| Религија | |||||||||||||||||||||
| углавном православље | |||||||||||||||||||||
| Сродне етничке групе | |||||||||||||||||||||
| српска дијаспора | |||||||||||||||||||||
.jpg)
.jpg){kind=small}
| Овај чланак је део серије о Србима |
| Срби |
|---|
 |
Срби у Сједињеним Америчким Државама (Срби у Сједињеним Државама, Срби у Америци или амерички Срби) су грађани САД српског порекла.
Први Србин досељен у Америку био је Ђорђе Шагић 1814. године, у Америци назван Џорџ Фишер (1795—1873).[3] Шагић је био родом из Стоног Београда, а 1837. године живео је у Хјустону у Тексасу.[4]
Демографија[уреди | уреди извор]
Број Срба у Америци[уреди | уреди извор]
Према процени из 2005. године 1.023.993 Американаца се изјаснило као Срби.[тражи се извор] У метрополитанском подручју Чикага живи највећи број Срба у САД. Ово се може видети у великом броју црквених комплекса, као што је црква светог Симеона Мироточивог која се налази у источном делу Чикага, манастир Нова Грачаница који се налази у градићу Треће језеро и један од најзначајнијих манастир Св. Саве у Либертивилу, ИЛ у коме је смештен и српски православни богословски факултет. Остале битне заједнице Србо-Американаца се налазе у Бафалу, Кливленду, Детроиту, Индијанаполису, Питсбургу, Лос Анђелесу као и у Јужној Калифорнији (у граду Сан Дијегу), Финиксу (од осамдесетих година двадесетог века, те у Гринсбору од деведесетих година двадесетог века. Многи Срби у Америци су се изјаснили као Југословени, Власи или Бошњаци. У Америци има 359.254 који се изјашњавају као Југословени.[тражи се извор]
Историја[уреди | уреди извор]
Један од првих српских емиграната у Сједињеним Државама је био досељеник Џорџ Фишер, који је стигао у Филаделфију 1815, преселио се Мексико, борио се на страни Тексашке револуције, и постао судија у Калифорнији. Још један запажени рани Србин у Америци био је Басил Росевић, који је око 1800. основао бродарску компанију Trans-Oceanic Ship Lines.[5] Почетком 1800-их, многи српски рибари и морепловци из Црне Горе и Херцеговине имигрирали су у Њу Орлеанс тражећи посао. Срби су 1841. основали Greek Orthodox парохију са грчким имигрантима у Њу Орлеансу, додатно учврстивши своје присуство у региону.[6]
Срби из Америке су се борили у Америчком грађанском рату, прије свега на страни Конфедерације, jер је већина Срба који живе у Америци била у Луизијани и Мисисипију. Срби су у Луизијани формирали неколико војних јединица, као што је Коњевићева компанија (названа по Антонију Коњевићу, који је имигрирао у Луизијану током 1830-их), и Први и Други Славонски пук. Најмање 400 Срба се борило у ове три јединице током грађанског рата.[7] Неколико других познатих српских војника у грађанском рату долазило је из Алабаме и Флориде, посебно из Пенасколе.
До 1906. године Срби у Америци су подигли о свом трошку осам православних цркава.[8]
У фебруару 2023. године одржана је конференције српске дијаспоре у САД, највећи скуп српске дијаспоре у Америци у претходних 20 година.[9]
Срби у Њујорку[уреди | уреди извор]
Године 1838. октобра месеца приспео је у Њујорк, Србин из Будима Александар Пап. О свом путовању прекоокеанским бродом писао је родитељима.[10]
У Њујорку је 1899. године "Друштво сједињених Срба" приредило годишњу забаву. Прво је изведен културни програм, током којег је певало "Њујоршко српско певачко друштво" и свирао гуслар српске јуначке песме. На челу друштва тада је био Васа Динић, а издавали су свој лист "Њујоршки гласник".[11] Године 1905. писале су новине о Србима милионерима америчким. Тако је Србин Бокељ у Њујорку, Тома Срзентић, сматран за милионера. Био је иначе "финансијер", на челу једне тамошње велике банке. У Њујорку је тада и други Србин милионер - Мита Лујановић, родом из Оршаве. Након што је био српски добровољац у српско-турском рату, стигао је у нови свет, где се обогатио.[12]
Срби у Кливленду[уреди | уреди извор]
Срби у Кливленд долазе у два наврата, почетком 20. века, и после Другог светског рата.
Лазар Кривокапић, који је био Србин из Црне Горе, који је овде дошао 1893. године је остао запамћен као први Србин у Кливленду. Овде се налази се и Рокфелеров парк у склопу кога је и српски врт, где се налазе бисте Светог Саве, Петра II Петровића Његоша, Петра I Карађорђевића, Вука Караџића, Стевана Мокрањца, Михајла Пупина, Николе Тесле, Милеве Марић Ајнштајн.[13]
Срби у Калифорнији[уреди | уреди извор]
У другој половини 19. века, већина Срба у Калифорнији је живео у мањим градовима, али су се касније почели селити у веће градове.
Сан Франциско је 1899. године сматран за "Центар америчких Срба", у којем је била велика колонија Срба насељеника.[11] Ту је излазио први српски лист у Америци, под називом "Слобода", од 1893. године.[14] Његов уредник велики родољуб Ђорђе Ковачевић добио је 1899. године орден "за ревност" (пет година рада) од црногорског књаза Николе.[11] Године 1903. његов уредник је био Вељко Радојевић, Србин пореклом из Херцег Новог.
Умро је 1875. године у Сан Франциску Србин родом Рисна у Боки, Велимир Ћеловић у 40. години живота. За њега се говорило да је био сатирички песник, филолог, "одличан књижевник и добар говорник". Писао је на италијанском језику, а много тога што је написао остало је у рукопису. Његова предавања на енглеском језику била су увек добро посећена. Заслугом његовом отворена је прва опера у Сан Франциску.[15] У Сан Франциску је 1886. године излазио "Српски лист". Он је објавио тада вест о раду "Српско-црногорског добротворног и литерарног друштва". Друштво је децембра 1885. године изабрало Управу за наредну годину, у коју су ушли: председник Л. Јововић, потпредседник Ј. Аврамовић, благајник А. Сорић, финансијски тајник Ј. Ђура, а одборници - Ј. Анђус, С. Бошковић, С. Јанковић и Ф. Куртони. Управитељ друштвене читаонице био је И. Јововић.[16]
Коста Гопчевић је у Сан Франциску 1893. године покренуо двонедељни лист "Србин Американац". Лист се бавио српским великанима, а први у низу био је владика-књаз-песник Његош.[17] Гопчевић је умро 1903. године у америчком граду Пуебло Колу.[14] У Сан Франциску су тамошње становнице Српкиње и Рускиње основале женско Православно црквено друштво. Оснивачки скуп је одржан у руској капели. Председница друштва постала је Рускиња гђа Константин, а потпредседница Српкиња Љубица Дабовић.[18]
Срби у Калифорнији су формирали друштвено-културне организације, цркве и школе, заједнице и парохије. Они су у почетку били уједињени са Русима и Грцима и на тај начин су били део мешовите православне парохије. Руским духовницима није сметало то што је српска парохија имала различите обичаје од њих као нпр. језик, традицију, крсну славу и сл.
Кристијан Јелич (1992), америчка бејзбол звезда пореклом из Републике Српске, је рођен у Калифорнији.
Данас, највећи број Срба у Калифорнији живи у Лос Анђелесу.
Срби у Филаделфији[уреди | уреди извор]
Помиње се 1838. године Србин Сегединац, Никола Белан у Филаделфији. Обогатио се тамо, продавао је драго камење.[19]
Срби у Чикагу[уреди | уреди извор]
Чикаго се сматра српским упориштем у Америци.
1872. године у Чикаго стиже први Србин, Иван Вучетић. Прва српска организација у Чикагу, „Обилић“, је основана давне 1878. године. Већ 1893. године је одржана прва српска парада у Чикагу на авенији Мичиген. Михајло Пупин је живео у Чикагу.
Свој прилог од 50 ф. је послало у Нови Сад 1897. године организација "Српско јединство" из Чикага.[20]
У Чикагу је српски језик четврти по заступљености, после енглеског, шпанског и пољског.[21] У Чикагу постоји Српски радио од средине 90-их.[22]
Види још[уреди | уреди извор]
- Списак познатих Срба у Америци
- Односи Србије и Сједињених Америчких Држава
- Српска православна црква у Сјеверној и Јужној Америци
- Списак српских цркава у Сједињеним Америчким Државама
- Срби на Аљасци
- Кристијан Јелич
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ U.S. Census Bureau, 2010 American Community Survey Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2016) factfinder.census.gov (језик: енглески)
- ^ Дијаспора може да промени Србију politika.rs
- ^ Ко су потомци првог Србина у САД („Вечерње новости“, 2. март 2014)
- ^ "Србски народни лист", Будим 1844. године
- ^ Dorich, William. "Who Are the Serbs?" World Affairs Council of Orange County. California, Irvine. 1995. Speech.
- ^ Tarasar, Constance J; Orthodox Church in America; Department of History and Archives (1975). Orthodox America, 1794-1976: development of the Orthodox Church in America (на језику: енглески). Syosset, N.Y.: Orthodox Church in America, Dept. of History and Archives. OCLC 2930511.
- ^ Vujnovich, Milos M. (1974). Yugoslavs in Louisiana (на језику: енглески). Pelican Publishing Company. ISBN 978-0-88289-013-5.
- ^ "Политика", Београд 1906. године
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Ђурић уочи Конференције српске дијаспоре у САД: Захвални смо што Срби не заборављају отаџбину”. www.rts.rs. Приступљено 2023-02-18.
- ^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1838. године
- ^ а б в "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
- ^ "Правда", Београд 1905. године
- ^ Милева Марић у Српском врту у Америци („Вечерње новости“, 8. мај 2016)
- ^ а б "Застава", Нови Сад 1903. године
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
- ^ "Застава", Нови Сад 1886. године
- ^ "Стражилово", Нови Сад 1893. године
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
- ^ "Србска новина или Магазин за художество, књижество и моду", Будим 1838. године
- ^ "Застава", Нови Сад 1897. године
- ^ Српски језик четврти у Чикагу („Политика“, 8. јул 2015)
- ^ Српски радио у Чикагу свира већ 25 година: У уредничку фотељу може да седне само Србин (Б92, 20. октобар 2020)
Литература[уреди | уреди извор]
- Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 06. 2019. г. Приступљено 25. 03. 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Зашто нестају наши исељеници у САД: Срби брзо постају Американци („Вечерње новости“, 2. фебруар 2014)
- Америчка сезона прогона босанских Срба („Политика“, 5. март 2015)
- Српска драма у Америци („Политика“, 8. јул 2015)
- Свађе затварају „српску кућу“ у Чикагу („Вечерње новости“, 9. децембар 2015)
- Срби звезде филма, музике и спорта у Америци („Вечерње новости”, фељтон, јун 2016) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јун 2016)
- Срби у политичкој елити Америке („Вечерње новости”, фељтон, август 2016) Архивирано на сајту Wayback Machine (18. август 2016)
- Они су стварали историју САД („Политика”, 11. новембар 2017)
- Исељавање Срба у Америку (Каленић, број 3-4/1990, стр. 1-3)[мртва веза]
- Срби, најодликованија нација у америчкој војсци („Политика”, 28. септембар 2020)
- Милован Балабан - „Срби у Америци: искушења досељеника и верски живот“
- ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ПОЛИТИКУ”: МАРТИНА ТОМАШЕВИЋ ХОНЕ, заменица градоначелнице Чикага („Политика”, 10. јул 2021
| Друге аутохтоне земље | | |
|---|---|---|
| Исељеништво | ||