Срби у Сједињеним Америчким Државама

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Срби у Сједињеним Америчким Државама
Civil Flag of Serbia.svg
Fisher George.jpg
Mihajlo Pupin.jpg
Tesla Sarony.jpg
Паја Радосављевић.jpg
Corporal Jake Allex.jpg
Karl Malden - autographed.jpg
Musulin in Chetnik headgear.jpg
Bill Vukovich.jpg
Trajan Stojanovic.jpg
M Radulovacki.jpg
George Voinovich official portrait.jpg
Peter Bogdanovich.jpg
Sijan 2lt.jpg
Steve Tesich 003.jpg
Marina Abramović - The Artist Is Present - Viennale 2012 (cropped).jpg
Pit Maravić.jpg
Blagojevich.jpg
Sasha Alexander 2012.jpg
Milla Jovovich Oct (cropped).jpg
Milorad Čavić.jpg
Укупна популација
187.739 (2010)
327.131 као Југословени (2010)[1]
1.000.000[2]
Региони са значајном популацијом
Илиноис, Охајо, Пенсилванија, Индијана, Њујорк, Калифорнија
Језици
енглески и српски
Религија
углавном православље
Сродне етничке групе
Српска дијаспора

Срби у Сједињеним Америчким Државама (Срби у Сједињеним Државама, Срби у Америци или амерички Срби) су грађани САД српског порекла.

Први Србин досељен у Америку био је Ђорђе Шагић 1814. године, у Америци назван Џорџ Фишер (1795—1873).[3] Шагић је био родом из Столног Београда, а 1837. године живео је у Хјустону у Тексасу.[4]

Демографија[уреди]

Број Срба у Америци[уреди]

Према процени из 2005. године 1.023.993 Американаца се изјаснило као Срби.[тражи се извор] У метрополитанском подручју Чикага живи највећи број Срба у САД. Ово се може видети у великом броју црквених комплекса, као што је црква светог Симеона Мироточивог која се налази у источном делу Чикага, манастир Нова Грачаница који се налази у градићу Треће језеро и један од најзначајнијих манастир Св. Саве у Либертивилу, ИЛ у коме је смештен и српски православни богословски факутет. Остале битне заједнице Србо-Американаца се налазе у Бафалу, Кливленду, Детроиту, Индијанаполису, Питсбургу, Лос Анђелесу као и у Јужној Калифорнији (у граду Сан Дијегу), Финиксу (од осамдесетих година двадесетог века, те у Гринсбору од деведесетих година двадесетог века. Многи Срби у Америци су се изјаснили као Југословени, Власи или Бошњаци. У Америци има 359.254 који се изјашњавају као Југословени.[тражи се извор]

Историја[уреди]

До 1906. године Срби у Америци су подигли о свом трошку осам православних цркава.[5]

Срби у Њујорку[уреди]

Године 1838. октобра месеца приспео је у Њујорк, Србин из Будима Александар Пап. О свом путовању прекоокеансим бродом писао је родитељима.[6]

У Њујорку је 1899. године "Друштво сједињених Срба" приредило годишњу забаву. Прво је изведен културни програм, током којег је певало "Њујоршко српско певачко друштво" и свирао гуслар српске јуначке песме. На челу друштва тада је био Васа Динић, а издавали су свој лист "Њујоршки гласник".[7] Године 1905. писале су новине о Србима милионерима америчким. Тако је Србин Бокељ у Њујорку, Тома Срзентић, сматран за милионера. Био је иначе "финансијер", на челу једне тамошње велике банке. У Њујорку је тада и други Србин милионер - Мита Лујановић, родом из Оршаве. Након што је био српски добровољац у српско-турском рату, стигао је у нови свет, где се обогатио.[8]

Срби у Кливленду[уреди]

Срби у Кливленд долазе у два наврата, почетком 20. века, и после Другог светског рата.

Лазар Кривокапић, који је био Србин из Црне Горе, који је овде дошао 1893. године је остао запамћен као први Србин у Кливленду. Овде се налази се и Рокфелеров парк у склопу кога је и српски врт, где се налазе бисте Светог Саве, Петра II Петровића Његоша, Петра I Карађорђевића, Вука Караџића, Стевана Мокрањца, Михајла Пупина, Николе Тесле, Милеве Марић Ајнштајн.[9]

Срби у Калифорнији[уреди]

У другој половини 19. века, већина Срба у Калифорнији је живео у мањим градовима, али су се касније почели селити у веће градове.

Сан Франциско је 1899. године сматран за "Центар америчких Срба", у којем је била велика колонија Срба насељеника.[7] Ту је излазио први српски лист у Америци, под називом "Слобода", од 1893. године.[10] Његов уредник велики родољуб Ђорђе Ковачевић добио је 1899. године орден "за ревност" (пет година рада) од црногорског књаза Николе.[7] Године 1903. његов уредник је био Вељко Радојевић, Србин пореклом из Херцег Новог.

Умро је 1875. године у Сан Франциску Србин родом Рисна у Боки, Велимир Ћеловић у 40. години живота. За њега се говорило да је био сатирички песник, филолог, "одличан књижевник и добар говорник". Писао је на италијанском језику, а много тога што је написао остало је у рукопису. Његова предавања на енглеском језику била су увек добро посећена. Заслугом његовом отворена је прва опера у Сан Франциску.[11] У Сан Франциску је 1886. године излазио "Српски лист". Он је објавио тада вест о раду "Српско-црногорског добротворног и литерарног друштва". Друштво је децембра 1885. године изабрало Управу за наредну годину, у коју су ушли: председник Л. Јововић, подпредседник Ј. Аврамовић, благајник А. Сорић, финансијски тајник Ј. Ђура, а одборници - Ј. Анђус, С. Бошковић, С. Јанковић и Ф. Куртони. Управитељ друштвене читаонице био је И. Јововић.[12]

Коста Гопчевић је у Сан Франциску 1893. године покренуо двонедељни лист "Србин Американац". Лист се бавио српским великанима, а први у низу био је владика-књаз-песник Његош.[13] Гопчевић је умро 1903. године у америчком граду Пуебло Колу.[10] У Сан Франциску су тамошње становнице Српкиње и Рускиње основале женско Православно црквено друштво. Оснивачки скуп је одржан у руској капели. Председница друштва постала је Рускиња гђа Константин, а подпредседница Српкиња Љубица Дабовић.[14]

Срби у Калифорнији су формирали друштвено-културне организације, цркве и школе, заједнице и парохије. Они су у почетку били уједињени са Русима и Грцима и на тај начин су били део мешовите православне парохије. Руским духовницима није сметало то што је српска парохија имала различите обичаје од њих као нпр. језик, традицију, крсну славу и сл.

Данас, највећи број Срба у Калифорнији живи у Лос Анђелесу.

Срби у Филаделфији[уреди]

Помиње се 1838. године Србин Сегединац, Никола Белан у Филаделфији. Обогатио се тамо, продавао је драго камење.[15]

Срби у Чикагу[уреди]

Чикаго се сматра српским упориштем у Америци.

1872. године у Чикаго стиже први Србин, Иван Вучетић. Прва српска организација у Чикагу, „Обилић“, је основана давне 1878. године. Већ 1893. године је одржана прва српска парада у Чикагу на авенији Мичиген. Михајло Пупин је живео у Чикагу.

Свој прилог од 50 ф. је послало у Нови Сад 1897. године организација "Српско јединство" из Чикага.[16]

У Чикагу је српски језик четврти по заступљености, после енглеског, шпанског и пољског.[17]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ U.S. Census Bureau, 2010 American Community Survey factfinder.census.gov (на језику: енглески)
  2. ^ Дијаспора може да промени Србију politika.rs
  3. ^ Ко су потомци првог Србина у САД („Вечерње новости“, 2. март 2014)
  4. ^ "Србски народни лист", Будим 1844. године
  5. ^ "Политика", Београд 1906. године
  6. ^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1838. године
  7. 7,0 7,1 7,2 "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  8. ^ "Правда", Београд 1905. године
  9. ^ Милева Марић у Српском врту у Америци („Вечерње новости“, 8. мај 2016)
  10. 10,0 10,1 "Застава", Нови Сад 1903. године
  11. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  12. ^ "Застава", Нови Сад 1886. године
  13. ^ "Стражилово", Нови Сад 1893. године
  14. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  15. ^ "Србска новина или Магазин за художество, књижество и моду", Будим 1838. године
  16. ^ "Застава", Нови Сад 1897. године
  17. ^ Српски језик четврти у Чикагу („Политика“, 8. јул 2015)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]