Срби у Сједињеним Америчким Државама

Срби у Сједињеним Америчким Државама

Српска застава
Ђорђе Шагић Михајло Пупин Никола Тесла Паја Радосављевић Алекса Мандушић Карл Малден Џорџ Мусулин Бил Вуковић Трајан Стојановић Миодраг Радуловачки Џорџ Војновић Питер Богдановић Ленс Шијан Стојан Стив Тешић Марина Абрамовић Пит Маравић Род Благојевић Саша Александер Мила Јововић Милорад Чавић
Укупна популација
187.739 (2010) 327.131 као Југословени (2010) 1.000.000
Региони са значајном популацијом
Илиноис, Охајо, Пенсилванија, Индијана, Њујорк, Калифорнија
Језици
енглески и српски
Религија
углавном православље
Сродне етничке групе
Српска дијаспора

Овај чланак је део серије о
Србима
Српска култура Књижевност Музика Уметност Кинематографија Кухиња Племена Народна ношња Народна игра
Срби по територијама Аутохтоне земље Србија Босна и Херцеговина Црна Гора Хрватска Далмација Славонија Северна Македонија Мађарска Румунија Бугарска Албанија Грчка Словенија Исељеништво Немачка Француска Аустрија Швајцарска Скандинавија Шведска Уједињено Краљевство Италија Бенелукс Шпанија Чешка Словачка Кипар Малта Ирска Португалија Молдавија Русија Белорусија Украјина САД Канада Латинска Америка Аргентина Венецуела Аустралија Нови Зеланд Турска Казахстан Азербејџан УАЕ Кина Африка Јужна Африка Боцвана
Подгрупе и сродни народи Бошњаци Брсјаци Бугари Буњевци Галипољски Срби Калничко-билогорски Срби Горанци Јањевци Југословени Крашовани Македонци Мијаци Муслимани Словенци Торбеши Хрвати Црногорци Шокци
Српске земље Србија Војводина Косово и Метохија Босна и Херцеговина Република Српска Брчко Дистрикт Федерација БиХ Црна Гора Северна Македонија
Српска православна црква Патријарси Светитељи Манастири
Српски језици и наречја српски ужички ромско-српски српскословенски славеносрпски штокавски горански шатровачки
Историја Владари Порекло Срба Србофобија Десрбизација Геноцид над Србима Трговина људским органима на Косову и Метохији НАТО бомбардовање СРЈ

Срби у Сједињеним Америчким Државама (Срби у Сједињеним Државама, Срби у Америци или амерички Срби) су грађани САД српског порекла.

Први Србин досељен у Америку био је Ђорђе Шагић 1814. године, у Америци назван Џорџ Фишер (1795—1873). Шагић је био родом из Столног Београда, а 1837. године живео је у Хјустону у Тексасу.

Демографија

Број Срба у Америци

Према процени из 2005. године 1.023.993 Американаца се изјаснило као Срби. У метрополитанском подручју Чикага живи највећи број Срба у САД. Ово се може видети у великом броју црквених комплекса, као што је црква светог Симеона Мироточивог која се налази у источном делу Чикага, манастир Нова Грачаница који се налази у градићу Треће језеро и један од најзначајнијих манастир Св. Саве у Либертивилу, ИЛ у коме је смештен и српски православни богословски факутет. Остале битне заједнице Србо-Американаца се налазе у Бафалу, Кливленду, Детроиту, Индијанаполису, Питсбургу, Лос Анђелесу као и у Јужној Калифорнији (у граду Сан Дијегу), Финиксу (од осамдесетих година двадесетог века, те у Гринсбору од деведесетих година двадесетог века. Многи Срби у Америци су се изјаснили као Југословени, Власи или Бошњаци. У Америци има 359.254 који се изјашњавају као Југословени.

Историја

До 1906. године Срби у Америци су подигли о свом трошку осам православних цркава.

Срби у Њујорку

Године 1838. октобра месеца приспео је у Њујорк, Србин из Будима Александар Пап. О свом путовању прекоокеансим бродом писао је родитељима.

У Њујорку је 1899. године "Друштво сједињених Срба" приредило годишњу забаву. Прво је изведен културни програм, током којег је певало "Њујоршко српско певачко друштво" и свирао гуслар српске јуначке песме. На челу друштва тада је био Васа Динић, а издавали су свој лист "Њујоршки гласник". Године 1905. писале су новине о Србима милионерима америчким. Тако је Србин Бокељ у Њујорку, Тома Срзентић, сматран за милионера. Био је иначе "финансијер", на челу једне тамошње велике банке. У Њујорку је тада и други Србин милионер - Мита Лујановић, родом из Оршаве. Након што је био српски добровољац у српско-турском рату, стигао је у нови свет, где се обогатио.

Срби у Кливленду

Срби у Кливленд долазе у два наврата, почетком 20. века, и после Другог светског рата.

Лазар Кривокапић, који је био Србин из Црне Горе, који је овде дошао 1893. године је остао запамћен као први Србин у Кливленду. Овде се налази се и Рокфелеров парк у склопу кога је и српски врт, где се налазе бисте Светог Саве, Петра II Петровића Његоша, Петра I Карађорђевића, Вука Караџића, Стевана Мокрањца, Михајла Пупина, Николе Тесле, Милеве Марић Ајнштајн.

Срби у Калифорнији

У другој половини 19. века, већина Срба у Калифорнији је живео у мањим градовима, али су се касније почели селити у веће градове.

Сан Франциско је 1899. године сматран за "Центар америчких Срба", у којем је била велика колонија Срба насељеника. Ту је излазио први српски лист у Америци, под називом "Слобода", од 1893. године. Његов уредник велики родољуб Ђорђе Ковачевић добио је 1899. године орден "за ревност" (пет година рада) од црногорског књаза Николе. Године 1903. његов уредник је био Вељко Радојевић, Србин пореклом из Херцег Новог.

Умро је 1875. године у Сан Франциску Србин родом Рисна у Боки, Велимир Ћеловић у 40. години живота. За њега се говорило да је био сатирички песник, филолог, "одличан књижевник и добар говорник". Писао је на италијанском језику, а много тога што је написао остало је у рукопису. Његова предавања на енглеском језику била су увек добро посећена. Заслугом његовом отворена је прва опера у Сан Франциску. У Сан Франциску је 1886. године излазио "Српски лист". Он је објавио тада вест о раду "Српско-црногорског добротворног и литерарног друштва". Друштво је децембра 1885. године изабрало Управу за наредну годину, у коју су ушли: председник Л. Јововић, потпредседник Ј. Аврамовић, благајник А. Сорић, финансијски тајник Ј. Ђура, а одборници - Ј. Анђус, С. Бошковић, С. Јанковић и Ф. Куртони. Управитељ друштвене читаонице био је И. Јововић.

Коста Гопчевић је у Сан Франциску 1893. године покренуо двонедељни лист "Србин Американац". Лист се бавио српским великанима, а први у низу био је владика-књаз-песник Његош. Гопчевић је умро 1903. године у америчком граду Пуебло Колу. У Сан Франциску су тамошње становнице Српкиње и Рускиње основале женско Православно црквено друштво. Оснивачки скуп је одржан у руској капели. Председница друштва постала је Рускиња гђа Константин, а потпредседница Српкиња Љубица Дабовић.

Срби у Калифорнији су формирали друштвено-културне организације, цркве и школе, заједнице и парохије. Они су у почетку били уједињени са Русима и Грцима и на тај начин су били део мешовите православне парохије. Руским духовницима није сметало то што је српска парохија имала различите обичаје од њих као нпр. језик, традицију, крсну славу и сл.

Данас, највећи број Срба у Калифорнији живи у Лос Анђелесу.

Срби у Филаделфији

Помиње се 1838. године Србин Сегединац, Никола Белан у Филаделфији. Обогатио се тамо, продавао је драго камење.

Срби у Чикагу

Чикаго се сматра српским упориштем у Америци.

1872. године у Чикаго стиже први Србин, Иван Вучетић. Прва српска организација у Чикагу, „Обилић“, је основана давне 1878. године. Већ 1893. године је одржана прва српска парада у Чикагу на авенији Мичиген. Михајло Пупин је живео у Чикагу.

Свој прилог од 50 ф. је послало у Нови Сад 1897. године организација "Српско јединство" из Чикага.

У Чикагу је српски језик четврти по заступљености, после енглеског, шпанског и пољског.

Види још

• Списак познатих Срба у Америци
• Односи Србије и Сједињених Америчких Држава
• Српска православна црква у Сјеверној и Јужној Америци
• Списак српских цркава у Сједињеним Америчким Државама
• Срби на Аљасци

Литература

• Пузовић, Предраг (1996). „Епархије Српске православне цркве у расејању” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 40 (1-2): 87—96. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 08. 06. 2019. Приступљено 25. 03. 2018. 

Спољашње везе

• Зашто нестају наши исељеници у САД: Срби брзо постају Американци („Вечерње новости“, 2. фебруар 2014)
• Америчка сезона прогона босанских Срба („Политика“, 5. март 2015)
• Српска драма у Америци („Политика“, 8. јул 2015)
• Свађе затварају „српску кућу“ у Чикагу („Вечерње новости“, 9. децембар 2015)
• Срби звезде филма, музике и спорта у Америци („Вечерње новости”, фељтон, јун 2016)
• Срби у политичкој елити Америке („Вечерње новости”, фељтон, август 2016)
• Они су стварали историју САД („Политика”, 11. новембар 2017)
• Исељавање Срба у Америку (Каленић, број 3-4/1990, стр. 1-3)