Душан Ђокић

С Википедије, слободне енциклопедије
Душан Ђокић
Лични подаци
Датум рођења (1980-02-20)20. фебруар 1980.(44 год.)
Место рођења Прокупље, СФРЈ
Висина 1,84 m
Позиција нападач
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1997–1998
1998–2000
2000–2002
2002–2003
2003–2004
2004–2005
2005
2006–2007
2007–2010
2008–2009
2009–2010
2010
2010–2011
2011–2012
2012–2013
2013–2014
2015
2016
Топличанин
Динамо Панчево
Рад
Земун
Обилић
Железник
Вождовац
Црвена звезда
Клуб Бриж
Омонија
Астра Плоешти
Чунгкинг Лифан
Заглебје
Најран
Вождовац
Динамо Панчево
Земун
Смедерево 1924
29
26
33
19
29
13
17
37
26
7
10
6
6
13
16
40
15
-
(13)
(7)
(2)
(6)
(13)
(3)
(11)
(22)
(4)
(0)
(3)
(0)
(0)
(4)
(4)
(12)
(2)
(-)

Душан Ђокић (20. фебруар 1980, Прокупље) је бивши српски фудбалер. Играо је на позицији нападача.

Каријера[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео у Топличанину из Прокупља, где је за први тим у сезони 1997/98, на 29 мечева постигао 13 голова, да би каријеру наставио у Динаму из Панчева, чији је члан био од 1998. до 2000. године. Две године је играо за Рад од 2000. до 2002, једну сезону у Земуну (2002/03), а истакао се головима за Обилић у шампионату 2003/04, када је 13 пута био стрелац у 29 сусрета. Играо је и за Железник, а сјајне партије пружио је у дресу Вождовца 2005. године, када је на 17 утакмица постигао 11 голова. Била је то довољна препорука за прелазак у редове Црвене звезде.[1]

Сјајно се снашао у црвено-белом дресу по доласку у зимском прелазном року 2006. године. Већ на дебију против Вождовца (2:0) постигао је гол у 12. секунди утакмице.[2] По два пута је погађао мреже Обилића (3:2), Будућности из Банатског Двора (4:0) и ОФК Београда (2:0), а једном Војводине (3:1). За Звезду је на девет утакмица у пролећном делу сезоне постигао осам голова и допринео повратку титуле на Маракану. Са укупно 19 погодака за Вождовац и Звезду у сезони 2005/06. био је други стрелац лиге, изабран је и у идеални тим шампионата заједно са још седам саиграча из Звезде, освојио дуплу круну и чинио одличан тандем са Николом Жигићем.

Наредне сезоне је затресао мрежу Милана (1:2) у реваншу трећег кола квалификација за Лигу шампиона, али црвено-бели нису успели да елиминишу италијански тим, који је касније постао првак Европе, а претходно им је УЕФА прогледала кроз прсте због учешћа у намештању мечева у Серији А. Ђокић је одиграо врло добру јесењу сезону, постигао много важних голова у првенству, међу којима су два против Вождовца (2:0), победоносни против Војводине (1:0), у финишу шампионата се два пута уписао у тријумфу против Бежаније (4:2), постигао и гол у финалу Купа против Војводине (2:0). Црвено-бели су одбранили дуплу круну, а Ђокић је са 14 голова био трећи стрелац лиге. Са 16 погодака у свим такмичењима био је голгетер клуба, а одиграо је и највише утакмица (37).

Каријеру је наставио у белгијском Брижу,[3] чији је члан био од 2007. до 2010. године (26 мечева, четири гола), али је играо и на позајмицама у кипарској Омонији, румунској Астри из Плоештија. Био је и у кинеском Чонкинг Лифану и пољском Заглебју из Лубина, а од 2011. до 2012. носио је дрес Нарјана из Саудијске Арабије. Након тога се вратио у Србију и наступао за Вождовац (2012/13), Динамо из Панчева (2013/14) и Земун.

Трофеји[уреди | уреди извор]

Црвена звезда

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Нова појачања”. www.sd-crvenazvezda.net. Приступљено 25. 5. 2016. 
  2. ^ „Власник рекорда је Душан Ђокић!”. www.redstarbelgrade.info. Приступљено 25. 5. 2016. 
  3. ^ „Душан Ђокић у Клуб Брижу”. www.b92.net. Приступљено 25. 5. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]