Катеј пасифик ервејз
 | |||||||
| |||||||
| Основана | 1946. | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Чвориште | Аеродром Хонгконг | ||||||
| Флота | 123 (+69 поруџбина) | ||||||
| Дестинације | 168 | ||||||
| Седиште |  Хонгконг,  Кина | ||||||
| Веб-сајт | www.cathaypacific.com | ||||||
Катеј пасифик ервејз (Традиционални кинески: 國泰航空公司; Упрошћен кинески: 国泰航空公司; Пинин: Guótài Hángkōng Gōngsī) је кинеска авио-компанија са седиштем у Хонгконгу, која редовно превози путничке и карго летове до 104 одредишта широм свијета. Главна база је на Аеродром Хонгконг.
Једина је авио-компанија која је оцјењена са „пет звјездица“ од Skytrax-а.
Историја
[уреди | уреди извор]Катеј пасифик ервејз су 24. септембра 1946. у Хонгконгу основали Американац Рој Фарел и Аустралијанац Сидни де Кантзоу. Они су били бивши пилоти и навикли су се на летове линијама изнад Хималаја, и у компанију су уложили 1$ХКД да се региструје авио-компанија. Обоје су се преселили у Хонгконг да би формирали Катеј Пацифик. Компанија је добила име „Катеј“ зато што је то древно име за Кину, и „Пасифик“ зато што су имали наду да ће једног дана летети преко Тихog oкеанa до САД. На првом лету Катеј пасифика, Рој Фарел и Сидни де Кантзоу су летјели из Хонгконга до Маниле, и послије до Шангаја. Тада је у флоти био само један Даглас Ц-47 авион. Авио-компанија је од почетка летјела између Хонгконга, Сиднеја, Маниле, Сингапура, Шангаја и Гуејџоуа, али су редовни летови били само до Маниле, Сингапура и Бангкока.
Године 1948. је компанија Бутерфијлд & Свајр купилa 45% Катеј Пацифика, а такође и Аустралијски национални ервејз је купио 35%. Фарел и де Кантзоу су узели за себе 10% акција. Нова авио-компанија је летела од 1. јула 1948. године и регистрована је као Катеј пасифик ервејз (1948) Лтд 18. октобра 1948. Свајр је послије откупила 52% акција Катеј пасифика, и данас са компанија стоји 40% од Катеј пасифика.
Успјешна авио-компанија је кроз 1960е наставила са успјешним пословањем, откупила је конкурентску авио-компанију Хонгконг ервејз 1959. године. До 1966. године, овај авио-превозник је превезао милион путника.
Редовне линије
[уреди | уреди извор]
Флота
[уреди | уреди извор]| Тип | Укупно | Сједишта | Напомена |
|---|---|---|---|
| Ербас A330-300 | 43 | 311 (44/267) 264 (41/223) 262 (39/223) |
Нови регионални распоред и нова дуголинијска пословна класа |
| Ербас A340-300 | 7 | 283 (26/257) | Замјениће их Ербас А350 |
| Ербас А350-900 | (22 поруџбине) | 280 (38/28/214) | Замјењује: Ербас A340-300 и Боинг 777-200 Прва достава у фебруару 2016.[1] |
| Ербас А350-1000 | (26 поруџбина) | — | Замјењује: Боинг 777-300 и Боинг 747-400 |
| Боинг 747-400 | 3 | 379 (9/46/324) | Замјениће их:Боинг 777-300ЕР и Ербас А350-900 |
| Боинг 777-200 | 5 | 336 (45/291) | Нови регионални распоред |
| Боинг 777-300 | 12 | 398 (45/353) | Нови регионални распоред |
| Боинг 777-300ER | 53 | 297(6/53/238) 288(6/53/229) 301(6/57/238) |
|
| Боинг 777-9X | (21 поручен) | — | Доставе од 2021.[2][3] |
| Укупно | 123 (69 поруџбина) |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ CAPA (4. 07. 2014). „Cathay Pacific sets up interdepartmental team to ensure smooth delivery of A350 in Feb-2016”. CAPA. Приступљено 11. 07. 2014.
- ^ „Cathay orders 21 777-9Xs”. Flightglobal.com. Приступљено 20. 12. 2013.
- ^ „Boeing and Cathay Pacific Airways Announce Order for 21 777-9Xs”. Boeing. Приступљено 20. 12. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
