Пређи на садржај

Крвава бајка (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Крвава бајка
ДВД омот
Изворни насловКрвава бајка
Жанрратни
РежијаБранимир Тори Јанковић
СценариоБранимир Тори Јанковић
ПродуцентРадивоје Поповић
Главне улогеСлободан Младеновић
Зорица Миладиновић
Мира Ступица
Мија Алексић
Велимир Бата Живојиновић,
МузикаВојислав Костић
СценографЉерка Станојевић
СниматељЈержи Војчик
МонтажаВластимир Гаврик
Продуцентска
кућа
ФРЗ Београд
Година1969.
Трајање82 минута
Земља СФР Југославија
Језиксрпски
НаградеПула: Сребрна арена за режију
Крагујевац: Октобарска награда
Карлове Вари: Златна ружа „Лидице“
Претходни
IMDb веза

Крвава бајка је југословенски филм из 1969. године. Режирао га је Бранимир Тори Јанковић, који је написао и сценарио.

Садржај филма

[уреди | уреди извор]
Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Сећање на жртве крагујевачког масакра описано кроз догађаје који се односе на групу дечака, уличних чистача ципела. Њихова судбина је уткана у атмосферу града и окупације, када су пале прве невине жртве. Тада су хиљаде радника одбиле да раде за окупатора, па је цео град изложен суровим репресалијама, прогонима, малтретирањем недужних грађана и укидањем редовних следовања хране. Деца су се довијала на различите начине, па је дечак по имену Мали Пиљак, дошао на идеју да са својом дружином организује пред касарном чишћење ципела окупаторским војницима и официрима. То је био начин да малишани дођу до зараде. Али у једном окршају са партизанским одредом надомак града, гине више непријатељских војника. То избезумљује њихове старешине који наређују масовну одмазду и за сваког погинулог војника стрељају стотине грађана. Тада у граду настаје атмосфера ужаса и лова на људе. Група малих чистача ципела одбија да очисти прљаве немачке чизме, и њих одводе на стрељање. Крагујевац је постао град црних застава и црних марама, а посмртна звона звоне, јер се држи опело за 8000 стрељаних.

Глумац Улога
Слободан Младеновић Пиљак
Зорица Миладиновић Била
Мира Ступица Пиљакова Мајка
Мија Алексић Кум
Велимир Бата Живојиновић Марисaв Пeтровић
Франек Трефалт Major Paul König
Љуба Тадић Директор Павловић
Васа Пантелић Kreiskommandant Otto von Bischofshausen
Љубиша Јовановић Дирeктор Лазар Пантелић
Јанез Врховец Hauptmann Theobald Wagner
Северин Бијелић Пиљаков Отац
Богољуб Динић Чика Миле
Драгомир Фелба Сељак са волом
Љуба Ковачевић Преводилац
Фрањо Кумер Немачки генерал
Љубомир Убавкић Пендула Прцко
Рајко Стојадиновић Циганин са штакама
Растко Тадић Билин отац
Горица Поповић Млада
Мирко Бабић Младожења
Драган Петровић Гале
Нинослав Петровић Драган
Миодраг Дабић Зоки
Зоран Петровић Шишмиш
Душан Стефановић Сова
Драган Јелић Дуле
Зоран Миленковић Лотар
Срета Станковић Кујило
Тома Ђорђевић Славче
Братислав Стевановић Дечак
Југослав Барјактаревић Дечак
Горан Симић Дечак
Радослав Крстић Дечак
Милан Живковић Дечак
Зоран Ивановић Дечак
Миодраг Поповић Дечак

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • Десанка Максимовић је написала песму Крвава бајка, која описује стравичан злочин окупатора над недужним становништвом.
  • Јапански стрип-цртач Хисаши Сакагучи је 1970. године објавио стрипску адаптацију овог филма.[1] Након тога, Сакагучи је објавио дугометражну мангу, Камени цвет, о борби између нациста и отпора у Југославији током Другог светског рата.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „幻の作品『抵抗の詩』が[石の花 第5巻]に収録されます”. hisashi-s.jp (на језику: јапански). Приступљено 25. 4. 2023.