Пређи на садржај

Северин Бијелић

С Википедије, слободне енциклопедије
Северин Бијелић
Северин Бијелић
Лични подаци
Датум рођења(1921-02-10)10. фебруар 1921.
Место рођењаБеоград, Краљевина СХС
Датум смрти28. јул 1972.(1972-07-28) (51 год.)
Место смртиВела Лука, СФР Југославија
СупружникБогосава Никшић
Рад
Битна улогаПукотина раја — инспектор Наумовић
Двоструки обруч — Томо
Медаљон са три срца — Павле, бродски официр
Два зрна грожђа — Никош
IMDb профил

Северин Бијелић (Београд, 10. фебруар 1921 — Вела Лука, 28. јул 1972) био је српски и југословенски глумац.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Његов отац био је познати српски сликар Јован Бијелић.

Најпре је учио трговачку школу у Београду и бавио се спортом (био је фудбалски голман, врхунски пливач[1] и један од пионира ватерполо спорта у Београду). Члан Народног позоришта у Београду био је од 1949. године. Поред позоришта истицао се на филму и телевизији. Играо је у више од 30 филмова, а значајније улоге је остварио у филмовима: „Невјера“ (1953), „Аникина времена“ (1954), и „Велики и мали“ (1956), Владимира Погачића; „Буђење пацова“ (1967), „Кад будем мртав и бео“ (1967), и „Заседа“ (1969), Жике Павловића; „Песма са Кумбаре“ (1955), Радоша Новаковића; „Ешалон доктора М.“ (1955), Жике Митровића; „Госпођа министарка“ (1958), Жоржа Скригина и др.

Преминуо је од последица срчаног удара током одмора у Велој Луки. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Спортска каријера

[уреди | уреди извор]

Пре него што је постао познати глумац Северин Бијелић се у младости активно бавио спортом. Био је фудбалски голман, наступао је за београдске клубове БАСК[2][3] и Обилић, а играо је и за младу репрезентацију Краљевине Југославије до 21. године.

Такође је био активан и веома успешан пливач, наступао је дуго за београдски пливачки клуб "Север". У 1938. био је најбољи пливач Београдског подсавеза[4], у августу 1940. је јављено да је "пливао 400 метара прсно за 13 секунди боље од југословенског рекорда".[5] Након пливања је био и ватерполиста, па је по завршетку Другог светског рата био члан прве генерације Црвене звезде[6] да би потом наступао и за ривалски, тада тек основани Партизан.[7] И његова сестра Дубравка је била успешна пливачица[8][9][10] (завршила је у логору Бањица и стрељана 1944[11]). У рано пролеће 1943. био је обухваћен обавезним радом у Бору.[12]

Приватан живот

[уреди | уреди извор]

Бијелић је имао двоје деце:[11] Павла и Дубравку (1960 - 2008, конзерватор за текстил у Музеју примењене уметности).

Нашао се у притвору у децембру 1964, након што је у Гроцкој колима оборио жену[13] (у јануару је опет на сцени[14]).

У Музеју Народног позоришта у Београду приређена му је изложба сећања 2023. године.[15]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
1940 ▼ 1950 ▼ 1960 ▼ 1970 ▼ Укупно
Дугометражни филм 1 17 23 2 43
ТВ филм 0 2 15 4 21
ТВ серија 0 0 7 4 11
ТВ кратки филм 0 0 0 1 1
Укупно 1 19 45 11 76
Год. Назив Улога
1940-те ▲
1949. Прича о фабрици
1950-те ▲
1951. Последњи дан Бруно
1953. Невјера Иво Лединић
1954. Аникина времена Јакша
1955. Ешалон доктора М. Рамадан
1955. Тренуци одлуке
1955. Два зрна грожђа
1955. Песма са Кумбаре Милисав Чамџић Чамџија
1956. Последњи колосек Тома
1956. Потрага
1956. Велики и мали Жика
1957. Суботом увече водник
1957. Поп Ћира и поп Спира црквењак Аркадије
1957. Вратићу се Јован Мартиновић, учесник у тучи
1958. Госпођа министарка Чеда Урошевић
1958. Те ноћи Милиционер Миле
1958. Април и детективи
1958. Црни бисери Марко
1959. Љубавно писмо
1959. Сам Командир
1959. Пукотина раја инспектор Наумовић
1960-те ▲
1960. Дилижанса снова возач дилижансе
1960. Друг председник центарфор Мирко
1960. Љубав и мода рођак
1961. Нема непознатих острва
1961. Случајан погодак
1962. Саша Јова
1962. Медаљон са три срца Павле, бродски официр
1963. Двоструки обруч Томо
1963. Човјек са фотографије
1964. Народни посланик Јовица Јерковић
1964. Пут око света шериф
1965. Доћи и остати
1966. Провод
1966. Како су се волели Ромео и Јулија? Радош Миловановић
1967. Терговци Давид Рацковић
1967. Регинин сат (ТВ)
1967. Десети рођаци (ТВ)
1967. Кад будем мртав и бео официр
1967. Дивље семе Добривоје
1967. Јелена Ћетковић агент Гавра
1967. Волите се људи
1967. Скупљачи перја религиозни сељак
1967. Палма међу палмама Паско, морепловац
1967. Буђење пацова Лале, фотограф
1967. Дим Рихтер полицајац 1
1967. Пробисвет (ТВ серија)
1968. Поход руски генерал
1968. Епидемија здравља
1968. Тим који губи (ТВ)
1968. Операција Београд Тимотије/Тиминг
1968. Quo vadis Живораде Јеврем
1968. Изгубљено писмо
1968. Швабица
1968. Сајам на свој начин
1968. Краљевић Марко по други пут међу Србима
1968. Патриота и син А. Д. (ТВ)
1968. Вукадин
1968. Максим нашег доба
1968. Код Лондона
1969. Подвала
1969. Заседа Зека
1969. Крвава бајка Пиљаков отац
1969. Вране Ђукин тренер
1969. Самци 2
1968-1969. ТВ Буквар Дика Пајић
1970-те ▲
1970. Дан који треба да остане у лепој успомени
1970. Хајдучија жандармеријски наредник
1971. Шешир професора Косте Вујића Крунослав Спасић, каменорезац
1971. Овчар Стриц Добривоје
1971. Чеп који не пропушта воду Глиша
1971. Директор
1971. С ванглом у свет
1971. Чедомир Илић Митар Лазаревић
1971. Дипломци Бата Негулеско
1972. И Бог створи кафанску певачицу возач камиона
1972. Мајстори таксиста Мија

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Северин Бијелић пливао је 400 м. прсно за 13 секунди боље од југословенског рекорда, "Време", 7. авг. 1940. стр. 9. digitalna.nb.rs
  2. ^ „БГ приче: БАСК крепки старац од 110 лета”. novosti.rs. 
  3. ^ "Време", 19. апр. 1939, стр. 10. digitalna.nb.rs
  4. ^ "Време", 8. феб. 1939, стр. 10
  5. ^ "Време", Београд 7. август 1940. године
  6. ^ „Ватерполо клуб Црвена звезда”. crvenazvezdars.wordpress.com. 
  7. ^ „Шездесет година од поновног оснивања нашег најуспешнијег клуба Партизана”. politika.rs. 
  8. ^ "Време", 19. дец. 1938.
  9. ^ "Политика", 20. дец. 1940.
  10. ^ Брат и сестра - ал рунд спортисти ("Политика", 9. авг. 1940)
  11. ^ а б Jovan Bijelić, životna priča: Ćerka Dubravka streljana u logoru na Banjici, sin Severin postao glumac. yugopapir.com
  12. ^ "Коло", 3. април 1943, стр. 10 и стр. 11
  13. ^ „С краја на крај града - Јуче: неколико тешких повреда”, Борба, 3. дец. 1964, стр. 10
  14. ^ „Претенциозни скеч”, Борба, 19. јан. 1965, стр. 7
  15. ^ Требјешанин, Б. Г. (19. 1. 2023). „Величина једноставности Северина Бијелића”. Политика. Приступљено 20. 1. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Северин_Бијелић&oldid=30562513”