Мира Ступица
| Мира Ступица | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 Мира Ступица 1973. године | |||||
| Пуно име | Мирослава Ступица | ||||
| Надимак | Мира | ||||
| Датум рођења | 17. август 1923. | ||||
| Место рођења | Гњилане Краљевина СХС | ||||
| Датум смрти | 19. август 2016. (93 год.) | ||||
| Место смрти | Београд Србија | ||||
| Супружник | Миливој Поповић Бојан Ступица Цвијетин Мијатовић | ||||
| Деца | 1 | ||||
| Занимање | Филмска, телевизијска и позоришна глумица | ||||
| Веза до IMDb-а | |||||
| |||||
Мирослава Мира Ступица (Гњилане, 17. август 1923 — Београд, 19. август 2016) била је српска позоришна, филмска, и телевизијска глумица. Једна је од највећих, најбољих и најпознатијих српских глумица у историји југословенске и српске кинематографије, са глумачком каријером која је трајала више од 60 година. Глумила је у преко стотину телевизијских серија, филмова и представа, глумила је у више од 200 позоришних представа. Била је добитница више глумачких награда и признања, као што су Федерална награда од југословенске владе 1949. и Седмојулска награда. Освојила је две награде на Стеријином позорју у Новом Саду, три Златна лауерата у Сарајеву, награду Љубиша Јовановић 1986. године у Шапцу, Ступица је била награђена са највишим позоришним признањима и наградама. као што су Добричин прстен 1981. године, награда Јоаким Вујић, 1985, награде за најбољу глумицу Златна арена у Пули 1966. године, као и награда Жанка Стокић, за животно дело и допринос глуми.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена је као најстарије дете Радомира Тодоровића из Орашца и Данице рођене Станишић из Ливна. Њени родитељи су у то време као професори гимназије службовали у Гњилану. Породица се касније преселила у Горњи Милановац, где јој је отац умро 1932. године , када је Мира имала девет година. Мајка је потом добила посао у Аранђеловцу где се породица преселила. Осим Мире имали су још два сина који су умрли као деца и још најмлађег, касније познатог глумца Бору Тодоровића.[1]
Већ као ученица београдске Трговачке академије глумила је у школским представама , тада је као средњошколка почела да глуми у представама , постепено је схватила да је глума оно што ће да буде њена животна професија. 1940. године, када је имала 17 година , Мира је била откривена од стране Виктора Старчића. 1941. године, почиње да ради у Народном позоришту у Београду . Њена рана каријера , као млада глумица, као и њен приватни живот тада су били повезани са глумцем Миливојем ’’Мавидом’’ Поповићем, који је био њен први муж, за кога се удала јануара 1943. године.[2] У том браку добила је ћерку Мину, након 4 године брака се развела од њега. Током и после Другог светског рата, Мира је глумила у позориштима у Шапцу и у Нишу у периодима од 1943.− 45. и од 1945.− 47. године , док се није вратила да ради у Народном позоришту у Београду. 1948. године, Мира је почела да глуми у Југословенском драмском позоришту, на позив и идеју Бојана Ступице . У периоду до 1970.године, док је радила у Југословенском драмском позоришту, глимила је периодично или је гостовала у Хрватском народном казалишту , затим Атеље 212 где је гостовала, Београдско драмско позориште и у Црногорском народном позоришту. Највише је глумила у Југословенском драмском позоришту и у Народном позоришту, где се најчешће смењивала и прелазила. Била је у браку са Бојаном Ступицом све до његове смрти 1970. године. 1973. године , удала се за Цвијетина Мијатовића, са којим је била у браку до његове смрти 1993. године.
Била је прво удата за глумца Миливоја Поповића Мавида (1909—1994), а потом за Бојана Ступицу (1910—1970). Као удовица поново се удала за политичара Цвијетина Мијатовића, који је од 1974. до 1984. године био члан Председништва СФРЈ, а од 1980. до 1981. године председник Председништва. Из првог брака има ћерку Милку-Мину, од које има унуку Миу и праунука Максима. Сестра је глумца Боре Тодоровића и тетка глумца Срђана Тодоровића.[3]
Најважнију улогу у њеној каријери има ступање у Југословенско драмско позориште и сусрет са Бојаном Ступицом који има пресудан утицај на сазревање њеног глумачког талента. Током дуге каријере остварила је бројне антологијске улоге, посебно у делима Шоа, Брехта, Држића, Маринковића, Пирандела и Кохоута, што јој је донело бројне награде и признања (међу осталим и Седмојулску награду СР Србије). Остаће запажена њена глума у Госпођи министарки Бранислава Нушића. Играла је, бројне главне улоге, и у Народном позоришту у Београду.
Филмску каријеру је започела у филму Бакоња фра Брне (1951) Ф. Ханжековића. Главне ликове глумила је и у филмовима Јара господа (1953), У мрежи (1956) Б. Ступице, Била сам јача (1953) Г. Гаврина, Стојан Мутикаша (1954) Ф. Ханжековића, Делије (1968) М. Поповића, Крвава бајка (1969) Т. Јанковића, Доручак са ђаволом (1971) М. Антића и Како умрети (1972) М. Стаменковића. Последњу филмску улогу имала је у филму Парада из 2011. године, у режији Срђана Драгојевића. Низ улога одиграла је и на телевизији, где је посебно запажена као Кика Бибић у ТВ-серији Буквар. Добила је Златну арену за најбољу главну женску улогу на Филмском фестивалу у Пули за улогу у филму Рој 1966. године. Добила је награду Добричин прстен 1981, Статуету Јоаким Вујић 1985, Награду Павле Вуисић 2007. и награду за животно дело фестивала „Дани Зорана Радмиловића“ 2013.[4]
Њој у част приређена је изложба „Мира Ступица - глумица века“ у Музеју Народног позоришта 23. септембра 2013. године.[5]
До 2015. је живела у стану на Дорћолу, а потом у дому за старе.[6][7]
Преминула је 19. августа 2016. године, у 93. години живота .[8][9][10]
Филмографија[уреди | уреди извор]
| 1950 ▼ | 1960 ▼ | 1970 ▼ | 1980 ▼ | 1990 ▼ | 2000 ▼ | 2010 ▼ | Укупно | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Дугометражни филм | 7 | 12 | 4 | 1 | 0 | 1 | 1 | 26 |
| ТВ филм | 1 | 3 | 7 | 1 | 1 | 0 | 0 | 13 |
| ТВ серија | 0 | 5 | 4 | 5 | 1 | 0 | 0 | 15 |
| ТВ мини серија | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 | 2 |
| ТВ кратки филм | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| ТВ кратка серија | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| Укупно | 8 | 21 | 17 | 8 | 2 | 1 | 1 | 58 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Мира Ступица пуни 90 година („Вечерње новости“, 17. август 2013)
- ^ "Коло", 23. јануар 1943
- ^ „Predala sam se glumi srcem i dušom”. Политика. 18. 1. 2009.
- ^ Награда фестивала „Дани Зорана Радмиловића“ Мири Ступици („Политика“, 15. октобар 2013)
- ^ Изложба о Мири Ступици у Музеју Народног позоришта („Вечерње новости“, 23. септембар 2013)
- ^ Мира Ступица: Било је и лепших, али ја сам имала дар („Вечерње новости“, 16. август 2015)
- ^ Новости у посети Мири Ступици: Животом још добро владам („Вечерње новости“, 9. децембар 2015)
- ^ Преминула Мира Ступица (РТС, 19. август 2016)
- ^ Преминула Мира Ступица („Вечерње новости”, 19. август 2016)
- ^ Умрла је глумица века („Политика”, 19. август 2016)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Мира Ступица на Викимедијиној остави. |
- Мира Ступица на сајту IMDb (језик: енглески)
- Станице Мире Ступице („Вечерње новости“, 9. новембар 2010)
- Мира Ступица, приступљено 10. децембра 2015.
- Исповест глумице века - Мире Ступице (Б92, 24. јун 2014)
- Животна исповест Мире Ступице: Биће ово, децо, све у реду, приступљено 17. августа 2016.
- Мира је рођена да живи вечно („Политика”, 19. август 2016)
- Свест о тренутку када се ваља повући („Политика”, 14. август 2020)
Прве даме Југославије | |
|---|---|
Супруге председника СФРЈ (1953—1980), председника Председништва СФРЈ (1980—1992), председника СРЈ (1992—2003) и председника СЦГ (2003—2006) | |
 Председник СФРЈ | |
| Председништво СФРЈ |
|
 Председник СРЈ | |
| Председник СЦГ | |
- Рођени 1923.
- Умрли 2016.
- Гњиланци
- Југословенски глумци
- Српске глумице
- Глумци и глумице серије Вече са звездама
- Добитници награде Добричин прстен
- Добитници награде Павле Вуисић
- Добитнице и добитници награде Она и он
- Добитници награде Златна арена
- Добитници Седмојулске награде
- Српски мемоаристи
- Сахрањени на Новом гробљу у Београду