Мами Смит

С Википедије, слободне енциклопедије
Мами Смит
Лични подаци
Име по рођењуМами Робинсон
Датум рођења(1891-05-26)26. мај 1891.
Место рођењаСинсинати, Охајо, Сједињене Америчке Државе
Датум смрти16. септембар 1946.(1946-09-16) (55 год.)
Место смртиЊујорк, Њујорк, Сједињене Америчке Државе
Занимањепевачица, плесачица, глумица
Породица
СупружникВилијам Смит, Џек Голдберг
Музички рад
Активни период1900-те—40-те године 20. века
ЖанрБлуз
Инструментвокал, клавир
Издавачка кућаOkeh Records, Ajax Records

Мами Смит (енгл. Mamie Smith; Синсинати, 26. мај 1891 - Њујорк, 16. септембар 1946) била је америчка водвиљска певачица, плесачица, пијаниста и глумица. Као певачица у водвиљима наступала је у различитим стиловима, укључујући џез и блуз. Године 1920. ушла је у историју блуза као први уметник афроамеричког порекла који је снимио вокалне блуз снимке.[а]

Због свог историјског значаја песма „Луди блуз“ ("Crazy Blues") уведена је 1994. године у Гремијеву Кућу славних, а 2005. снимак ове песме у интерпретацији мами Смит уврштен је у Национални регистар звучних записа од културно-историјског значаја Конгресне библиотеке у Вашингтону.

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Мами Смит рођена је као Мами Робинсон 1891. године у Синсинатију, у држави Охајо. До 2018. као година њеног рођења навођена је 1883,[1][2] али је биограф Џон Џеремаја Саливан пронашао њен родни лист, који потврђује да је рођена 1891. године у Синсинатију.[3]

Још као девојчица, када јој је било око 10 година, Мами је ишла на турнеју са комадом Four Dancing Mitchells.[4] Као тинејџерка плесала је у водвиљу Браће Тут (Tutt Brothers) Salem Tutt Whitney's Smart Set.[2] Године 1913. године напустила је браћу Тут и почела да пева у клубовима у Харлему. Тада се удала за певача Вилијама Смита (William "Smitty" Smith).

Музичка каријера[уреди | уреди извор]

Рекламни плакат Okeh Records-а за плочу Мами Смит

Године 1920, 14. фебруара, Мами Смит је у Њујорку снимила два сингла, "That Thing Called Love" и "You Can't Keep a Good Man Down", након што је афроамерички текстописац и вођа бенда Пери Бредфорд убедио Фреда Хагара (Fred Hagar) продуцента музичке куће Okeh Records да разбије расне баријере и дозволи снимање црним музичарима.[5] Музичка кућа Okeh Records је наставила је са снимањем многих легендарних песама црних музичара. Иако је ово било прво снимање црног блуз певача, сви пратећи музичари били су белци. Хагар је трпео многе притиске на расној основи од многих бендова, како са Севера, тако и са Југа, под претњом да ће бојкотовати компанију ако настави да снима црне певаче. Упркос овим претњама, плоча је постигла комерцијални успех и отворила врата за снимање плоча других црначких музичара.[6] Музичка кућа Okeh Records једина је имала храбрости да објави, али увек под условом да на омоту стоји етикета „Race Records“.[7]

Највећи хит Мами Смит снимљен је касније, 10. августа 1920. године, када је за Okeh Records снимила сет песама које је написао Пери Бредфорд, међу којима су биле и песме "Луди Блуз" („Crazy Blues“) и „It's Right Here for You (If You Don't Get It, 'Tain't No Fault of Mine)".[8][9][10] За мање од годину дана продато је милион примерака ове плоче.[11] Многе су их купили Афроамериканци, а популарност црначке музике нагло је порасла.[12] Због свог историјског значаја песма „Луди блуз“ уведена је 1994. године у Гремијеву Кућу славних (Grammy Hall of Fame)[13] а 2005. уврштена је у Национални регистар звучних записа од културно-историјског значаја Конгресне библиотеке у Вашингтону. [14]

Иако су други Афроамериканци снимали и раније, још крајем 19. века, они су изводили музику која је у великој мери пратила укус евро-америчке публике ("белаца"). Успех плоче коју је снимила Мами Смит натерао је дискографске куће да покушају да сниме и друге женске блуз певачице, чиме је настао музички правац данас познат као класични женски блуз .[10]

Реклама за наступ Мами Смит. У углу је напомена о специјалним местима резервисаним за "белце"

Мами је током 20-их година наставила да снима популарне нумере за Okeh Records. Године 1924. издала је три албума за Ajax Records, која се нису добро продавала, упркос великој реклами.[15] Снимила је неколико нумера и за музичку кућу Victor. С својим бендом Mamie Smith & Her Jazz Hounds гостовала је широм Сједињених Држава и Европе, као део ревијског програма Mamie Smith's Struttin' Along Review.[16]

Мами Смит прозвана је "Краљицом блуза", али ју је ускоро превазишла Беси Смит, коју су звали "Царица блуза". Мами је убрзо открила да је нови масовни медиј - радио средства за добијање додатних фанова, посебно у градовима са претежно белом публиком, па је почела да наступа и у радио емисијама. Тако су она и неколико чланова њеног бенда, наступивши почетком маја 1923. на KGW радију у Портланду (Орегон), добили веома позитивне критике.[17]

На различитим снимцима групе Mamie Smith & Her Jazz Hounds, направљеним од августа 1920. до октобра 1921. године, ангажована је читава плејада најпознатијих америчких блуз и џез музичара.[18]

Док је снимала са Jazz Hounds-има, упоредо је снимала је и као Mamie Smith and Her Jazz Band.[19]


Највећи хитови Мами Смит[уреди | уреди извор]

Crazy Blues
Мами Смит "Луди Блуз" ("Crazy Blues" из 1920.
Имате потешкоће при редпродукцији овог записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.
Година Сингл Број недеља на листи "Топ 100" у САД
1920 Crazy Blues 3
1921 Fare Thee Honey Blues 9
Royal Garden Blues 13
You Can't Keep a Good Man Down 4
Dangerous Blues 6
1922 Lonesome Mama Blues 6
1923 You Can Have Him, I Don't Want Him Blues 13
You've Got to See Mama Ev'ry Night (Or You Can't See Mama At All) 13

Филмска каријера и касније године[уреди | уреди извор]

Мами Смит се појавила и у једном од раних звучних филмова, филму Jailhouse Blues (Затворски блуз) из 1929. године. Године 1931. повукла се из јавног живота и прекинула са наступима, али се већ 1939. вратила на сцену и појавила се у дугометражном филму Paradise in Harlem (Рај у Харлему) у продукцији свог тадашњег супруга Џека Голдберга.[14]

Касније се појављивала као глумица и у другим филмовима, међу којима су "Mystery in Swing“ (1940), "Sunday Sinners " („Недељни грешници“, 1940), "Stolen Paradise" („Украдени рај“, 1941), "Murder on Lenox Avenue " ("Убиство на авенији Ленокс", 1941), "Because I Love You " („Зато што те волим“, 1943) и други. За још неколико филмова радила је музику.[20]

Филмографија Мами Смит[уреди | уреди извор]

Година Оригинални наслов Улога Коментар
1980-те
1929 Jailhouse Blues кратки филм
1939 Paradise in Harlem Мадам Мами
1940 Sunday Sinners Миџ, власница ресторана
1940 Stolen Paradise Марта
1941 Murder on Lenox Avenue Хети
1985 Because I Love You кратки филм

Смрт[уреди | уреди извор]

Гравур Мами Смит у часопису New York Clipper, 1921

Мами Смит умрла је 1946. у Њујорку,[21] наводно без новца.[22] Споран је податак колико времена је гроб у ком је сахрањена био необележен, као и година када је постављена надгробна плоча са уклесаним именом.

Према веб страници Jas Obrecht Music Archive, Мами Смит је почивала у необележеном гробу до 1963. године, када су музичари из Изерлона (Западна Немачка) донирали новац за куповину надгробног споменика који гласи „Мами Смит (1883–1946): Прва дама Блуза”. Уз залагање блуз певачице Викторије Спиви и Лена Кунстада, издавача часописа Record Research Magazine Мами Смит је ексхумирана и поново сахрањена 27. јануара 1964. у Меморијалном парку Фредерик Даглас (Frederick Douglass Memorial Park) у граду Ричмонду (држава Њујорк), уз све почасти заслужној уметници.[22]

Међутим, према подацима из 2013. објављеним на веб сајту 1World1Family.me, Мами Смит је и даље сахрањена без надгробног споменика или било какве ознаке, 67 година након њене смрти. Затражене су донације за изградњу надгробног споменика високог 4 метра, на ком ће бити исклесана слика покојне блуз певачице и који ће бити подигнут на њујоршком гробљу гробљу Frederick Douglass Cemetery.[23]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Позадину тог снимка описао је у својој биографији "Music on My Mind" (1964) чувени амерички џез пијаниста Вили Смит, познат под надимком "Лав" (Willie "The Lion" Smith).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Tracy, Steven C. (1998). Going to Cincinnati: A History of the Blues in the Queen City. University of Illinois Press. стр. 5—. ISBN 978-0-252-06709-9. 
  2. ^ а б Paul Oliver. „"Smith (née Robinson), Mamie"”. The New Grove Dictionary of Jazz (2nd изд.). Oxford University Press.  Спољашња веза у |chapter= (помоћ)
  3. ^ DiTirro, Tessa (15. 11. 2018). „Researchers confirm blues legend Mamie Smith was born in Cincinnati”. WKRC. Приступљено 17. 11. 2018. 
  4. ^ Gates, Henry Louis; Higginbotham, Evelyn Brooks (2009). Harlem Renaissance Lives from the African American National Biography. Oxford University Press. стр. 458—. ISBN 978-0-19-538795-7. 
  5. ^ Giles Oakley (1997). The Devil's Music. Da Capo Press. стр. 83/5. ISBN 978-0-306-80743-5. 
  6. ^ Oakley, Gilles (1976). The Devil's Music: A History of the Blues. Da Capo Press. pp. 83–84.
  7. ^ Varničić, Jovana (2. 3. 2016). „Ovo su žene u svetu bluza!”. iSerbia - iFemin. Приступљено 25. 11. 2019. 
  8. ^ Weisenfeld, Judith (8. 6. 2007). Hollywood Be Thy Name: African American Religion in American Film, 1929–1949. University of California Press. стр. 287—. ISBN 978-0-520-94066-6. 
  9. ^ Whalan, Mark (2010). American Culture in the 1910s. Edinburgh University Press. стр. 148. ISBN 978-0-7486-3424-8. .  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  10. ^ а б Du Noyer, Paul (2003). The Illustrated Encyclopedia of Music. Fulham, London: Flame Tree Publishing. стр. 154. ISBN 978-1-904041-96-2. 
  11. ^ Schuller, Gunther; Morrison, George (1986). Early Jazz: Its Roots and Musical Development. Oxford University Press. стр. 226—. ISBN 978-0-19-504043-2. 
  12. ^ Gates, Henry Louis; Higginbotham, Evelyn Brooks (2009). Harlem Renaissance Lives from the African American National Biography. Oxford University Press. стр. 460—. ISBN 978-0-19-538795-7. 
  13. ^ „Grammy Hall of Fame”. Grammy.org. Архивирано из оригинала 10. 04. 2015. г. Приступљено 6. 7. 2018. 
  14. ^ а б McCann, Bob (2010). Encyclopedia of African American Actresses in Film and Television. Jefferson, North Carolina: McFarland. стр. 309. ISBN 978-0786437900. 
  15. ^ Sutton, Allan; Nauck, Kurt (2000). American Record Labels and Companies: An Encyclopedia (1891–1943). Denver, Colorado: Mainspring Press. стр. 3—4. ISBN 978-0-9671819-0-5. 
  16. ^ Kernfeld, Barry Dean (2002). „Mamie Smith”. The New Grove Dictionary of Jazz, vol. 3 (2nd изд.). London: Macmillan. стр. 615. ISBN 978-1-56159-284-5. 
  17. ^ "Broadcasting from KGW", Portland Oregonian, May 5, 1923, p. 11.
  18. ^ Gibbs, Craig Martin (2012). Black Recording Artists, 1877–1926: An Annotated Discography. pp. 73–122. McFarland. Retrieved May 2013.
  19. ^ Gibbs (2012). Black Recording Artists, 1877–1926. pp. 88–106; retrieved May 15, 2013.
  20. ^ Мами Смит на сајту IMDb (језик: енглески) 
  21. ^ “Cincinnati’s own Mamie Smith”. AAREG. 1993, 2018. Retrieved 27 July 2018.
  22. ^ а б “Mamie Smith: The First Lady of The Blues Архивирано на сајту Wayback Machine (5. август 2018)”. Jas Obercht Music Archive. 7 June 2010.
  23. ^ “A Headstone for Mamie Smith’ Campaign has Ended”. 1World-1Family.me. 22 August 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мами Смит на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мами_Смит&oldid=26925063”