Манастир Комана

Манастир Комана
Манастир Комана
	Данашњи изглед манастирског комплекса
Опште информације
Место	Комана
Држава	Румунија
Врста споменика	манастир
Време настанка	XV век

Манастир Комана (рум. Mănăstirea Comana) је светиња која припада Румунској православној цркви. Налази се у општини Комана, у јужном делу Румуније.

Историја

Манастир Комана (по српском Хомана)^[1] је смештен у истоименој општини округа Ђурђу. Основао га је Влад Цепеш III Дракула 1461. године, као манастирску тврђаву, али је разрушен пре краја 16. века. Место на којем је манастир подигнут некад је било острво, изграђено готово усред мочваре док је на северу био дрвени мост, који се лако могао запалити у случају опасности.

Истраживања су изведена на првим конструкцијама Комана и проучавањем докумената тог времена од стране неколико истраживача, као што су Цезар Балијац и Григоре Јонеску, као и анализе коју су обавиле архитекте задужене за рестаурацију и консолидацију зидова откривају да је манастир основао Влад Цепеш III у 15. веку. Документ од 27. септембра 1461. године, који је издао уред Влада Цепеша, одредио је поседе које припадају манастиру. Истраживања су утврдила да је постојала некропола око мале цркве из друге половине 15. века или прве половине 16. века.^[2]

Комана је временом запала у лоше стање, а изворни манастир је потпуно срушен и потом обновљен 1589. године од стране Радуа Сербана, будућег принца Влашке. Нови манастир је био утврђен са одбрамбеним зидовима и пет кула. У манастиру Комани^[3] је по одобрењу влашког војводе Матеја Басарабе, живео у старости и умро митрополит јенопољски, Србин, Лонгин Коренић Бранковић, брат јенопољског владике Саве Бранковића.^[4] У манастиру је уз Лонгина живео извесно време синовац, потоњи Сава II Бранковић митрополит ердељски од 1656. године. Опет је обновљен између 1699. и 1703. године од стране Шербана Кантакузина.

Године 1861. Јон Брезојану је открио темеље оригиналног манастира Влада Цепеша.^[5] Током археолошког ископавања обављеног у 1970-им годинама, код темеља садашњег манастира откривено је безглаво тело, које је можда припадало Владу Цепешу. Поједини историчари као што је Константин Резачевици верују да је вероватно Влад био сахрањен овде, близу места где је убијен.^[6]^[7]

У дворишту манастира, близу цркве, налази се објекат који је на Списку историјских споменика Румуније под називом „Маузолеј хероја палих у Првом светском рату”.^[8]

Галерија

Референце

^ Радослав Грујић: "Прилози историји одношаја наших са Румунима у 18. веку", Сремски Карловци 1905.
^ Holy monastery of Comana
^ "Историјски часопис", Београд 34/1987.
^ "Српски сион", Сремски Карловци 30. новембар 1905.
^ Rezachevici, Constantin (2002). The Tomb of Vlad Tepes: The Most Probable Hypothesis. Journal of Dracula Studies, Number 4. Архивирано из оригинала 11. 11. 2012. г. Приступљено 26. 03. 2018. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (11. новембар 2012)
^ Rezachevici 2001.
^ Real Dracula Vlad the Impaler
^ „Cătălin Fudulu: Mausoleul Comana” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 18. 04. 2016. г. Приступљено 26. 03. 2018.

Литература

Спољашње везе

Buletinul Comisiunii monumentelor istorice, ian.-mar. 1908
Sfânta Mănăstire Comana-Pagina Oficiala, EpiscopiaGiurgiului.ro
Manastirea Comana
Manastirea Comana, 15 iunie 2012, CrestinOrtodox.ro
Taina unui mormant^{[мртва веза]}, 20 martie 2006, Carmen Plesa, Jurnalul Național
Monumentele istorice din Romania - Manastirea Comana
Mănăstirea Comana, 16 ianuarie 2002, Revista Magazin
Manastirea Comana - Marire si decadere. Renastere., Razvan Bucuroiu, Lumea credinței - anul II, nr 12(17)
Mânăstirea Comana, destinația preferată în excursia cu RATB-ul, 30 august 2010, Adevărul
Mănăstirea fortificată de la sud de București, 22 Octombrie 2009, Andreea Dogar, Evenimentul zilei
Necropola de la Mănăstirea Comana, 14 octombrie 2010, Catalin Fudulu, Ziarul de Duminică
Mausoleul Comana (II). Exhumări și relocări, 21 octombrie 2010, Catalin Fudulu, Ziarul de Duminică
Mausoleul Comana (III). Urmează reabilitarea, 4 noiembrie 2010, Catalin Fudulu, Ziarul de Duminică
Mănăstirea Comana din Vlașca, la 1900^{[мртва веза]}, 26 februarie 2011, Adrian Nicolae Petcu, Ziarul Lumina
Comana, „nava amiral“ a Episcopiei Giurgiului Архивирано на сајту Wayback Machine (11. септембар 2014), 2 august 2012, Dumitru Manolache, Ziarul Lumina
Mănăstirea dintre mlaștinile Comanei^{[мртва веза]}, 16 iulie 2009, Raluca Brodner, Ziarul Lumina

[1] Радослав Грујић: "Прилози историји одношаја наших са Румунима у 18. веку", Сремски Карловци 1905.

[2] Holy monastery of Comana

[3] "Историјски часопис", Београд 34/1987.

[4] "Српски сион", Сремски Карловци 30. новембар 1905.

[Rezachevici-5] Rezachevici, Constantin (2002). The Tomb of Vlad Tepes: The Most Probable Hypothesis. Journal of Dracula Studies, Number 4. Архивирано из оригинала 11. 11. 2012. г. Приступљено 26. 03. 2018. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (11. новембар 2012)

[FOOTNOTERezachevici2001-6] Rezachevici 2001.

[7] Real Dracula Vlad the Impaler

[cripta-8] „Cătălin Fudulu: Mausoleul Comana” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 18. 04. 2016. г. Приступљено 26. 03. 2018.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

п р у Православни манастири у угровлашкој и молдавској митрополији са црквенословенском литургијом ¹
Влашке и Молдавије у дијецези Охридске архиепископије ²
14. век	Богдански манастир • Манастир Водица (Румунија) • Манастир Златица • Манастир Козија • Манастир Котмеана • Манастир Кусић • Манастир Њамц • Манастир Прислоп • Манастир Тисмана
15. век	Манастир Бистрица у Влашкој • Манастир Бистрица у Молдавији • Манастир Вороњец • Манастир Говора • Манастир Главочок • Манастир Деалу • Манастир Капријана • Манастир Комана • Манастир Путна • Манастир Снагов
16. век	Манастир Ароњан • Манастир Баја де Арама • Манастир Ваља • Манастир Вифората • Манастир Вишина • Манастир Галата • Манастир Добровац • Манастир Кошула • Манастир Куртеа де Арђеш • Манастир Михај Водја • Манастир Молдовица • Манастир Остров • Манастир Плумбуита • Побратски манастир • Манастир Половраг • Манастир Раду Водја • Манастир Слатина • Манастир Сокола • Манастир Стелеа • Манастир Стефаница Водја • Манастир Сучевица • Уморски манастир • Манастир Хлинча
17. век	Манастир Агапија • Манастир Базјаш • Манастир Браниште • Бранковански манастир • Манастир Бребу • Манастир Голија • Манастир Гура Мотрулуи • Манастир Драгомирна • Манастир Платарешти • Манастир Секу • Манастир Света три јерарха • Манастир Синај • Манастир Стрехаја • Манастир Тополница • Манастир Хорезу • Манастир Хинку
Друго	¹ До Карловачког и Пожаревачког мира богослужбени језик је црквенословенски. • ² Од Фирентинског сабора до почетка 16. века митрополије су биле под Охридском архиепископијом. У пракси, митрополије су признавале превласт Охрида све до 18. века. До времена Светог Димитра Басарбовског није било латинске иконографије и литургије и другог народног језика осим словенског.