Марк Бер

С Википедије, слободне енциклопедије
Марк Бер
Лични подаци
Датум рођења(1963-10-19)19. октобар 1963.
Место рођењаТангањика,
Датум смрти27. новембар 2015.(2015-11-27) (52 год.)
Место смртиЈоханезбург, Јужноафричка Република
НационалностЈужноафриканац
ОбразовањеУниверзитет Нотр Дам
УниверзитетКолеџ Роудс, Витватерсранд Универзитет
Занимањекњижевник, научник, професор

Марк Бер (Тангањика, 19. октобар 1963 — Јоханезбург, 27. новембар 2015) био је јужноафрички књижевник родом из Танзаније. Био је професор енглеске књижевности и креативног писања на колеџу Роудс, Мемфис, Тенеси, а такође је предавао и на Витватерсранд Универзитету, Јоханезбург, Јужноафричка Република.

Биографија[уреди | уреди извор]

Младост[уреди | уреди извор]

Рођен је 19. октобра 1963. године у породици фармера у Аруши, Танзанија (тада Тангањика). Након национализације имања у власништву белаца током имплементације политике афричког социјализма 1964, за време владавине председника Џулијуса Њеререа, породица је, пошто је остала без имања, емигрирала у Јужноафричку Републику, где су се декларисали као Африканерси, а њихова деца су ишле у конзервативне школе холандске реформске цркве и похађале наставу на африкансу.[1]

Марков отац је постао ренџер паркова у Квазулу-Наталу, где је Марк провео своју рану младост. Између своје десете и дванаесте године, он је био део школе дечјег хора Дракенсберг, приватне музичке академије у планинама Дракенсберг у Квазулу-Наталу. Након што је уписао Порт Натал, африканску средњу школу у Дурбану, Марк је, као и већина осталих јужноафричких момака његових година, био регрутован у Јужноафричке одбрамбене снаге и служио је у Анголском рату, где је постао млађи официр морнаричког корпуса.

Академске студије и политички развој[уреди | уреди извор]

Након што је напустио Јужноафричке одбрамбене снаге, Бер је похађао Универзитет у Стеленбошу, у покрајини Западни Кејп и током тог периода (1985—1989) почео је да објављује своје радове; неколико његових песама се појавило у универзитетским годишњим магазинима. Док је био студент, Бер је постао агент Министарства апартхејда Јужноафричке Републике и имао је задатак да посматра активности студената на универзитетским кампусима како би спречио политичке побуне.[2] Након што је стекао дипломе из области енглеског и политике, Бер је своје студије наставио у потоњој области. Након годину дана у IDASA-и (енгл. Institute for a Democratic Alternative for South Africa), Бер је постао научни сарадник и предавач на Институту за истраживање међународног мира у Ослу, Норвешка, и почео да путује Европом, Јужном Африком и Сједињеним Државама. Потом се уписао на Универзитет Нотр Дам у Сједињеним Државама, где је завршио мастере из области међународног мира 1993, фикције 1998. и енглеске књижевности 2000. године.

Теме и утицаји[уреди | уреди извор]

Изградња идентитета кроз утицај језика, национализма, пола и милитаризације су главне теме Берових дела,[3][4][5] по чему је сличан другим јужноафричким књижевницима своје генерације, међу којима су Дејмон Галгут и Марлен ван Ниекерк. Биографски доживљај и Берова идентификација хомосексуалном/квир особом у великој мери су утицали на садржај и природу његовог рада.[6] Кључни теоретски утицаји у Беровом раду потичу од појединих текстова Антонија Грамшија, Џудит Батлер и Ричарда Рортија. Он је, са друге стране, такође утицао на друге књижевнике, а о његовом утицају на рани рад Алис Вокер ова књижевница писала је у свом делу Љубичаста боја. Трагови његовог утицаја могу се пронаћи и у делима јужноафричких песника Брејтена Брејтенбаха и Антји Крог.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Vliesa, Andrew van der. "An Interview with Mark Behr", Safundi: The Journal of South African and American Studies, Volume 12, Issue 1, 2011, pages 1-26, 13 January 2011. Приступљено 7 September 2014.
  2. ^ „That lingering odour”. nicborain. 19. 2. 2013. Приступљено 1. 3. 2013. 
  3. ^ Stobie, Cheryl. "Fissures in Apartheid's 'Eden': Representations of Sexuality in The Smell of Apples by Mark Behr", Research in African Literatures, Vol. 39, No. 1, Spring, 2008. Приступљено 6 September 2014.
  4. ^ Barnard, Rita. "The Smell of Apples, Moby-Dick, and Apartheid Ideology", Modern Fiction Studies, Volume 46, Number 1, Spring (2000). стр. 207-226. Приступљено 6 September 2014.
  5. ^ Reef, Anne (2010). „Try These: Tackling Representations of Rugby in Recent South African Novels”. English Academy Review. 27 (2): 71—80. S2CID 162222104. doi:10.1080/10131752.2010.514987. 
  6. ^ Zabus, Chantal "Out in Africa: Same-Sex Desire in Sub-Saharan Literatures and Cultures", James Currey, 2013. Приступљено 7 September 2014.
  7. ^ Lesher, Linda Parent (2000). The Best Novels of the Nineties: A Readers Guide. McFarland. стр. 161. ISBN 9780786407422. Приступљено 14. 9. 2011. 
  8. ^ Simon, Catherine. "L'Odeur des pommes, de Mark Behr et Le Corps rebelle d'Abigail Tansi, de Chris Abani : jeunesses africaines à corps perdus", Le Monde, Paris, 1 April 2010. Приступљено 7 September 2014.
  9. ^ Evans, David. "Kings of the Water, By Mark Behr" Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јун 2018) The Independent, London, 12 September 2010. Приступљено 7 September 2014.
  10. ^ Hope, Christopher. "Kings of the Water by Mark Behr", The Guardian, London, 23 January 2010. Приступљено 7 September 2014.
  11. ^ Stolzmann, Uwe. "Ein Knoten in der Seele", Neue Zürcher Zeitung, Zürich, 17 October 2012. Приступљено 7 September 2014.
  12. ^ Crocker, Jennifer. "Paradys found", Times Live, Johannesburg, 27 February 2010. Приступљено 7 September 2014.
  13. ^ Simon, Catherine. "Retour au veld natal. Les Rois du Paradis, de Mark Behr", Le Monde, Paris, 08 March 2013. Приступљено 7 September 2014.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марк_Бер&oldid=27373609”