Alis Voker

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Alis Voker
Alice Walker.jpg
Čitanje i razgovor na temu knjiga „Zašto rat nikad nije dobra ideja” i „Tu je i cvet na kraju mog nosa koji me mirise”
Puno imeAlice Malsenior Walker
Datum rođenja(1944-02-09)9. februar 1944.(76 god.)
Mesto rođenjaOkrug Patnam (Džordžija)
Zanimanjeromanopisac, noveliskinja, pesnikinja
Književni žanrAfroamerička književnost
Najvažnija dela

Alis Voker (engl. Alice Malsenior Walker, 9. februar 1944) je američka spisateljica i feminiskinja. Godine 1983. je za svoj hvaljeni roman The Color Purple dobila Pulitzerovu nagradu za fikciju.[2][3] Ona je isto tako napisala novele Meridijan (1976) i Treći život Grejndž Koperlanda (1970), pored mnogih drugih. Voker je feminiskinja, i ona je skovala termin „vomanista” sa značenjem „crna feminiskinja ili obojena feminiskinja” 1983. godine.[4]

Rani život[уреди | уреди извор]

Alis Malsenior Talula-Kejt Voker je rođena u Itontonu u Džordžiji, seoskom poljoprivrednom gradu, od oca Vilija Li Vokera i majke Mini Talule Grant.[5][6] Oboje Alisinih roditelja bili su paori napoličari, a njena majka je takođe radila kao krojačica radi dodatnog prihoda. Volker, najmlađa od osmoro dece, prvi put je upisana u školu kada je imala samo četiri godine.[5][7]

Kada je imala osam godina, Voker je zadobila povredu desnog oka nakon što je jedan od njene braće ispalio BB pištolj (vid sačmarice).[7] Pošto njena porodica nije imala pristup automobilu, Alis nije mogla odmah da primi lekarsku pomoć, zbog čega je u tom oku postala trajno slepa. Nakon povrede oka Alis je počela da se bavi čitanjem i pisanjem.[5] Tkivo ožiljka je uklonjeno kada joj je bilo 14 godina, ali trag još uvek ostaje. To je opisano u njenom eseju „Lepota: Kada je drugi plesač ista ličnost”.[8][7]

Kako su škole u Itontonu bile segregirane, Volker je pohađala jedinu srednju školu koja je bila dostupna crncima: Batler Bejker srednju školu.[7] Ona je tamo postala valediktorijanka i upisala se na Spelmanov koledž 1961. godine, nakon što joj je država Džordžija odobrila punu stipendiju zbog ostvarivanja najvećeg akademskog dostignuća svoje klase.[5] Dvoje njenih profesora, Hauard Zin i Stotona Lind su se pokazali izuzetno dobrim mentorima tokom njenog boravka u Spelmanu, ali su oba prebačena dve godine kasnije.[7] Alisi je ponuđena još jedna stipendija, ovog puta sa koledža Sara Lorens u Njujorku, a nakon otpuštanja njenog profesora na Spelmanu, Houarda Zina, Volkerova je prihvatila ponudu.[8] Ona je postala trudna na početku svoje seniorske godine i imala je pobačaj; ovo iskustvo, kao i mnoštvo samoubilačkih misli koje su usledile, inspirisale su veći deo poezije prisutne u Jednom, Volkerovoj prvoj zbirci poezije.[8] Volkerova je diplomirala sa Sara Lorensa 1965. godine.[8]

Aktivizam[уреди | уреди извор]

Alis Voker je poznata je kao aktiviskinja za ljudska prava, prava životinja, feminizam, anticionizam, pacifizam, itd. Ranih 1960-ih kao student na fakultetu Spelman susretala se s M. L. Kingom, učestvovala je u maršu na Vašington 1963, te volontirala u registraciji crnih glasača u Džeordžiji i Misisipiju.[9][10] Dana 8. 3. 2003. na međunarodni dan žena, uhapšena je zajedno sa 26 drugih aktivista zbog protestovanja protiv vojne intervencije u Iraku. Nedugo kasnije u intervjuu je rekla kako smatra da su joj iračke žene i deca jednako dragi kao žene i deca vlastite porodice, odnosno da zajedno predstavljaju jednu veliku porodicu, te da je stoga imala osećaj da će zapravo bombardirati sami sebe.[11]

U januaru 2009. Voker je bila među 50 potpisnika peticije koji su na filmskom festivalu u Torontu osudili Izrael kao „apartheidski režim“.[12] U martu iste godine, zajedno sa 60 drugih ženskih aktivista iz antiratne organizacije Kod Pink, putovala je u Pojas Gaze kao odgovor na nedavno završeni rat i angažirala se u nagovaranju Izraela i Egipta da otvore svoje granice prema blokiranom palestinskom području. Voker je u sličnim aktivističkim protestima sudelovala i u decembru u Egiptu[13], a 23. 6. 2011. najavila je planove za priključenje flotili za Gazu, čiji je cilj bio probijanje izraelske pomorske blokade i dostava humanitarne pomoći.[14][15]

Godine 2012. Voker je odbila da izda dozvolu za hebrejski prevod svoje knjige The Color Purple, s obrazloženjem da Izrael „krši međunarodno pravo“ i „sprovodi apartheid[16]. Njena odluka dočekana je uz oštre kritike kod proizraelskih pojedinaca i organizacija – A. Deršovic je njena stajališta opisao „bigotrijom” uz dodatak da ima „dugu istoriju podržavanja terorizma”, odnosno „moral ravan neonacistima[17], dok je direktor Antidefamacijske lige A. H. Foksman odluku opisao „tužnom, pristranom i u zaslepljenom protivizraelskom duhu”.[18] Foksman je oštro kritikovao i njenu drugu knjigu The Cushion in the Road zbog analogija Izraela i nacizma, optuživši pritom Vokerovu za antisemitizam.[19] S druge strane, izraelska analitičarka i novinarka E. Goldberg odbacila je takve optužbe protiv Voker, kao argumente navodeći da je bila u braku s jevrejskim advokatom M. R. Leventalom, da joj je kćer polujevrejka, da je na ekranizaciji knjige The Color Purple sarađivala s jevrejskim režiserom S. Spilbergom, te da njeni pozivi na bojkot nisu usmereni ni protiv Jevreja, ni protiv Izraela, već protiv izraelske vlade.[20]

Odabrana dela[уреди | уреди извор]

Romani i zbirke priča[уреди | уреди извор]

  • The Third Life of Grange Copeland (1970)
  • Everyday Use (1973)
  • In Love and Trouble: Stories of Black Women (1973)
  • Meridian (roman) (1976)
  • The Color Purple (1982)
  • You Can't Keep a Good Woman Down: Stories (1982)
  • Beauty: When the Other Dancer Is the Self (1983)
  • To Hell With Dying (1988)
  • The Temple of My Familiar (1989)
  • Finding the Green Stone (1991)
  • Possessing the Secret of Joy (1992)
  • The Complete Stories (1994)
  • By The Light of My Father's Smile (1998)
  • The Way Forward Is with a Broken Heart (2000)
  • Now Is The Time to Open Your Heart (2005)

Zbirke poezije[уреди | уреди извор]

  • Once (1968)
  • Revolutionary Petunias & Other Poems (1973)
  • Good Night, Willie Lee, I'll See You in the Morning (1979)
  • Horses Make a Landscape Look More Beautiful (1985)
  • Her Blue Body Everything We Know: Earthling Poems (1991)
  • Absolute Trust in the Goodness of the Earth (2003)
  • A Poem Traveled Down My Arm: Poems And Drawings (2003)
  • Collected Poems (2005)

Publicistika[уреди | уреди извор]

  • In Search of Our Mothers' Gardens: Womanist Prose (1983)
  • Living by the Word (1988)
  • Warrior Marks (1993)
  • The Same River Twice: Honoring the Difficult (1996)
  • Anything We Love Can Be Saved: A Writer's Activism (1997)
  • Go Girl!: The Black Woman's Book of Travel and Adventure (1997)
  • Pema Chodron and Alice Walker in Conversation (1999)
  • Sent By Earth: A Message from the Grandmother Spirit After the Bombing of the World Trade Center and Pentagon (2001)
  • -{Women
  • We Are the Ones We Have Been Waiting For (2006)
  • Mississippi Winter IV

Knjige o Alis Voker[уреди | уреди извор]

  • Alice Walker: A Life, 2004

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Alice Walker”. Desert Island Discs. 19. 5. 2013. BBC Radio 4. Приступљено 18. 1. 2014. 
  2. ^ "National Book Awards - 1983". National Book Foundation. Приступљено March 15, 2012. (With essays by Anna Clark and Tarayi Jones from the Awards 60-year anniversary blog.)
  3. ^ "Fiction". Past winners and finalists by category. The Pulitzer Prizes. Приступљено March 17, 2012.
  4. ^ „Document”. gseweb.gse.buffalo.edu. Приступљено 26. 3. 2018. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Bates, Gerri (2005). Alice Walker: A Critical CompanionНеопходна слободна регистрација. Greenwood Press. OCLC 62321382. 
  6. ^ Moore, Geneva Cobb, and Andrew Billingsley. Maternal Metaphors of Power in African American Women's Literature: From Phillis Wheatley to Toni Morrison. University of South Carolina Press, 2017, OCLC 974947406
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 The Officers of the Alice Walker Literary Society. „About Alice Walker”. Alice Walker Literary Society. Приступљено 15. 6. 2015. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 World Authors 1995-2000, 2003. Biography Reference Bank database. Retrieved April 10, 2009.
  9. ^ Democracy Now - Walker Interview transcript and audio file on "Inner Light in A time of darkness". Приступљено 2010-02-10.
  10. ^ Democracy Now video on the African American Vote. Приступљено 2010-02-10.
  11. ^ „Global Women Launch Campaign to End Iraq War” (Саопштење). CodePink: Women for Peace. 5. 1. 2006. Архивирано из оригинала на датум 9. 4. 2010. Приступљено 29. 12. 2018. 
  12. ^ Brown, Barry (5. 9. 2009). „Toronto film festival ignites anti-Israel boycott”. The Washington Times. 
  13. ^ „Gaza Freedom March”. Архивирано из оригинала на датум 3. 9. 2009. Приступљено 29. 12. 2018. 
  14. ^ Harman, Danna (23. 6. 2011). „Author Alice Walker to take part in Gaza flotilla, despite U.S. warning”. Haaretz. Tel Aviv. 
  15. ^ Urquhart, Conal (26. 6. 2011). „Israel accused of trying to intimidate Gaza flotilla journalists”. The Guardian. London. 
  16. ^ Post, Huff (19. 6. 2012). „Alice Walker Refuses Israeli Publisher Permission To Translate 'The Color Purple'. The Huffington Post. New York. 
  17. ^ „Alice Walker’s bigotry”. Jerusalem Post. Jerusalem. 21. 6. 2012. 
  18. ^ „ADL: Alice Walker's Decision Not To Publish 'The Color Purple' In Hebrew Exposes Her Own Bias And Bigotry”. Anti-Defamation League. New York. 20. 6. 2012. 
  19. ^ „New Book from Alice Walker Contains ‘Shocking’ 80-Page Screed Against Israel & Jews”. Anti-Defamation League. New York. 18. 6. 2013. 
  20. ^ „Alice Walker Is Not An Anti-Semite”. The Daily Beast. 2. 7. 2012. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Video