Alis Voker

С Википедије, слободне енциклопедије
Alis Voker
Alice Walker.jpg
Čitanje i razgovor na temu knjiga „Zašto rat nikad nije dobra ideja” i „Tu je i cvet na kraju mog nosa koji me mirise”
Puno imeAlice Malsenior Walker
Datum rođenja(1944-02-09)9. februar 1944.(77 god.)
Mesto rođenjaOkrug Patnam (Džordžija)
Zanimanjeromanopisac, noveliskinja, pesnikinja
Književni žanrAfroamerička književnost
Najvažnija dela

Alis Voker (engl. Alice Malsenior Walker, 9. februar 1944) je američka spisateljica i feminiskinja. Godine 1983. je za svoj hvaljeni roman The Color Purple dobila Pulitzerovu nagradu za fikciju.[2][3] Ona je isto tako napisala novele Meridijan (1976) i Treći život Grejndž Koperlanda (1970), pored mnogih drugih. Voker je feminiskinja, i ona je skovala termin „vomanista” sa značenjem „crna feminiskinja ili obojena feminiskinja” 1983. godine.[4]

Rani život[уреди | уреди извор]

Alis Malsenior Talula-Kejt Voker je rođena u Itontonu u Džordžiji, seoskom poljoprivrednom gradu, od oca Vilija Li Vokera i majke Mini Talule Grant.[5][6] Oboje Alisinih roditelja bili su paori napoličari, a njena majka je takođe radila kao krojačica radi dodatnog prihoda. Volker, najmlađa od osmoro dece, prvi put je upisana u školu kada je imala samo četiri godine.[5][7]

Kada je imala osam godina, Voker je zadobila povredu desnog oka nakon što je jedan od njene braće ispalio BB pištolj (vid sačmarice).[7] Pošto njena porodica nije imala pristup automobilu, Alis nije mogla odmah da primi lekarsku pomoć, zbog čega je u tom oku postala trajno slepa. Nakon povrede oka Alis je počela da se bavi čitanjem i pisanjem.[5] Tkivo ožiljka je uklonjeno kada joj je bilo 14 godina, ali trag još uvek ostaje. To je opisano u njenom eseju „Lepota: Kada je drugi plesač ista ličnost”.[7][8]

Kako su škole u Itontonu bile segregirane, Volker je pohađala jedinu srednju školu koja je bila dostupna crncima: Batler Bejker srednju školu.[7] Ona je tamo postala valediktorijanka i upisala se na Spelmanov koledž 1961. godine, nakon što joj je država Džordžija odobrila punu stipendiju zbog ostvarivanja najvećeg akademskog dostignuća svoje klase.[5] Dvoje njenih profesora, Hauard Zin i Stotona Lind su se pokazali izuzetno dobrim mentorima tokom njenog boravka u Spelmanu, ali su oba prebačena dve godine kasnije.[7] Alisi je ponuđena još jedna stipendija, ovog puta sa koledža Sara Lorens u Njujorku, a nakon otpuštanja njenog profesora na Spelmanu, Houarda Zina, Volkerova je prihvatila ponudu.[8] Ona je postala trudna na početku svoje seniorske godine i imala je pobačaj; ovo iskustvo, kao i mnoštvo samoubilačkih misli koje su usledile, inspirisale su veći deo poezije prisutne u Jednom, Volkerovoj prvoj zbirci poezije.[8] Volkerova je diplomirala sa Sara Lorensa 1965. godine.[8]

Aktivizam[уреди | уреди извор]

Alis Voker je poznata je kao aktiviskinja za ljudska prava, prava životinja, feminizam, anticionizam, pacifizam, itd. Ranih 1960-ih kao student na fakultetu Spelman susretala se s M. L. Kingom, učestvovala je u maršu na Vašington 1963, te volontirala u registraciji crnih glasača u Džeordžiji i Misisipiju.[9][10] Dana 8. 3. 2003. na međunarodni dan žena, uhapšena je zajedno sa 26 drugih aktivista zbog protestovanja protiv vojne intervencije u Iraku. Nedugo kasnije u intervjuu je rekla kako smatra da su joj iračke žene i deca jednako dragi kao žene i deca vlastite porodice, odnosno da zajedno predstavljaju jednu veliku porodicu, te da je stoga imala osećaj da će zapravo bombardirati sami sebe.[11]

U januaru 2009. Voker je bila među 50 potpisnika peticije koji su na filmskom festivalu u Torontu osudili Izrael kao „apartheidski režim“.[12] U martu iste godine, zajedno sa 60 drugih ženskih aktivista iz antiratne organizacije Kod Pink, putovala je u Pojas Gaze kao odgovor na nedavno završeni rat i angažirala se u nagovaranju Izraela i Egipta da otvore svoje granice prema blokiranom palestinskom području. Voker je u sličnim aktivističkim protestima sudelovala i u decembru u Egiptu[13], a 23. 6. 2011. najavila je planove za priključenje flotili za Gazu, čiji je cilj bio probijanje izraelske pomorske blokade i dostava humanitarne pomoći.[14][15]

Godine 2012. Voker je odbila da izda dozvolu za hebrejski prevod svoje knjige The Color Purple, s obrazloženjem da Izrael „krši međunarodno pravo“ i „sprovodi apartheid[16]. Njena odluka dočekana je uz oštre kritike kod proizraelskih pojedinaca i organizacija – A. Deršovic je njena stajališta opisao „bigotrijom” uz dodatak da ima „dugu istoriju podržavanja terorizma”, odnosno „moral ravan neonacistima[17], dok je direktor Antidefamacijske lige A. H. Foksman odluku opisao „tužnom, pristranom i u zaslepljenom protivizraelskom duhu”.[18] Foksman je oštro kritikovao i njenu drugu knjigu The Cushion in the Road zbog analogija Izraela i nacizma, optuživši pritom Vokerovu za antisemitizam.[19] S druge strane, izraelska analitičarka i novinarka E. Goldberg odbacila je takve optužbe protiv Voker, kao argumente navodeći da je bila u braku s jevrejskim advokatom M. R. Leventalom, da joj je kćer polujevrejka, da je na ekranizaciji knjige The Color Purple sarađivala s jevrejskim režiserom S. Spilbergom, te da njeni pozivi na bojkot nisu usmereni ni protiv Jevreja, ni protiv Izraela, već protiv izraelske vlade.[20]

Odabrana dela[уреди | уреди извор]

Romani i zbirke priča[уреди | уреди извор]

  • The Third Life of Grange Copeland (1970)
  • Everyday Use (1973)
  • In Love and Trouble: Stories of Black Women (1973)
  • Meridian (roman) (1976)
  • The Color Purple (1982)
  • You Can't Keep a Good Woman Down: Stories (1982)
  • Beauty: When the Other Dancer Is the Self (1983)
  • To Hell With Dying (1988)
  • The Temple of My Familiar (1989)
  • Finding the Green Stone (1991)
  • Possessing the Secret of Joy (1992)
  • The Complete Stories (1994)
  • By The Light of My Father's Smile (1998)
  • The Way Forward Is with a Broken Heart (2000)
  • Now Is The Time to Open Your Heart (2005)

Zbirke poezije[уреди | уреди извор]

  • Once (1968)
  • Revolutionary Petunias & Other Poems (1973)
  • Good Night, Willie Lee, I'll See You in the Morning (1979)
  • Horses Make a Landscape Look More Beautiful (1985)
  • Her Blue Body Everything We Know: Earthling Poems (1991)
  • Absolute Trust in the Goodness of the Earth (2003)
  • A Poem Traveled Down My Arm: Poems And Drawings (2003)
  • Collected Poems (2005)

Publicistika[уреди | уреди извор]

  • In Search of Our Mothers' Gardens: Womanist Prose (1983)
  • Living by the Word (1988)
  • Warrior Marks (1993)
  • The Same River Twice: Honoring the Difficult (1996)
  • Anything We Love Can Be Saved: A Writer's Activism (1997)
  • Go Girl!: The Black Woman's Book of Travel and Adventure (1997)
  • Pema Chodron and Alice Walker in Conversation (1999)
  • Sent By Earth: A Message from the Grandmother Spirit After the Bombing of the World Trade Center and Pentagon (2001)
  • -{Women
  • We Are the Ones We Have Been Waiting For (2006)
  • Mississippi Winter IV

Knjige o Alis Voker[уреди | уреди извор]

  • Alice Walker: A Life, 2004

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Alice Walker”. Desert Island Discs. 19. 5. 2013. BBC Radio 4. Приступљено 18. 1. 2014. 
  2. ^ "National Book Awards - 1983". National Book Foundation. Приступљено March 15, 2012. (With essays by Anna Clark and Tarayi Jones from the Awards 60-year anniversary blog.)
  3. ^ "Fiction". Past winners and finalists by category. The Pulitzer Prizes. Приступљено March 17, 2012.
  4. ^ „Document”. gseweb.gse.buffalo.edu. Приступљено 26. 3. 2018. 
  5. ^ а б в г Bates, Gerri (2005). Alice Walker: A Critical CompanionНеопходна слободна регистрација. Greenwood Press. OCLC 62321382. 
  6. ^ Moore, Geneva Cobb, and Andrew Billingsley. Maternal Metaphors of Power in African American Women's Literature: From Phillis Wheatley to Toni Morrison. University of South Carolina Press, 2017, OCLC 974947406
  7. ^ а б в г д The Officers of the Alice Walker Literary Society. „About Alice Walker”. Alice Walker Literary Society. Приступљено 15. 6. 2015. 
  8. ^ а б в г World Authors 1995-2000, 2003. Biography Reference Bank database. Retrieved April 10, 2009.
  9. ^ Democracy Now - Walker Interview transcript and audio file on "Inner Light in A time of darkness". Приступљено 2010-02-10.
  10. ^ Democracy Now video on the African American Vote. Приступљено 2010-02-10.
  11. ^ „Global Women Launch Campaign to End Iraq War” (Саопштење). CodePink: Women for Peace. 5. 1. 2006. Архивирано из оригинала на датум 9. 4. 2010. Приступљено 29. 12. 2018. 
  12. ^ Brown, Barry (5. 9. 2009). „Toronto film festival ignites anti-Israel boycott”. The Washington Times. 
  13. ^ „Gaza Freedom March”. Архивирано из оригинала на датум 3. 9. 2009. Приступљено 29. 12. 2018. 
  14. ^ Harman, Danna (23. 6. 2011). „Author Alice Walker to take part in Gaza flotilla, despite U.S. warning”. Haaretz. Tel Aviv. 
  15. ^ Urquhart, Conal (26. 6. 2011). „Israel accused of trying to intimidate Gaza flotilla journalists”. The Guardian. London. 
  16. ^ Post, Huff (19. 6. 2012). „Alice Walker Refuses Israeli Publisher Permission To Translate 'The Color Purple'. The Huffington Post. New York. 
  17. ^ „Alice Walker’s bigotry”. Jerusalem Post. Jerusalem. 21. 6. 2012. 
  18. ^ „ADL: Alice Walker's Decision Not To Publish 'The Color Purple' In Hebrew Exposes Her Own Bias And Bigotry”. Anti-Defamation League. New York. 20. 6. 2012. 
  19. ^ „New Book from Alice Walker Contains ‘Shocking’ 80-Page Screed Against Israel & Jews”. Anti-Defamation League. New York. 18. 6. 2013. 
  20. ^ „Alice Walker Is Not An Anti-Semite”. The Daily Beast. 2. 7. 2012. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Video