Матерада
Матерада | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Истарска |
Град | Умаг |
Становништво | |
— 2011. | 133 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 24′ 11″ С; 13° 36′ 22″ И / 45.403° С; 13.606° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 52470 Умаг |
Позивни број | +385 52 |
Регистарска ознака | PU |
Матерада (итал. Matterada) је насељено место у Републици Хрватској у Истарској жупанији. Административно је у саставу града Умага.
Географија
[уреди | уреди извор]Матерада се налази код Умага на путу Умаг—Бује, код раскрснице путева за Бртониглу и Ловречицу, на надморској висини од 70 метара. Становници се баве традиционалном пољопривредом (гаје винову лозу и маслине).
Историја
[уреди | уреди извор]Подручје је било насељено у присторији, антици и раном средњем бвеку. Први се пут помиње у 12. веку у путопису Идрисија. Жупна црква Блажене Девице Марије од Снега изграђена је на месту некадашње из које потичу по један глагољски натпис из 1531. и 1535. Обновљена је и проширена 1664, а проджена 1941. У 17. веку међу избеглицама пред Османлијама населила се породица Томица (Tomizza) пореклом из млетачке Албаније. У Јурицанима код Матерада рођен је Фулвио Томица, који је у роману Матерада овековечио део историје 20. века тог краја.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према последњем попису становништва из 2011. године у насељу Матерада живела су 133 становника у 61. домаћинставу.[1]
Кретање броја становника по пописима 1857—2001.[2]
година пописа | 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
бр. становника | 518 | 553 | 182 | 265 | 222 | 297 | 1173 | 1169 | 252 | 200 | 186 | 130 | 125 | 124 | 129 | 133 |
Напомена: У 1857, 1869. 1921. и 1931. садржи податке за насеља Чепљаљни, Јурицани и Вардица, а 1880 и 1890. део података насељу Јурицани.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011. ДЗС Хрватске Архивирано на сајту Wayback Machine (16. новембар 2011), Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857-2001, www.dzs.hr Архивирано на сајту Wayback Machine (19. децембар 2013), Приступљено 12. 4. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Бранко Фучић:„Gljagoljski natpisi“, Загреб 1982.
- Niki Fachin: Umag-Savudrija: Povijest i kultura, Умаг 2002.